Međunarodni praznik rada: Radnici suočeni sa diskriminacijom i zabrinuti za egzistenciju

ASNS: Radnici u Srbiji zabrinuti za svoju egzistenciju

Povodom Međunarodnog praznika rada Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) objavila je Prvomajski proglas, u kome ističu zabrinutost za elementarnu egzistenciju svojih porodica i neizvesnu i nepredvidivu budućnost.

„Rast cena hrane, energenata, i ostalih nužnih civilizacijskih potreba i još uvek velika inflacija  u velikoj meri su obesmislili povećanje  naših zarada i plata, pa je  gotovo trećina stanovnika Srbije na rubu siromaštva, a više od polovine građana jedva preživljava“, navode u Proglasu.

Sa druge strane je, ističu, “novobogataška manjina, za koju niko ne zna i, što je posebno zabrinjavajuće ne pita i ne proverava, odakle „tolki novci“ promoviše i ruga se narodu svojim stilom života i novom podkulturom Dubaia, Meklarena, vila, bazena i društvenih mreža”.

Kako navode, socijalne razlike postaju nepodnošljive.

“Sva mahanja statistikom  o  prosečnim zaradama samo dokazuju zamagljenu  činjenicu da se drštvo nepovratno, nepravedno, neopravdano i zabrinjavajuće raslojava  sa svim posledicama koje se ogledaju u sve prisutnom  egoizmu, odsustvu svake empatije i solodarnosti, primitivizmu svake vrste, sa jedne strane apatiji, a sa druge sveopštim „režanjem“ i nasiljem”, kažu iz ASNS.

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, kako piše u Proglasu, ukazuje na pogubne posledice liberalizma i zahteva preispitivanje strategija i politika države i prelazak na socijalnu tržišnu privredu, narodni kapitalizam i uspostavljanje pravednijeg društva preraspodelom duštvenog bogatstva, društva jednakih šansi i međugeneracijske solidarnosti i posebno poštovanja dostojanstva rada i radnika i elementarnih prava zaposlenih na sindkalno udruživanje i delovanje.

“Prvi korak bi bila reforma poreskog sistema i preraspodela javnih prihoda sa prebogate države na siromašne građane, isplata garantovene minimalne cene rada, regresa i toplog obroka u javnom sektoru, da nedelja bude neradan dan, da se promeni po radnike katastrofalni Zakon o radu,  i, pre svega da radnici i njihovi problemi postanu tema za  Vladu, Državu i ovo društvo”, rekli su iz ASNS.

Takođe, naveli su da će se beskompromisno boriti protiv ukidanja sigurnosti posla i prekarnog rada, otvorene i prikrivene težnje da se ukinu ili barem marginalizuju sindikati, sve prisutnog mobinga zaposlenih, malih zarada, i svih drugih brojnih nepravdi i nezakonitosti sa kojim radnici svakodnevno žive i svim pravnim, sindikalnim i građanskim sredstvima izboriti za zakonska, sindikalna i građanska prava svojih članova i svih radnika.

Podsetimo, u anketi „Da li ste doživeli mobing, koju je Boom 93 sproveo u avgustu 2023. godine, 88% ispitanika navelo je da se susrelo sa mobingom. Sa advokatom Dejanom Lazićem proveravali smo koji se oblici ponašanja mogu svrstati u mobing i kako treba da postupi osoba koja to proživljava. O tome čitajte na LINKU.

Žene i dalje izložene diskriminaciji na poslu

Mreža „Žene protiv nasilja“ ukazala je da su žene i dalje suočene sa različitim oblicima diskriminacije na radnom mestu, prenosi Beta.

Navodi se da,  prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku o prosečnoj neto zaradi prema nivoima kvalifikacija i polu, objavljenom 15. aprila ove godine, žene u proseku imaju za 14,26 odsto nižu zaradu od muškaraca.

„Pored činjenice da su manje plaćene od svojih muških kolega sa istim stepenom obrazovanja, žene se teže zapošljavaju, sporije napreduju i izložene su različitim oblicima diskriminacije, što predstavlja goruću nepravdu koja zahteva hitnu pažnju i akciju“, naglasili su iz Mreže.

U saopštenju povodom Međunarodnog praznika rada Poverenice za ravnopravnost Brankice Janković navodi se kako žene spadaju u društvenu grupu čiji je pristup tržištu rada otežan i koja je češće diskriminisana.

Govoreći o najčešćim razlozima obraćanja građana povereniku, kao jedan od razloga navela je manje plaćena radna mesta po povratku sa porodiljskog ili odsustva sa rada radi nege deteta.

Trećina svih pritužbi povereniku zbog diskriiminacije na radu

U proseku godišnje oko jedne trećine svih pritužbi upućenih Povereniku odnosi se na diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja, najčešće po osnovu pola, invaliditeta, zdravstvenog stanja i starosnog doba, što je, kako se navodi u saopštenju Brankice Janković, očekivano budući da ova oblast predstavlja egzistencijalno pitanje za svakog pojedinca.

Pored spomenutog razloga u vezi sa porodiljskim ili odsustvom sa rada radi nege deteta, najčešći razlozi u obraćanjima građana odnose se na nemogućnost napredovanja ili dobijanja otkaza zbog godina starosti, na to što poslodavci ne vrše raspoređivanje na odgovarajuće radno mesto u skladu sa izvršenom procenom radne sposobnosti, kao i na diskriminaciju na osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama.

Boom 93 je u septembru 2023. godine sproveo anketu  „Da li je za zaposlenje neophodno članstvo u stranci?”. Rezultati su pokazali da je od 61 anketiranog njih 28 bilo uslovljeno članstvom u stranci kako bi dobilo posao, a čak 46 navelo je da su članstvom u stranci za posao bili uslovljeni ljudi iz njihove najbliže okoline. Politički pritisci ne zaobilaze ni one koji su već zaposleni. O ovakvoj vrsti pritisaka i načinu na koji je moguće zaštiti se od njih razgovarali smo sa Pavlom Dimitrijevićem, direktorom pravnih poslova organizacije CRTA. O tome čitajte na LINKU.

Janković u saopštenju ističe da naročito zabrinjavaju česti primeri nebezbednih i nehumanih uslova za rad, koji su rezultirali brojnim smrtnim ishodima ili teškim povredama na radu tokom prošle godine, o čemu izveštava Inspektorat za rad. 

“Ne smemo dozvoliti da na tržištu rada osnovna prava radnika i ljudska prava uopšte budu bez zaštite i da tržište nekontrolisano određuje pravila ponašanja, zbog čega, između ostalog, treba jačati inspekcijski nadzor”, navodi Janković.

Janković je rekla da je, kada je reč o položaju društvenih grupa čiji je pristup tržištu rada otežan i koje su češće diskriminisane, a među kojima su žene, osobe sa invaliditetom, pripadnici nacionalnih manjina, mladi i stariji, dobro je što se preduzimaju mere aktivne politike zapošljavanja kojima se podstiče njihovo zapošljavanje. 

Istakla je da će vreme pokazati da budućnost pripada poslodavcima koji se vode principom nediskriminacije, poštuju prava zaposlenih, ističe Janković.

Prvi maj: Sećanje na generalni štrajk u Čikagu

Prvi maj obeležava se u znak sećanja na generalni štrajk u Čikagu iz 1886. godine. 

Desetine hiljada radnika u Čikagu stupile u štrajk 1. maja 1886. godine, zahtevajući osmočasovno radno vreme.

Štrajk je kulminirao masovnim radničkim demonstracijama na trgu Hejmarket.

 Na protestima je u masi demonstranata eksplodirala neidentifikovana bomba, nakon čega je policija otvorila vatru. U tom sukobu je poginulo više policajaca i civila, a više desetina osoba ostalo je povređeno.

U znak sećanja, kongres Druge internacionale pozvao je 1889. na održavanje demonstracija i štrajkova 1. maja svake godine, a skupove uglavnom organizuju sindikati i levičarski pokreti.

Prvi maj je jedan od najrasprostranjenijih praznika na planeti.

Na ovaj dan uobičajni su sindikalni protesti i razne manifestacije.

U Srbiji ovaj praznik protiče u znaku prvomajskih uranaka, odlaska u prirodu i roštiljanja. 

Boom 93 anketirao je građane kako će provesti današnji dan. Prilog pogledajte na LINKU. 

Tokom predstojećih prvomajskih i uskršnjih praznika javna preduzeća, ustanove i prodavnice imaće izmenjeno radno vreme.