U Srbiji investicioni fondovi upravljaju sa više od dve milijarde evra

"Posebno raduje da UCITS fondovi (otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom), oni sa najmanjim rizikom, trenutno upravljaju sa 1,89 milijardi evra, dok je u isto vreme industrija alternativnih investicionih fondova upravlja sa 142,7 miliona evra", kazao je Marko Janković na sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije na čijem dnevnom redu je pored ostalog razmatran rada Komisije u 2024. godini.

Govoreći o trenutnom stanju tržišta kapitala u Srbiji, Janković je naveo da je na kraju avgusta broj investicionih fondova povećan na 40, a broj društava za upravljanje na 13, pru čemu, kako je dodao, Komisija ima još nerealizovanih zahtreva za osnivanje novih investicionih fondova.
 
Ukazao je i da situacija na finansijskom tržištu Srbije popravila, navodeći da su pre desetak godina investicioni fondovi U Srbiji upravljali sa deset puta manjom imovinom, kaskajući za drugim oblicima investiranja poput penzionih fondova ili osiguranja.

"Ali, izmenama zakonodavnog okvira uspeli smo da dođemo do toga da srpsko tržište kapuitala ima šta da ponudi investitorima", kazao je Janković.

Dodao je i da su, zaključno sa 11. septembrom, ukupni prihodi Komisije ostvareni u ovoj godini iznosili 158,3 miliona dinara, a rashodi 95,8 miliona dinara.

"Očekujemo do kraja godine nove emisije korporativnih obveznica, u skladu sa projektom koji imamo sa Svetskom bankom. Do sada smi imali jedni takvu enisiju, kompanije Eliksir iz Šapca, a očekujemo niz novi h emisija", kazao je on.
 
Istakao je i da očekuje kreiranje prvog srpskog ETF fonda (Exchange Traded Funds - fonda kojima se trguje na berzi), od strane nekog društva za upravljanje.

"Ima mnogo interesovanje te vrste proizvoda proizvoda na domaćem tržišta kapitala", rekao je Janković.

Naveo je i da Komnisija razmatra davanje donacije Beogradskoj berzi kako bi se pomagao njen dalji razvoj, kao "jednog od stubova infrastrukture srpskog tržišta kapitala".

Janković je najavio i da će se uskoro sve institucije tržišta kapitala u Srbiji - Beogradska berza, Komosija za hartije od vrednosti i Centralni registar hartija od vrednosti preseliti u isti objekat, uz železničkku stanicu Prokop.
 
Poslanik Branko Pavlović iz Poslaničke grupe "Mi - glas ii naroda", upitao je zašto se Beogradskoj berzi daje donacije, a ne zajam, jer je reč o instituciji koja naplaćuje svoje usluge i ne vidi pravni osnov za tako nešto.

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti naveo da pravni osnov za donaciju postoji, a razlog za tu donaciju je taj što Beogradska berza trenutno ima potrebu za kapitalnim investicijama koje ne može da sprovede iz sopstvenih sredstava.
Poslanik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić kazao je da je preseljenje na Prokop Komisije za hartije od vrednosti finansijski loš aranžman, te da je statički ugrožena bezbednost samog objekta, a time i bezbednost zaposlenih, na šta je Janković rekao da je preseljenje iz trenutno neuslovnih proistorija opravdano i da nikada ne bi ugrozio "svoju ni bezbednost svojih zaposlenih".

Predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović je, govoreći o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnim službama za šta je tražena saglasnost, najavio da se u tu instituciju uvodi, pored zvanja mlađi savetnik, savetnik i viši savetnik za poslove iz oblasti makroekonomije i javnih finansija.
 
Dodao je i da ukupan broj državnih službenik ostaje isti.

Nikezić je nakon toga upitao Paunovića kakvo je njegovo viđenje trenutnih ekonomskih parametara Srbije kao što su javni dug i stanje u budžetu.

Predsedavajući Odbora za finansije Veroljub Arsić je prekinuo Nikezića, navodeći da govori mimo teme sednice i da može da zakaže konferenciju za novinare i govori o čemu god hoće, nakon čega je sednica zaključena.