Ekonomija
Kamatne stope visoke, a uslovi kreditiranja oštri: Privreda se nada smanjenju kamata, čekaju se banke i NBS
Foto: Pixabay/ilustracija
„Krediti privredi stagnirali su više nego krediti za stanovništvo – mislim da je to najbolji signal u tržišnoj ekonomiji bankama da treba da snize kamatu na kredite koje daju privredi“, poručila je nedavno guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Sa druge strane, stručna javnost smatra da prvi potez ka pojeftinjenju kredita treba da načini NBS smanjenjem referentne kamatne stope, a potom i banke regulisanjem marže.
Prema podacima NBS, prosečna kamatna stopa na kredite za privredu u dinarima iznosila je 8,3 odsto, od čega je najniža bila za mala preduzeća 7,8 odsto, a najviša za mikro preduzeća-9,6 odsto. Prosečna kamatna stopa na dinarske kredite velikim preduzećima iznosila je u martu osam odsto, piše Danas.
Nešto niža kamata bila je za evroindeksirane kredite. Ukupno na nivou privrede prosečna kamatna stopa bila je 7,1 odsto i takođe je bila najviša za mikro preduzeća koja su plaćala 7,8 odsto u proseku, dok su mala, srednja i velika preduzeća plaćala kamatnu stopu od oko sedam odsto.
Sa druge strane, međugodišnja inflacija nastavila je da usporava, pa je u martu iznosila pet odsto u našoj zemlji, a u evrozoni 2,4 odsto, ali osnovna kamata Narodne banke već mesecima stoji na nivou od 6,5 odsto.
Stoga se postavlja pitanje na koji način je moguće privredi obezbediti jeftiniji novac i time ubrzati dinamiku kreditiranja.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže za naš list da, kada je reč o stambenim kreditima, kojih je preko 92 odsto indeksirano u evrima, verovatno ima prostora da budu jeftiniji u delu koji se odnosi na maržu banke.
„Euribor je samo jedna komponenta u koštanju novca, koja ne zavisi od banaka već od Evropske centralne banke. Prema izjavama predsednice ECB Kristin Lagard, očekuje se da sredinom juna dođe do smanjenja referentne kamatne stope koja utiče i na euribor, što bi moglo da se odrazi na cenu novca na kraju ove i početkom sledeće godine, pre svega kod stambenih kredita indeksiranih u evrima u Srbiji“, kaže Vasić.
Osvrćući se na izjavu guvernerke, naš sagovornik napominje da je referentna kamatna stopa na 6,5 odsto već duži vremenski period, te da bi do smanjenja cena dinarskih kredita moglo da dođe ako ona bude niža.
„Cena novca je diktirana i referentnom kamatnom stopom, a po pitanju dinarskih kredita ona je u ingerenciji Narodne banke Srbije. Inflacija ide nadole, već nekoliko meseci se referentna kamatna stopa ne menja, ali bi pravi signal bio da ona krene da se spušta. Tako bi i banke bile izdašnije što se tiče smanjenja cene kredita. Prosečni gotovinski kredit teško se može dobiti bez 11-12 odsto kamate. Zato se poruka guvernerke verovatno odnosi i na to da se banke okrenu kreditiranju, što znači da veći apetit usmere ka privredi i građanima, s obzirom da je kreditna aktivnost zanemarljivo porasla (međugodišnje 1,3 odsto). Takav rezultat direktno je posledica restriktivne monetarne politike, spremnosti banaka da prihvate rizik i nemogućnosti klijenata da uzmu kredit zbog visoke kamate“, ističe generalni sekretar UBS.
Više pročitajte na LINKU.