Izbori u Turskoj: Šta porazi Erdogana u Istanbulu i Ankari znače za politiku Srbije i regiona

„Jutro je" srpske pevačice Nade Topčagić, zastave Jugoslavije i kolo na ulici - iste slike i taktovi kao i pre pet godina stižu iz Istanbula posle lokalnih izbora.

Na taj način je deo pristalica opozicije poreklom sa Balkana, kao i te 2019. godine, slavio poraz Partije pravde i razvoja (AKP) turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

„Više hiljada ljudi je bilo na ulicama, uglavnom mladih, jako dobra atmosfera", kaže Jusuf Emin, istanbulski novinar čija je porodica poreklom iz Crne Gore i Severne Makedonije.

„Znamo da naš narod voli naše pesme, pogotovu one iz doba Jugoslavije, a igrali su i sve vrste kola... Bilo je kao na malom folklor festivalu", dodaje Emin za BBC na srpskom.

U Istanbulu živi oko 200.000 ljudi poreklom sa Balkana i mahom su naklonjeni opozicionoj Republikanskoj narodnoj partiji (CHP), kaže on.

• Izbori u Turskoj: Šamar Erdoganu, Istanbul i Ankara protiv njega
• Zašto je bitka za Istanbul bitka za Tursku
• Zašto je Erdogan važan Balkanu, ali i zašto je Balkan važan turskom predsedniku

Ekrem Imamoglu, visoki zvaničnik ove partije, već pet godina je prvi čovek Istanbula, grada koji je dugo vodio i Erdogan, neprikosnoveno lice turske politike u poslednje dve decenije.

Međutim, Erdoganova moć sada je okrnjena drugim porazom u nizu na lokalnim izborima.

Tome su donekle doprineli i birači poreklom sa Balkana, ali teško da će to bilo šta promeniti u politici Turske prema ovom regionu smatra Vehid Šehić iz Foruma građana Tuzle i Igmanske inicijative.

„Ipak su to lokalni izbori, sve će biti apsolutno isto", smatra Šehić, koji se bavi regionalnim odnosima.

„A politika Turske prema zemljama Balkana se svakako neće menjati, bez obzira da li na vlasti bio Erdogan ili ne."

Iako se slaže, Fahrudin Kladničanin iz novopazarske Akademske inicijative „Forum 10", u porazu AKP-a vidi i jednu potencijalnu promenu.

„Ako uzmemo u obzir koliko su (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić i drugi političari regiona bliski sa Erdoganom i koliko se poistovećuju sa njegovim sistemom vladanja, tamošnja pobeda opozicije bi mogla da ih uzdrma na jednom nivou.

„Pre svega Vučića, koji u Erdoganu vidi uzornog političara i ne krije to", ocenjuje Kladničanin.

https://twitter.com/inciataseven/status/1774551359171297786

https://twitter.com/bosnaklar1com/status/1774538355797000274

Prijateljstvo

Erdogan je jedan od državnika koji je čestitao predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću posle pobede njegove Srpske napredne stranke (SNS) na izborima krajem 2023.

Turski predsednik je u pismu naveo da su izborni rezultati još jednom potvrdili da „narod ceni" sve što Vučić „u kontinuitetu čini za blagostanje i razvoj zemlje".

„Uveren sam da će u ovom teškom i osetljivom periodu kroz koji prolazi ceo svet, naša bliska saradnja nastaviti da doprinosi regionalnom miru i stabilnosti", naveo je Erdogan, a prenelo Predsedništvo Srbije.

Te izbore, održane 17. decembra, obeležile su brojne optužbe opozicije i međunarodnih posmatrača o neregularnosti, zbog čega su upadljivo izostale čestitke SNS-u i Vučiću iz zapadnih zemalja.

Vučić je u februaru 2024. Erdoganu čestitao rođendan, na šta mu je turski kolega uzvratio u martu uzvratio istom merom.

Dvojica predsednika sastala su se dva puta samo u 2023. godini - u avgustu u Budimpešti, potom i u septembru u Njujorku, kada je najavljena i Erdoganova nova poseta Srbiji, u kojoj je bio već bio tri puta, 2022, 2019. i 2017. godine.

Vedran Džihić, viši istraživač na Austrijskom institutu za međunarodnu politiku, ovakve odnose dva predsednika naziva „bliskošću između srodnih duša po načinu, sistemu i mašineriji vladavine".

„Slično i slično se simpatišu", kaže Džihić za BBC na srpskom.

On ne veruje da će u odnosu dva predsednika doći do suštinske promene, osim što će Erdogan biti „više zauzet na unutrašnjem političkom frontu".

Zato će imati „manje sluha i prostora da neguje strateške geopolitičke odnose", smatra on.

„Jednostavno to više nije Erdogan na vrhuncu moći, koji je onda i za Vučića bio mnogo interesantniji nego sada, kada je neko ko gubi izbore."

Erdogan je na funkciji premijera bio od 2003. do 2014. godine, kada seda u predsedničku fotelju, ali ostaje neprikosnoveni činilac turske politike.

Pogledajte BBC dokumentarni film o dve decenije vlasti Erdogana:

https://www.youtube.com/watch?v=JB4_oxebalM&t=1s

Međutim, opozicija na lokalnim izborima 2019. osvaja Ankaru i Istanbul, kojima je sada pridodala još nekoliko gradova, poput Antalije, Adane, Burse i Izmira.

„Poraz u većim gradovima bi mogao da bude putokaz za ishod nekih predstojećih opštih izbora", navodi Šehić.

Naredni parlamentarni izbori u Turskoj, ukoliko ne bude prevremenih, biće održani 2028. godine - Erdoganova AKP je na poslednjim, u maju 2023, osvojila 35 odsto glasova, a opoziciona CHP 25 odsto.

U isto vreme održani su i predsednički izbori, na kojima je Erdogan osvojio 52 odsto glasova, pobedivši kandidata opozicije Kemala Kiličdaroglua.

„Poruka sa lokalnih izbora u Turskoj svakako da ne odgovara Vučiću", smatra Džihić.

„Pobeda opozicije daje primer drugim zemljama da je takva vrsta mobilizacije i promene moguća, a to je ono čega se on najviše plaši."

Kako se Turska promenila pod vlašću Erdogana

Politika Turske na Balkanu

Čak i da do poraza Erdogana i AKP-a dođe, politika Turske prema zemljama bivše Jugoslavije se verovatno neće promeniti.

Veze Turske sa Balkanom su jake, pre svega zbog istorije i kulture, pa i geografske blizine.

„Vrlo se često govori o težnji velikih sila i imperija da proširuju uticaj na zemlje koje su nekada deo njihovog carstva", kaže Šehić.

„Tako i Turska sa Balkanom, koji je bio deo Otomanskog carstva, kroz ekonomska ulaganja i investicije želi da ima uticaj sa te strane."

Veći je uticaj Turske na Srbiju, nego na Bosnu i Hercegovinu, smatra.

„Ekonomski se u Srbiji nešto i ulaže, ovde (u Bosni) slabo", navodi Šehić kratko.

Turska je u maju 2022. bila na sedmom mestu po broju realizovanih investicionih projekata u Srbiji, kao i na 21. mestu najvećih stranih investitora u zemlji, navodi se na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Turski investitori u Srbiji trenutno zapošljavaju nešto više od 6.000 radnika u tekstilnoj, automobilskoj, građevinskoj i mašinskoj industriji, bankarstvu i turizmu, navode iz Ministarstva.

Jedan od najvažnijih projekata kojim se Turska bavi je izgradnja auto-puta između Sarajeva i Beograda, a značajne investicije ulaže i na Kosovu i u Severnoj Makedoniji.

• Redžep Tajip Erdogan: Prodavac đevreka koji je promenio Tursku
• Ko je Ekrem Imamoglu: Čovek koji je srušio Erdogana
• „Jutro je“: Kako je Istanbul slavio uz Nadu Topčagić i kolo

Erdogan je svemu tome tome udario poseban pečat, smatra Džihić.

„Te istorijske veze su prilično aktivirane, uz dozu re-tradicionalizacije odnosa i jasnog proigravanja panturske i panosmanske linije, da se Turska pozicionira kao majka svih muslimana na Zapadnom Balkanu - od Bosne, preko Sandžaka i Kosova, do Albanije.

„Upravo zbog toga je i Zapadni Balkan plodno tlo za turske interese, to će se nastaviti", ocenjuje on.

Turska se često nameće Bošnjacima kao neko ko štiti prava ove zajednice, kako je mnogi i gledaju, kaže Kladinčanin iz Novog Pazara.

No on smatra da u praksi nije tako.

„Uloga Turske je bila, biće, i ostaće da Bošnjake u Srbiji svede na manjinu koja treba da poštuje državu Srbiju i ništa ne traži od Bosne i Hercegovine kao matične države.

„Govori 'Srbija je vaša država, poštujte je' i tu se završava cela priča."

Zapadni Balkan generalno „nije ni u prvih 30 ili 40 tačaka turske spoljne politike", ocenjuje on.

„Nemamo nikakve ekonomske koristi od Turaka.

„U Sandžaku danas žive Bošnjaci prioritetno vezani sa Tursku, ali u toj oblasti nema investicija, fabrika i ničega konkretnog, osim aktivnosti kroz kulturne programe."

Zbog pada Erdoganove moći i ekonomske krize u Turskoj, Džihić u predstojećem periodu ne očekuje „veliki ofanzivni bum Turske na Zapadnom Balkanu."

„Jedino što se može očekivati, ako u nekom trenutku dođe do pobede opozicije u Turskoj, da prodemokratske snage u regiji dobiju vetar u leđa, a da se snage pozicije, pogotovu one koje imaju autoritarni karakter, kao u Srbiji, nađu pod većim pritiskom."

„Najinteresantnije je pitanje da li ovakav poraz Erdogana nagoveštava ili otvara mogućnost da se i na Zapadnom Balkanu uskoro dese neke demokratske promene."

• Atentat na turskog ambasadora, jedina međunarodna teroristička akcija u socijalističkoj Jugoslaviji
• Nekoliko vekova kasnije: Šta je Srbima sve ostalo od Turaka

Politika Balkanaca u Turskoj

Kladinčanin kaže da u Turskoj živi „značajan broj Bošnjaka", posebno u Ankari i Istanbulu.

„Komplikovano je objašnjavati genezu" njihove sklonosti prema opoziciji, kaže.

„Od raznih migracija i odlazaka Bošnjaka u Tursku, uvek su bili nastrojeni kemalističkoj partiji", ukazuje on.

Kemal Ataturk bio je osnivač moderne Turske i njen prvi predsednik od 1923. do smrti 1938. godine.

„Smatraju Erdogana za religioznog fanatika, čoveka koji na različitim nivoima zloupotrebljava religiju i uskraćuje prava ljudima."

Oko 'balkanskih' glasova bilo je i dosta borbe.

„Imamoglu je u izbornoj kampanji imao i posebno ramazansko veče za Balkance, sa kojima je generalno vrlo blizak, čak i na listi za lokalni parlament je imao i šest ili sedam ljudi poreklom iz Crne Gore, Srbije i Makedonije", podseća Jusuf Emin.

„AKP je za to vreme kao kandidatkinju za predsednicu opštine Bajrampaša, gde živi dosta Balkanaca, predložio Ilknur Kovač, rođenu u Makedoniji, čiji je muž iz Sjenice."

Balkanci, međutim, nisu glasali za nju, već za „Ataturkovu ideologiju", kaže.

Bajrampašom je na kraju odjekivalo „Jutro je, jutro je."

Sto godina Turske: Od sekularne vizije Ataturka do Erdoganovih otomanskih ambicija

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]