Društvo
Nevena Mišić: Neprocenjiv je osećaj kada nekome pomognete (VIDEO)
FOTO: Boom93/S.Lisac Nevena Mišić
Nevena Mišić prva je žena vatrogasac u Vatrogasno-spasilačkoj četi u Požarevcu. Kako bi postala deo kolektiva u kome rade samo muškarci, prošla je obuku da bi u svakoj situaciji mogla adekvatno i pravovremeno da reaguje zajedno sa kolegama.
Na početku razgovora za Boom93, Nevena navodi da se želja da postane vatrogasac, javila pre par godina kada je prisustvovala jednom nesrećnom događaju i tada je shvatila da je ovo posao za nju.
Da bi postala deo čete, morala je da prođe četvoromesečnu obuku, tokom koje se upoznala sa sredstvima, vozilima, spravama i opremom koja se koristi u radu. Završila je i obuku iz prve pomoći. Obuka je obuhvatala taktičke zadatke, fizičku obuku, vežbe i treninge bez kojih je ovaj posao nemoguće obavljati.
Posao koji obavlja je timski, a kako kaže, kolege su je odlično prihvatile
“S obzirom na to da sam ovde jedina žena, nisam imala nikakvih neprijatnosti. Kolege su me zaista super prihvatile. Od njih sam dosta naučila i veoma mi pomažu, jer je naš posao pre svega timski. Dosta vremena provodimo zajedno, a Vatrogasni dom je za nas druga kuća”, navodi naša sagovornica.
Da bi neko mogao da se bavi poslom vatrogasca, potrebno je da bude kako fizički, tako I psihički spreman na različite stresne situacije, ali I da bude timski igrač, kako bi intervencija mogla da se završi na zadovoljstvo svih.
Kada prime dojavu, vreme izlaska im je minut, za to vreme treba da obuku interventne uniforme, da ponesu dodatnu opremu koja im treba. U kamion stavljaju boce sa komprimovanim vazduhom, ukoliko je to potrebno. Kada stignu na teren, najbitnije je da se uradi izviđanje, odnosno šta se dešava, jer kako Mišić objašnjava, često se desi da prime dojavu da gori stan, a kada stignu na teren, vide da gori šerpa, jer ljudi u panici to doživljavaju mnogo strašnije i preuveličaju.
“Tek kada dođemo na lice mesta vidimo o čemu se zaista radi. Zatim svako dobije svoju ulogu i naravno uvek radimo u paru ili više nas, nikad ne ostavljamo kolegu samog. Kada se završi intervencija, pakujemo opremu, a kada stignemo u stanicu opet proveravamo opremu, spemaamo za narednu intervenciju i analiziramo kako smo šta uradili. Psihički je veoma bitno da ste staloženi, mirni, da komunicirate sa kolegama, da tako ne ugrožavate njih. Znači, prvo morate da brinete o sebi, jer tako možete da otežate kolegama, takođe da brinete o njima, jer ste mnogo puta vi ti koji morate nekog da spasite. Ako dozvolite da vas emocije nadjačaju, onda nećete reagovati kako treba i zato je bitan taj psihički deo, dok je fizička sprema i tekako bitna, zato što jednostavno ne možete da radite ovo. Posao je i fizički težak, zato što mi kad obučemo ovu interventnu uniformu i dodatnu opremu sa tim komprimovanim vazduhom, imamo na sebi dodatnih 40 kg težine”, objašnjava kako izgleda jedan njen radni dan.
Nevena je svesna da neke stvari fizički ne može da uradi isto kao njene kolege, ali dodaje da je ljudima nekada lakše kada vide ženu u ekipi.
“Tu smo da pomažemo jedni drugima, ali isto tako dođe do situacije kada na primer neke starije gospođe, da im je neprijatno kada je tu neki muškarac, pa dosta znači da ima žena u vatrogasnoj četi, zato što one tada drugačije komuniciraju, drugačije prihvataju naš pristup, tako da dopunjujemo jedni druge, ali uglavnom smo ravnopravni”.
Kada je odlučila da postane vatrogasac, susrela se sa različitim komentarima.
“Dosta ljudi me nije podržalo, pitali su me šta mi to treba u životu, ali mnogi jednostavno znaju da je to moj put. Ovaj posao nisam izabrala da bi mi neko rekao hvala, ali sam taj osećaj kada nekome pomognete, to je nešto neprocenjivo”, zaključuje naša sagovornica.
1.3.2024. 12:17
Želim uvek Srece. A da nemate nikad takve Akcije SRECNO.