Stranci u Srbiji imaju jednaka prava na tržištu rada kao i domaći radnici: Kakva je situacija sa penzijom?

Više od pola miliona penzionera u Srbiji živi sa penzijom manjom od 30.000 dinara, pokazuju zvanični ovogodišnji podaci. Najave da ćemo morati da radimo sve duže i sve vreme dodatno da štedimo kako bismo imali koliko-toliko pristojnu starost, sve su učestalije i nisu karateristične samo za Srbiju.

U narednoj deceniji, oko 300 miliona ljudi u Kini, koji su trenutno starosti od 50 do 60 godina, trebalo bi da napusti tržište rada u toj zemlji i ide u penziju. Ovo je, kako piše BBC, najveća starosna grupa u zemlji, skoro jednaka broju stanovništva SAD. BBC navodi da bi penzijski fond, prema ranijoj proceni državne Kineske akademije nauka, mogao da ostane bez novca već do 2035. godine.

Kina bi, kako se navodi, takođe mogla da bude prinuđena da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju, koja je među najnižima na svetu – 60 godina za muškarce, dok je za žene koje rade fizičke poslove granica za penziju 50, a 55 godina za žene koje rade bolje plaćene i višekvalifikovane poslove.

Reč je o nešto više od 10.000 radnika.

I oni, i svi drugi strani radnici u Srbiji, imaju jednaka prava na tržištu rada koja imaju domaći radnici. A to znači da bi, kada je reč o penziji, na nju imali pravo tek kada ostvare 15 godina staža i navrše 65 godina života (muškarci), odnosno 63 godine i osam meseci života (trenutni uslov za žene, koji će se 2032. izjednačiti sa uslovom za muškarce i podrazumevati 65 godina života).

Podsetimo, iznos penzije sa svega 15 godina staža, najverovatnije bi bio nevelik, s obzirom na to da strani radnici obavljaju uglavnom najjednostavnije poslove.

 Fond PIO je u martu objavio da se penzije i ostala prava ostvarena u Srbiji isplaćuju u 28 zemalja sveta (ne računajući bivše jugoslovenske republike).

„Prema podacima za 2023. godinu od ukupno 13.367 korisnika više od polovine živi u Nemačkoj – 7.288 korisnika, slede Austrija sa 2.491 korisnika, Mađarska sa 1.344 korisnika, u Švedskoj je 275 korisnika, u Švajcarskoj 238, u Francuskoj 220, u Češkoj 155, u SAD 149 korisnika….“, navodi Fond PIO.

Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo, objašnjava za portal N1 da strani radnici koji su legalno zaposleni u Srbiji, imaju sva prava, obaveze i odgovornosti kao domaći radnici.

„To uključuje i obavezno socijalno osiguranje“, navodi on.

 
On potvrđuje da bi i strani radnik, naravno, mogao da, ako sakupi 15 godina staža osiguranja, a nakon što navrši 65 godina života – zatraži starosnu penziju od Fonda PIO Srbije.

Međutim, kako ukazuje, treba imati u vidu nekoliko stvari.

„Najpre, do sada su strani radnici dolazili suštinski kao sezonski radnici, odnosno kao projektni radnici – dok se ne završi određeni posao. Niko od njih se nije zadržavao dovoljno dugo da bi se približio navedenim uslovima. Kada je reč o strancima koji su duže vreme boravili i radili u Srbiji (imali su stalni boravak) oni po prirodi boravka već imaju neku značajnu vezu sa Srbijom, a u toku tih 15 godina mogu steći i pravo da zatraže državljanstvo Srbije“, navodi naš sagovornik.

Konačno, dodaje, penzija koja bi se zasnivala na samo 15 godina radnog staža, na onim poslovima koje obično obavljaju strani radnici (jednostavni manuelni poslovi) bila bi veoma bliska minimalnoj penziji.

Državljani Kine, inače, čine petinu ukupnog broja stranih radnika koji su tokom 2023. godine dobili radnu dozvolu u Srbiji.

„I oni bi na to imali puno pravo jer su svojim radom pomagali Fond PIO u celom periodu rada u Srbiji. Sve ovo zajedno pokazuje da nema ‘opasnosti’ od stranaca koji ostvare pravo na starosnu (ili neku drugu) penziju u Srbiji, niti su iznosi visoki, niti je njihov broj veliki, a suštinski su to pravo ako ispune uslove pošteno zaradili“, ističe Reljanović.

Podaci Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pokazuju da je u periodu od 1. januara do 20. decembra 2023. godine, u Srbiji strancima ukupno izdato 50.397 radnih dozvola, objavio je u januaru Savez samostalnih sindikata Srbije.

Posmatrano po zemljama iz kojih dolaze radnici, broj izdatih radnih dozvola u 2023. godini bio je je sledeći: Rusija 19.645 (5.375 žena); Kina 10.198 (1.071 žena); Turska 4.946 (132 žene); Indija 4.914 (59 žena); Nepal 1.074 (243 žene).

Mario Reljanović podseća da, prema testu tržišta rada koji je predviđen Zakonom o zapošljavanju stranaca, formalno poslodavac ne može zaposliti stranca ako na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje postoje domaći radnici koji bi mogli da obavljaju iste poslove.

„Takođe, Vlada Republike Srbije može da uvede kvote, ograničenja u broju stranaca koji mogu da pristupe tržištu rada Srbije, ako tako diktiraju prilike na tržištu rada, što je takođe predviđeno Zakona o zapošljavanju stranaca“, ukazuje Reljanović.