Ekonomija
NIS i male pumpe neravnopravni igrači: Da li bi veće marže poskupele dizel gorivo?
Pixabay/ilustracija
Vlasnici malih pumpi u Srbiji zbog, kako tvrde, većih troškova i niskih marži iz dana u dan sve teže opstaju i navode da je desetine njih bilo prinuđeno da zatvori svoje benzinske stanice, a jednako toliko je na rubu stavljanja katanca na bravu.
Zato od nadležnih zahtevaju vraćanje marže za dizel gorivo sa 13 na 18 dinara, koliko je iznosila pre februara 2022, odnosno pre nego je Vlada Srbije donela Uredbu o ograničenju visine cena naftnih derivata i tvrde da to navodno ne bi uticalo na povećanje maloprodajne cene goriva.
Da ispune date uslove, odnosno da iznesu svoju ponudu, nadležnim ministarstvima dat je rok do 15. marta, nakon čega će vlasnici malih pumpi, ako dogovor ne bude postignut, preduzimati radikalne protestne mere.
Vlasnici malih pumpi za naš list pojašnjavaju da je samo tokom prethodne godine destine stanica zatvoreno, a desetine, zbog nemogućnosti samostalnog opstanka, bilo primorano da se pripoji većim kompanijama.
Ipak, vlasnik pumpe „Plast petrol“ Zoran Zečević optimističan je da će država za njih „imati sluha“, jer problem traje više od dve godine, ali da, ako to ne bude slučaj, prvi korak je zatvaranje oko 1.000 pumpi na sat vremena.
„U slučaju da se zahtevi ne ispune, moraćemo da damo do znanja nadležnima da je dogorelo do noktiju, i da ne možemo više da se nosimo sa situacijom. Kod 90 odsto nas izdaci su veći nego prihodi. Preko 30 pumpi je već zatvoreno, najmanje toliko je u pripremi za taj proces, čak i ja sam bio prinuđen da prodam deo zemlje da bih došao do obrtnih sredstava i isplaćivao 12 zaposlenih. Nije to veći grad gde ljudi mogu naći posao na drugoj strani. Ne tražimo ništa više od onoga što smo ranije imali, i ništa više od onoga što smo zaslužili, čak i manje od onoga što NIS ima“, pojašnjava naš sagovornik.
On dodaje i da je nerealo da poljoprivrednicima dizel prodaju po 179 dinara za litar, jer je pumpa, kako kaže, u poslednjoj nabavci naftu platila 193 dinara, pa nije izvodljivo da bude prodata za 14 dinara manje.
Naposletku, Zečević podvlači da veće marže ne bi trebalo da povećaju cene goriva, jer kako pojašnjava, postoji dosta prostora kod države kad su u pitanju akcize i porezi, da se sve izniveliše.
„PDV je 20 odsto, a akciza 60 dinara, pa od cene oko 200 dinara oko 50 odsto je za državu. A mi tražimo da nam se marža poveća za pet dinara, kako bismo mogli da dođemo na nulu, odnosno počnemo da poslujemo bez gubitaka“, kaže naš sagovornik.
Jedan od vlasnika malih pumpi Dušan Mihajlović kaže da vlasnici pumpi traže ono što su imali pre intervencije države, i dodaje da pad broja prodatih litara mogu dokazati izveštajima, jer je prodaja dizela poljoprivrednicima pala od 30 do 50 odsto na malim seoskim pumpama.
„Pumpama u seoskim sredinama je pao promet zbog Uredbe Vlade da se gorivo poljoprivrednicima naplaćuje 179 dinara po litru. može prodavati poljoprivrednicima. Mi to nismo u mogućnosti jer za naše pumpe gorivo nabavljamo za oko 192-193 dinara, a prodajemo ga za 202-203 dinara, koliko odredi Uredba. Sa druge strane, NIS prodaje za 179, pa se pitamo koje je to gorivo i odakle. Tako smo se našli u makazama „, kaže Mihajlović.
Više informacija ročitajte OVDE.