Zašto su ljudi počeli da se ljube

Manje od polovine svih društava se ljubi usnama, prema studiji sprovedenoj na 168 kultura iz čitavog sveta.

Vilijam Jankovjak, profesor antropologije sa Univerziteta u Nevadi, u Las Vegasu, otkrio je da samo 46 odsto koristi ljubljenje usne na usne u ljubavnom smislu, ne računajući poljupce roditelja i deteta i pozdrave.

Dve teorije o tome zašto ljudi imaju potrebu da se ljube potiču od ideje da nam se kao bebama dopada dodirivanje usnama.

• Kako razlikovati zrelu od nezrele ljubavi
• Šta su žurke maženja i kako su stigle u Srbiju
• Međunarodni dan poljubaca: Zašto je dobro ljubiti se

Moguće je i da vezujemo dodirivanje usnama sa dojenjem, a taj refleks je svakome urođen.

Postoji i teorija da se majke i deca vežu preko ljubljenja usnama na usne zbog „transfera hrane premastikacijom".

Majke naših drevnih predaka su možda sažvakavale hranu za bebe i decu i prebacivali je direktno u njihova usta.

Taj proces se može videti kod naših najbližih rođaka u životinjskom svetu - šimpanzi, baš kao i kod drugih velikih majmuna.

BBC istražuje i druge teorije o poreklu ljubljenja, između ostalih i ideju da je odeća mogla da bude važan pokretački faktor.

Zašto se ljudi ljube?

„Ključ za ljudsku univerzalnost ljubljenja ili njeno odsustvo taj da ljudska senzualnost može da se zadovolji na brojne druge načine pored ljubljenja", kaže Jankovjak.

One kulture koje se ne ljube usnama na usne pronalaze druge načine da budu intimne, kaže autorka Šeril Kiršenbaum.

„Postoji malajski poljubac koji je Darvin opisao, kada žene čučnu na zemlju a muškarci pronađu način da se nadviju nad njih i da brzo onjuše jedno drugo - uzimajući uzorak partnerovog mirisa."

Na Trobrijanskim ostrvima uz istočnu obalu Papue Nove Gvineje, ljubavnici se ljube sedeći licem uz lice i grickajući trepavice jedno drugom.

„Mnogima od nas danas ne zvuči baš kao vrhunac romantike, ali njima je to radilo posao", kaže Kiršenbaum.

Ono što je važno kod ljubljenja usnama na usne i drugih tipova ljubljenja je da je suština tog trenutka u deljenju bliske, intimne informacije između dvoje ljudi.

Ljubljenje pritiskanjem usana jedno uz drugo gotovo je jedinstveno ljudsko ponašanje.

Ako ljubljenje ima evolucionu svrhu, zašto ne viđamo više životinja kako se ljube?

Melisa Hogenbum je odgovorila na to pitanje za BBC Zemlju 2015. godine.

Jedan od razloga zbog kojih smo mogli da osetimo želju da se uopšte približimo licu našeg partnera je da mu pružimo mogućnost da nas dobro onjuši.

Miris može da otkrije razne korisne informacije: ishranu, prisustvo bolesti, raspoloženje i srodstvo, da pomenemo samo neke.

Brojne životinje imaju mnogo sofisticiranije čulo mirisa od nas, tako da one ne moraju da budu ni izbliza toliko blizu jedna drugoj kao mi.

*Vilijam Park je novinar za BBC Budućnost i tvituje sa @williamhpark.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]