Aleksej Navaljni: Šta sahrana Putinovog kritičara govori o trenutnom stanju u Rusiji

Mi smo svedoci događajima i izveštavamo o njima. Ali, u doba celodnevne dostupnosti vesti, često ostaje vrlo malo vremena za novinare da zastanu, uzmu vazduh i prihvate važnost onoga što se desilo.

U satima posle ruske potpune invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, non-stop sam slao izveštaje za TV, radio i internet stranicu BBC njuza.

Tek u dva izjutra narednog dana, posle mog poslednjeg televizijskog uključenja uživo za taj dan, mogao sam da zastanem i pokušam da obradim veličinu tog trenutka.

Isto je bilo i sa Aleksejem Navaljnim.

• Za nezadovoljstvo je potrebna hrabrost, a pristalice Navaljnog su odlučne
• „Nećemo te zaboraviti": Hiljade ljudi na sahrani Navaljnog u Moskvi, uz jake policijske snage
• Aleksej Navaljni: Šta je do sada poznato o njegovoj smrti

Dve nedelje sam izveštavao o smrti najistaknutijeg ruskog opozicionog vođe u arktičkoj kaznenoj koloniji.

Govorio sam o problemima sa kojima se susretala njegova porodica dok je pokušavala da povrati njegovo telo; pričao sam sa Moskovljanima koji su polagali cveće u njegovu čast.

U petak sam gledao kako se kovčeg Navaljnog unosi u moskovsku crkvu.

Video sam kako hiljade Rusa stoji u redovima da bi mu odali poslednju počast.

Video sam kako njegove pristalice bacaju ruže i karanfile na pogrebno vozilo pre nego što se uputilo na groblje.

Ali tek kad sam video dramatične slike kako se njegov kovčeg spušta u raku smrt Navaljnog mi je do kraja došla do svesti.

U nedelju su se odavanja pošte nastavila, dok su Rusi - među njima i majka Navaljnog Ljudmila - dolazili na groblje Borisov i polagali cveće na njegov grob.

Sećao sam se izuzetnih scena koje sam viđao u subotu i o tome šta nam one govore - ako nam uopšte nešto govore - o Rusiji danas.

Imajući u vidu aktuelni talas represije prema glasovima otpora, nije moglo da se pretpostavi koliko će Rusa izaći da se oprosti od najoštrijeg kritičara Kremlja.

Poslednjih dana je policija širom Rusija privodila stotine ljudi na komemoracijama Navaljnom.

Ali su dolazile hiljade.

Kad sam razgovarao sa ljudima, mladima i starima, koji su stajali u redovima ispred crkve, oni su govorili o nadi koju im je pružio Navaljni o boljoj, svetlijoj budućnosti za njihovu zemlju.

Govorili su o podršci slobodi, demokratiji i miru.

Kasnije je masa skandirala onu vrstu slogana koja nije mogla da se čuje na ulicama od invazije na Ukrajinu, kao što su „Sloboda političkim zatvorenicama!" i „Ne ratu!"

Odjednom sam shvatio da je ovo Rusija koja je bila odsutna iz javnosti dve godine; Rusija koja ne podržava Vladimira Putina ili rat u Ukrajini, i želi da bude demokratska zemlja.

Ona je u potpunoj suprotnosti sa Rusijom koja se prikazuje na državnoj televiziji: Rusija koja je agresivno anti-zapadnjačka, pro-putinovska, potpuno iza „specijalne vojne operacije" u Ukrajini i prihvata autoritarizam kod kuće.

Pitanje sa kojim se suočavam je ovo: da li su jučerašnje scene umirući žišci liberalne demokratije u Rusiju, „poslednje ura" za slobodu izražavanja pre nego što bude potpuno ugašena?

Vlasti svakako žele da veruju u to.

Svakako su vredno radile na postizanju toga, usvajajući represivne zakona čiji je cilj da ućutkaju i kazne svaki otpor.

Kao posledica toga, najslavnije ruske opozicione ličnosti su ili pobegle u inostranstvo ili su u zatvoru kod kuće.

Smrću Navaljnog, opozicija je izgubila najharizmatičnijeg vođu.

Za dve nedelje, Putin se neće suočiti sa ozbiljnim izazivačem na ruskim predsedničkim izborima - njegovi najoštriji kritičari nisu na izbornoj listi.

Nakon, kako se očekuje, „ubedljive" pobede, vlasti će predstaviti predsednika Putina i njegovu politiku kao krajnje popularnu i odbaciti kritičare kao tek neznatnu manjinu ruske javnosti.

Ali, evo u čemu je stvar.

Veoma često Rusi koji glasaju za Putina kažu mi da to ne čine zato što su oduševljeni njegovom politikom ili vizijom Rusije: oni naprosto ne vide alternativu.

Upravo je to Kremlj želeo da postigne uklonivši sve ozbiljne rivale sa političke scene.

Ono što sam video na moskovskim ulicama, na dan sahrane Navaljnog, bilo je mnogo drugačije: iskreni izlivi podrške političaru koji je inspirisao deo ruske javnosti alternativnom vizijom Rusije.

Navaljni je mrtav.

Ali, za ove ljude, njihova želja za drugačijom Rusijom je i te kako živa.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]