Nauka: Rešena misterija pustinje, kako nastaju zvezdane dine

Naučnici su po prvi put izračunali starost jednog od najvećih i najsloženijih tipova peščanih dina na planeti Zemlji.

Zvezdane, odnosno piramidalne dine uzdižu se i do stotinu metara u visinu.

Ima ih u Africi, Aziji i Severnoj Americi, ali i na Marsu, ali nije bilo poznato kada su nastale.

Naučnici su nedavno uspeli da utvrde da je dina u Maroku, pod nazivom Lala lalia, nastala pre 13.000 godina.

• Naučnici klonirali majmuna da bi ubrzali medicinska istraživanja
• Neverovatan novi morski život pronađen na 'okeanskim planinama'
• Naučnici rešili misteriju širenja gena multiple skleroze

Zvezdane dine nastaju zahvaljujući vetrovima koji menjaju pravac.

Saznanja o tome kada su nastale pomažu naučnicima da razumeju klimu tog doba, kaže profesor Džef Duler sa Univerziteta Aberistvit, koji je objavio istraživanje sa profesorom Čarlsom Bristouom, sa Univerziteta Birkbek.

Lala lalia nalazi se na jugoistoku Maroka, visoka je 100, a široka 700 metara.

Utvrđeno je da se formirala pre više od 8.000 godina.

Naučnici obično uspevaju da utvrde gde su kroz geološku istoriju bile pustinje, ali do sada nisu pronalazili tako stare zvezdane dine.

Razlog možda leži u tome što nisu shvatali da gledaju u jednu posebnu dinu, kaže profesor Duler.

„Ovi nalazi će verovatno iznenaditi mnoge, jer možemo da vidimo koliko se brzo formirala ova ogromna dina, koja se svake godine pomera za oko 50 centimetara", dodaje.

Kako bi utvrdili starost zvezdanih dina, naučnici su koristili tehniku pod nazivom luminiscenciono datiranje.

Ovom metodom, računali su kada su zrnca peska poslednji put bila izložena sunčevoj svetlosti.

Uzorci peska iz Maroka analizirani su pod infracrvenom svetlom u laboratoriji, koja nalikuje staromodnoj fotografskoj radionici.

Profesor Duler poredi zrnca peska sa „malim punjivim baterijama".

Energija, uskladištena unutar kristala, potiče od prirodne radioaktivnosti.

Što je pesak duže van domašaja dnevnog svetla, to je više izložen radioaktivnosti i akumulira više energije.

Kada se zrnca izlože u laboratoriji, oslobađaju svetlosnu energiju, što omogućava da se izračuna njihova starost.

„Što je svetlost jača, to su zrnca starija", kaže profesor Duler.

Najviša zvezdana dina u Americi nalazi se u državi Kolorado i visoka je 225 metara.

Penjanje na ove dine je težak posao, objašnjava Duler.

„Popnete se dva metra, pa skliznete jedan, ali vredno je truda - pogled s vrha je predivan", kaže on.

Pogledajte video: Naučnici u Novom Sadu prave proteine od poljoprivrednog otpada

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]