Politika: Šta znači deklaracija o Ukrajini koju je Srbija potpisala u Tirani

Osuda ruske agresije na Ukrajinu, bez insistiranja na uvođenju sankcija Rusiji - tako se o ukrajinskoj krizi razgovaralo na nedavnom samitu zemalja jugoistočne Evrope o Ukrajini.

Zemlje učesnice, među kojima je i Srbija, potpisale su deklaraciju u 12 tačaka, u kojoj se, između ostalog, poručuje da ruska vojna agresija na Ukrajinu predstavlja najveću pretnju evropskoj sigurnosti, kršenje međunarodnog prava, kao i da predstavlja zločin protiv ukrajinskog naroda.

Rezolucija takođe ističe posvećenost zemalja potpisnica da se pojedinci odgovorni za zločine, između ostalog i zločine protiv čovečnosti privedu pravdi u skladu sa međunarodnim pravom.

„Deklaracija predstavlja važan dokument koji odražava snažnu podršku miru za koji se zalaže ukrajinski predsednik (Vladimir) Zelenski", kaže Srećko Đukić, politički analitičar i bivši ambasador Srbije u Belorusiji, za BBC na srpskom.

„Nije pravno, ali jeste politički obavezujuća - ne verujem da će ijedna zemlja odstupiti od usvojenih tačaka", dodaje.

• „Šta je za vas Kosovo?": BBC iza scene pitao poslanike Skupštine Srbije
• O pravu i politici: Šta Kosovu nedostaje na putu do potpune nezavisnosti
• Duboka država: Mit, teorija zavere ili istina

Vuk Vuksanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, smatra da se radi „o samo još jednoj deklaraciji".

„Suštinski, ne donosi ništa novo, samiti se obično završavaju deklaracijama", kaže za BBC na srpskom.

Samit Ukrajina-Jugoistočna Evropa održan je 28. februara u Tirani, glavnom gradu Albanije.

Osim Srbije, na samitu su učestvovali su predstavnici Ukrajine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, Albanije, Moldavije i Rumunije, kao i Oliver Varhelji, komesar Evropske unije za proširenje i susedstvo.

Srbija ni dve godine od početka invazije nije uvela sankcije Rusiji, ali je podržala nekoliko rezolucija Ujedinjenih nacija kojima se agresija osuđuje.

Šta piše u deklaraciji?

Potpisnice su se obavezale da nastave podršku Ukrajini do pobede u ratu.

Takođe su osudile nameru Rusije da održi predsedničke izbore na okupiranim teritorijama na istoku Ukrajine.

Nakon što je Rusija 2014. godine anektirala poluostrvo Krim, referendumom na otcepljenoj teritoriji proglašene su međunarodno nepriznate Donjecka Narodna Republika (DNR) i Luganska Narodna Republika (LNR).

Septembra 2022, više od pola godine od početka rata u Ukrajini, na ove dve okupirane teritorije, kao i u Hersonu i Zaporožju, održani su referendumi o pripajanju ovih oblasti Rusiji, što je međunarodna zajednica osudila.

Posle spornih referenduma, Ukrajina je zatražila ubrzavanje procesa pridruživanja NATO.

Usvojena deklaracija podržava i pravo Ukrajine da nezavisno odlučuje o bezbednosnim aranžmanima.

„NATO saveznici i države koje pretenduju na članstvo ohrabruju Ukrajinu da postane članica čim se za to steknu bezbednosni uslovi", navodi se.

• Kakva je budućnost srpske desnice posle izbora 2023. godine
• „Poginulo 31.000 ukrajinskih vojnika od početka rata", kaže Zelenski

Deklaracija takođe potvrđuje privrženost nastavku integracija zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajine, Moldavije i Gruzije u Evropsku uniju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je podsetio da Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova, i da „ne razume ljude kada izražavaju stavove protiv Ukrajine".

„To su naša slovenska braća kao i Rusi i trudimo se da imamo dobre odnose", dodao je predsednik Vučić.

Šta je izostavljeno iz teksta deklaracije?

O tome čega u tekstu nema, govorio je samo predsednik Srbije - ostali učesnici Samita se izjašnjavali.

U deklaraciji se ne pominje uvođenje sankcija protiv Rusije, kao ni „maligni" uticaj Moskve na ove zemlje.

Tačke koje se tiču ovih pitanja izbačene su iz teksta na zahtev Srbije, rekao je predsednik Vučić.

Deklaracija koju su sastavljale Ukrajina i zemlje članice EU, „nije jednostavno pitanje" za Beograd, tvrdi on.

Naveo je i da bi onda trebalo „ubaciti još neke, koje mi [Srbija] doživljavamo kao maligni uticaj", ali nije precizirao o kojim zemljama je reč.

„Uprkos želji da podržimo međunarodno javno pravo i naše ukrajinske prijatelje, mi to ne možemo da prihvatimo", istakao je Vučić.

Vuksanović smatra da ovakva retorika odražava „želju srpskog rukovodstva da sebe i dalje predstavlja kao velikog prijatelja Rusije".

„Namera je da se, uprkos potpisivanju deklaracije, u domaćoj javnosti profitira od rusofilskih sentimenata", ocenjuje analitičar.

Srećko Đukić smatra da „razgovor o sankcijama nije bio suština samita".

„Ukrajina ne stavlja sankcije u prvi plan ni kada pregovara sa drugim zemljama širom sveta", ističe Đukić.

Tokom Samita, Vučić se sastao sa ukrajinskim kolegom Zelenskim.

Zelenski se na društvenoj mreži Iks (bivši Tviter) zahvalio Srbiji na podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, kao i humanitarnoj i finansijskoj pomoći ukrajinskim izbeglicama.

„Istakao bih značaj učešća Srbije u primeni Formule mira. [...]

„Informisao sam predsednika Vučića o trenutnoj situaciji na frontu, razgovarali smo i o sigurnosnim i političkim izazovima u istočnoj Evropi", napisao je Zelenski.

Šta je ukrajinska Formula mira?

Ukrajina je septembra 2022. godine predstavila predlog za rešavanje krize, takozvanu Formulu mira.

Planom se insistira na nuklearnoj sigurnosti, energetskoj bezbednosti i nesmetanom transportu hrane preko Crnog mora.

Ukrajina planom traži od Rusije da oslobodi zatvorenike i Ukrajince deportovane na rusku teritoriju, kao i povlačenje vojske sa ukrajinskog tla.

Kako navode, usaglašavanje sa ruskom stranom oko deset tačaka plana treba da vodi ka sklapanju dugoročnog mira.

U prikupljanje podrške za sprovođenje plana aktivno se uključila Švajcarska.

Ova zemlja planira da do kraja leta 2024. organizuje mirovnu konferenciju za Ukrajinu, saopšteno je uoči nedavnog obeležavanja druge godišnjice od početka rata.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]