Napad Irana na Izrael: Netanjahu razmatra odgovor Teheranu, mogu li Amerika i saveznici da spreče otvoreni rat

Izraelski ratni kabinet je upotrebio oprobani izraz u saopštavanju narednih poteza protiv Irana.

Izrael će odgovoriti „kako i kada to bude smatrao za shodno".

Beni Ganc, opozicioni lider koji se pridružio ratnom kabinetu posle Hamasovih napada od 7. oktobra, istakao je koheziju Izraela i njegovih zapadnih saveznika.

„Izrael protiv Irana, svet protiv Irana. Ovo je rezultat. To je strateško dostignuće koje moramo iskoristiti zarad bezbednosti Izraela."

Reči koje je koristio Ganc nisu isključile još jedan napad na neku iransku metu ili prvi otvoreni izraelski napad unutar granica Irana (Izrael je već iznova gađao iranski nuklearni program, preko sajber-napada i atentata na zvaničnike i naučnike).

Ali možda je sada vreme za diplomatski odgovor koji predsednik Džozef Bajden želi od sednice G7, najbogatijih zapadnih zemalja, koju je sazvao.

• Zašto je Iran napao Izrael
• Kakvo je raspoloženje u Iranu posle napada na Izrael
• Izrael upozorava da sukob sa Iranom „još nije gotov“ posle vazdušnog napada
• Zašto je Iran upleten u toliko mnogo sukoba

Ova najnovija eskalacija rata koji se raširio Bliskim istokom otkako je Hamas napao Izrael započela je pre dve nedelje, kad je Izrael udario na kompleks iranske ambasade u Damasku.

U vazdušnom napadu izvedenom 1. aprila poginuli su viši iranski general, njegov zamenik i drugi savetnici.

Odluka o napadu nije doneta u koordinaciji sa Amerikancima.

Izrael mora da je procenio da je prilika da se ubiju viši zapovednici iranske Islamske revolucione garde bila vredna rizika.

U javnosti. Izrael iznosi neubedljivi argument da je prisustvo visokih vojnih oficira na diplomatskom posedu učinilo zgradu legitimnom metom.

Važnija je činjenica da je Iran odlučio da vazdušni napad protumači kao napad na vlastitu teritoriju.

Vrlo brzo je postalo jasno da će Iran odgovoriti.

Poruka Irana nije bila prenošena uvijeno i uz namigivanje već nedvosmislenim izjavama vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneja.

Izrael, SAD i njihovi saveznici dobili su sasvim dovoljno upozorenja.

Bajden je imao vremena da se vrati u Belu kuću sa skraćene vikend posete njegovoj rodnoj državi Delaver.

Iran je odlučio da ne otvori napad nadzvučnim balističkim projektilima, već sporim dronovima, koji su se na radaru nalazili dva sata dok su se približavali metama.

Bio je to veći napad nego što su mnogi analitičari očekivali od najljućeg izraelskog neprijatelja; obilje povoda da mnogi Izraelci očekuju odgovor njihove vlastite strane.

Ovo je prvi put da je Iran ispalio oružje - oko 300 dronova, krstarećih i balističkih projektila - sa vlastite teritorije na izraelsku.

Skoro sve ih je zaustavila moćna vazduhoplovna odbrana; Izraelova vlastita pozamašna sila, potpomognuta SAD-om, Velikom Britanijom i Jordanom.

Izraelski saveznici, naročito SAD, izuzetno su im pomagali tokom čitave noći.

Bajden je ponovio ranije obećanje: garantovao je „čelično jaku" bezbednost Izraelu, praktično saopštivši: „Čuvamo vam leđa".

Zauzvrat, Amerikanci žele uzdržanost od Izraela.

Bajden je poslao premijeru Benjaminu Netanjhahuu nedvosmislenu poruku: Napad Irana je sprečen, Izrael je odneo pobedu, ne eskalirajte ovo dalje uzvratnim udarima na iransku teritoriju.

Dejvid Kameron, šef britanske diplomatije, poručuje Izraelu da mora da razmišlja „glavom, a ne srcem", a generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš da je Bliski istok „na ivici eskalacije" i da je „poslednji čas da se svi udalje od te ivice".

Gilad Erdan, izraelski ambasador u UN, pozvao je Savet bezbednosti da uvede „sve moguće sankcije Iranu pre nego što bude prekasno".

• Odakle Izrael dobija oružje
• Šta je izraelska Gvozdena kupola
• Koliko je snažna iranska vojska

Jedan viši zapadni zvaničnik rekao mi je da je sada od ključne važnosti povući crtu, da bi se zaustavila dalja eskalacija.

Izgleda da se i Iran nada tom podvlačenju crte.

On je nagovestio da je ovim odgovoreno na izraelski napad u Damasku; eskaliraće nadalje samo ako ponovo bude bio napadnut.

Čini se da Iranci žele da smire dve nedelje krize i pretnji koje su započele izraelskim napadom na njihov diplomatski kompleks u Damasku.

Možda se Iran nadao da će naneti više štete nego što na kraju jeste postigao.

Ili je možda bio otvoren povodom vlastitih planova da bi Izraelu pružio manje razloga da uzvrati.

Iran je želeo da povrati osećaj odvraćanja koji je izgubio kad je Izrael napao kompleks u Damasku.

To bi moglo biti teže nakon što su Izrael i njegovi saveznici zaustavili skoro sve projektile ispaljene na njega.

To nije bio napad svim silama na Izrael.

Iran je godinama gradio zalihe raketa i projektila.

Mogao je da ispali mnogo više oružja.

Hezbolah je mogao da se pridruži iz Libana potpunom ofanzivom, ali to nije učinio.

Libanska paravojska i politički pokret najjači je iranski saveznik, sa čitavim arsenalom raketa i projektila.

Netanjahu bi mogao da izvuče izvesnu satisfakciju iz načina na koji je ovaj napad Irana uklonio Gazu iz vesti.

To mu daje predah od humanitarne katastrofe i neuspeha Izraela da postigne zadate ratne ciljeve oslobađanja talaca i uništenja Hamasa.

• Šest meseci od rata u Pojasu Gaze u brojkama
• Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu
• Šest meseci kasnije: Koliko je Izrael blizu ispunjenja cilja uništenja Hamasa

Pre nekoliko dana, pažnja sveta bila je usmerena na razdor između Bajdena i Netanjahua oko gladi koju je izazvala izraelska blokada Gaze.

Sada oni govore o jedinstvu.

Netanjahu takođe može da se predstavi kao odlučni i razumni vođa, zaštitnik vlastitog naroda, iako njegovi brojni neprijatelji u Izraelu traže njegovu smenu.

Oni tvrde da je njegova nesmotrena, nebezbedna politika pre 7. oktobra navela Hamas da pomisli da je Izrael ranjiv.

Ono što se nije promenilo je da Amerikanci žele da pronađu način da zaustave poniranje u otvoreni bliskoistočni rat.

Razne su tvrde granice prekoračene - izraelski napad na diplomatsku lokaciju i direktni napad Irana na Izrael.

Neki izraelski desničari momentalno su zahtevali odgovor.

Ti pozivi neće uminuti.

Posao diplomata iz G7 biće da spreče ulazak regiona u opasni širi sukob.

Za šest meseci otkako je Hamas napao Izrael, to poniranje je bilo sporo, ali postojano i samo u jednom pravcu - ka katastrofi.

Ako Izrael bude prihvatio savet Bajdena da ne uzvrati udarac, Bliski istok bi mogao malo da predahne.

Ni u kom slučaju nije izvesno da je ovo kraj ove opasne epizode.

Pogledajte kako je izgledao iranski napad na Izrael:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]