Hoće li Albanci i Makedonci pohrliti u Srbiju da traže posao: „Mi za njih nismo nikakav tigar“

Administrativne prepreke otišle u prošlost. Zamenila ih elektronska prijava, pa tako komšije iz Severne Makedonije i Albanije mogu bez komplikovanih procedura da rade u Srbiji i obratno, piše N1.

„Portali e-uprave u tri zemlje biće povezani. Uspostavljanje jedinstvenog tržišta rada doprineće daljem ekonomskom napretku i većim investicijama u naš region, kao i poboljšanju kvaliteta života građana zemalja potpisnica“, rekao je ministar finansija Siniša Mali.

Poslodavci i sindikalisti delimično optimistični. Kažu – projekat Otvorenog Balkana donosi povećavanje tržišta rada, međutim, to ne znači, kako objašnjavaju, da će se problem nedostatka radne snage rešiti trajno.

„To je kao neko privremeno gašenje požara, jer mi ne znamo uopšte koliko će interesovanje tih ljudi iz Albanije, Severne Makedonije biti za poslove koji su ponuđeni u Srbiji“, smatra Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.

„Mi smo samo u prošloj godini izdali negde oko 50.000 radnih dozvola, međutim, tu na prste jedne ruke možete da izbrojite koliko je došlo iz Severne Makedonije i Albanije, jednostavno Srbija, mogu naši predsvvanici vlasti da govore da je tigar na Balkanu, ali za ove dve zemlje mi nismo nikakav tigar“, dodaje Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Nismo, jer minimalna cena rada, nije u rangu sa drugim zemljama u regionu, poput recimo Hrvatske, u kojoj je 677 evra. Na tom polju u poređenju sa Albanijom i Severnom Makedonijom – Srbija je minimalno napredna. Albanci za minimalac dobijaju 350 evra, Makedonci 380, a radnici iz Srbije 400 evra.

Sagovornici N1 kažu da novine ne moge da ugroze domaću cenu rada, jer je štiti zakon, ali da država mora da napravi promene, kako bi privukla radnike.

„Ukoliko naša država podigne cenu rada zbog nedostatka radne snage, onda građani ovih država mogu da dolaze u Srbiju i da u njoj rade, ukoliko se to ne desi oni će i dalje da idu u zemlje Evrospke unije“, kaže Ranka Savić.

„Ne možemo očekivati da će veliki broj radnika iz ove dve države želeti da radi u Srbiji, imajući u vidu ukupne troškove života u stranoj zemlji i imajući u vidu nominalnu razliku između zarada, bez obzira da li pričamo o minimalnoj ili prosečnoj u određenim delatnostima, tako da će efekti biti prilično mali“, smatra profesor radnog prava Mario Reljanović.

Na domaćem terenu, mnoga radna mesta zvrje prazna. Podaci pokazuju da Srbija i dalje kuburi sa nedostatkom radnika u građevini, turizmu, ugostiteljstvu, trgovini.

Sve je češća praksa da fale zdravstveni radnici, kao i vozači javnog prevoza, pa je samim tim veliko pitanje koliko će državljana Srbije testirati novu pogodnost Otvorenog Balkana.