Voja Brajović: Jedina plata koju možemo da priželjkujemo je nagrada publike (VIDEO)

Najboljim glumcem večeri Voju Brajovića proglasio je i stručni, i žiri publike.

“Po onome kako je publika reagovala i kako su me nagradili,  više sam nego zadovoljan.  Prava i jedina plata koju mi glumci, ali i svaki umetnik, možemo da priželjkujemo jeste nagrada publike. Ako se to ljudima dopada i ako to na neki način pokažu, onda je to pravo zadovoljstvo i pokazatelj da nismo radili neki uzaludni posao”, kaže Brajović za Boom 93 povodom nagrade.

"Otac" je drugo delo iz kultne trilogije francuskog pisca Florijana Zelera. Režirao ju je Paolo Mađeli, i tako se nakon pauze od 35 godina vratio na scenu Ateljea 212.

Predstava donosi priču o procesu starenja, propadanju uma čoveka koji pati od demencije, o ljubavi i brizi njegove ćerke, ali i o patnji jedne porodice prouzrokovanoj tim stanjem.

Voju Brajovića pitali smo sa kojim bi razmišljanjima o starosti i važnosti porodice želeo da publika izađe nakon odgledane predstave.

“To je jedna velika nepravda koja se čini nama ljudskim bićima, nama za koje vernici smatraju da nismo vlasnici svog života, nego da nam je neko poklonio život, da li je to Isus, da li je to Alah ili bilo ko  –  ko u šta veruje. Mi nismo vlasnici života, ne možemo da sudimo sami sebi, a tako se surovo sudi našem odlasku. Nažalost, što čovek duže živi, više je opasnosti da dobije Alchajmer, demenciju, kako god to nazivate. To se čak nazivalo i staračko ludilo. Dakle, šta je to što nam da život i šta je to što nas tako pretvara u jedna nesrećna, užasna bića? Kad kažem užasna, ne mislim da nekom prave užas,  nego da su užasni zbog nesreće koja ih je zadesila. Dakle, nemaju više svoju ličnost, izgubljeni su i svi oni koji su im bliski takođe su uznemireni i nesrećni, jer ne mogu sa takvom osobom da izađu na kraj, i vrlo su opterećeni”, navodi Brajović.

Kako kaže, ranije je podržao inicijativu da se organizuju i otvore dnevni boravci za ljude sa Alchajmerovom bolešću.

"U porodici ljudi koji rade ne mogu da rade svoj posao. Dakle, ne mogu ni da doprinose drugima, niti da zarađuju za sebe jer ne znaju šta će. Kako? Da ga zaključaju u kuću? Da ga puste na ulicu? Ne mogu. Ali ako postoje dnevni boravci za decu, apsolutno ima realnog osnova i razloga da postoje i za stara bića. To nisu samo starački domovi. To bi bila specijalizovana mesta za njih. Tako bi se olakšalo i njima, i naravno onima koji brinu o njima i koji pate”, rekao je Brajović.

Pri dodeli nagrade, Brajović je naveo kako je imao prilike da na sceni gleda Milivoja Živanovića.

“To mi je tog trenutka palo na pamet. Gledao sam ga kao Jegora Buličova. Mislim da sam bio student treće godine fakulteta i došao sam da vidim, kako bih rekao, jednog dinosaurusa, jednog malo prevaziđenog glumca. Ne –  video sam do današnjega dana jednog od najsavremenijih glumaca, najmodernijih glumaca. On je toliko bio moderan glumac, izražajan. Pošto je igrao Jegora Buličova, koga razjeda rak, verujte mi da taj bol vi osećate koliko je on bio uverljiv i raskošan glumac. I to mi je, eto, posle toliko godina ovde u Požarevcu večeras palo napamet, možda upravo zbog ove uloge koju ja igram”, kaže Brajović.

Iz kruga svakovečernjih pobednika biće izabran pobednik festivala. U konkurenciji za glavnu nagradu, pored Vojislava Brajovića, jesu Ozren Grabarić, koji je tumačio ulogu Jozefa Švejka u predstavi “Švejk” Beogradskog dramskog pozorišta, i Nenad Jezdić, koji je tumačio ulogu Bore Šnajdera u predstavi “Razvojni put Bore Šnajdera” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Svi ovi glumci dobili su i nagradu stručnog žirija i nagradu žirija publike.

Stručni žiri čine glumica Ljiljana Blagojević, predsednica žirija, reditelj Slavenko Saletović i glumac Nebojša Dugalić, koji je i laureat 27. Glumačkih svečanosti.

Žiri publike čine direktorka Biblioteke "Srboljub Mitić" Malo Crniće Danijela Božičković Radulović, predsednica žirija, prim. dr Srećko Bosić, hirurg, i Dragan Kuzmanović, diplomirani pravnik.

Četvrte takmičarske večeri, 4. aprila, Centar za kulturu Tivat izvešće predstavu "Ćelava pevačica" Ežena Joneska u režiji Jagoša Markovića.