Prestupna godina: „Niko ne voli rođendan kao mi”

Kada bi se godine života računale svake prestupne, Aleksandar Aleksić bi i dalje bio maloletan.

„Stalno se vadim da sam pubertetlija zarobljen u telu odraslog čoveka i da punim 14 godina, pa mi je to olakšavajuća okolnost", govori zaječarski doktor, rođen 1968, za BBC na srpskom.

Aleksić je jedan od oko pet miliona ljudi rođenih 29. februara koji se javlja svake četvrte, prestupne godine, kakva je i 2024.

Šanse da se čovek rodi na ovaj dan su 1:1.461.

Đoakino Rosini, italijanski kompozitor iz 19. veka, vaseljenski patrijarh Vartolomej Prvi, američki reper Dža Rul (Ja Rule), španski premijer Pedro Sančez kao i Stjepan (Stefan) Mitrov Ljubiša, pisac i političar iz Budve, neki su od onih koji su rođeni na prestupni dan.

• Šta je prestupna godina, zašto je uvedena i koja su narodna verovanja
• Svi srpski kalendari: Od Svetog Save do Milankovića
• Koliko ljudi, toliko ćudi - i nešto manje kalendara

Slavljenička tradicija od studentskih dana

Za 56-godišnjeg endokrinologa Aleksandra Aleksića činjenica da je rođen 29. februara, „nije ništa specijalno", ali kod drugih, to saznanje izaziva oduševljenje, pa i nevericu.

„Ljudi se iznenade da su sreli tako nekog, pa se pitaju: 'Da li je moguće, šalite se, Vi ste prvi koga sam upoznao.'

„Bilo je i situacija kad kažu - ovaj datum ne postoji", kaže doktor osmehujući se.

Tokom života je, kaže, upoznao samo dve osobe rođene 29. februara.

Prijavljujući se na recepciji jednog zlatiborskog hotela gde je odseo tokom lekarskog kongresa, upoznao je ženu rođenu ne samo istog dana, već i iste godine - 1968.

„Pošto radim u ordinaciji na Visokoj strukovnoj medicinskoj školi u Ćupriji, imam i studentkinju rođenu 29. februara, pa jedno drugom svake četvrte godine čestitamo rođendan", kaže Aleksić.

Kako je proslavljao rođendane u osnovnoj i srednjoj školi ne pamti, ali se jedna studentska tradicija održala do danas.

„Više od 20 godina rođendan slavim u kafani kod Knjaževca uz društvo sa fakulteta, njih četrdesetak, i porodicu", kaže doktor interne medicine iz susednog Zaječara.

Sa nekim prijateljima i kolegama koji žive u drugim gradovima Srbije se tako viđa svake prestupne godine, upravo na njegov rođendan.

„Neki su me pitali: 'Pa što baš u četvrtak, je l ne može u petak ili subotu?'

„Ja kažem: 'Ne može, čekam rođendan četiri godine i sad ću baš da ga pomeram za vikend'", priča Aleksić kroz osmeh.

'Idemo ponovo, iz početka'

Baš kao i Aleksić, tokom prostih godina, rođendan 1. marta proslavlja i njegova sugrađanka Anđela Mihajlović.

„Interesantna mi je ta činjenica, volim što sam rođena tada, iako nemam svake godine rođendan", kaže apsolventkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu za BBC na srpskom.

U detinjstvu se često pitala gde rođendan nestane u naredne tri godine, pa su se roditelji trudili da joj objasne.

„I verovatno su mi pričali da sam, eto, posebna jer nema mnogo ljudi rođenih 29. februara", kaže Mihajlović.

Dan njenog rođenja je neretko povod za „početak razgovora", otkriva 24-godišnja Zaječarka.

Slede brojna pitanja, ali i šale, recimo da 2024. puni šest godina, ili da je uvek najmlađa u društvu.

Pregršt sličnih reakcija i komentara stižu i sa šaltera prilikom predaje lične karte, što katkad zna da postane naporno.

„Nekad budem u fazonu 'idemo ponovo ispočetka', ali se uglavnom nasmejem jer nisam taj tip, volim i da se našalim, pa mi ne predstavlja problem", smeje se Mihajlović.

'Nekako između'

Ove godine deveti put svećice na torti gasiće i Čedomir Miljković.

„Kada nije prestupna (godina), moja teorija je da treba da se slavi 28. februara na 1. mart, nekako između, kada kao pada 29. februar.

„U prevodu, veselje od dva dana. Ali to nikada nisam radio, obično bude dan posle", priča beogradski di-džej, poznatiji kao BKO, rođen 1988.

Međutim, kaže da kako stari, tako i euforija za rođendanom slabi - osim ako ne pada za vikend, pa se lati organizacije „zvaničnog i privatnog" slavlja.

Tako je bilo 2020, kada je sa osam godina starijim prijateljem, takođe di-džejem, rođenim istog datuma, napravio žurku na dva stejdža u jednom beogradskom klubu.

„To je posebno obeleženo, a ovako mi nije bitno toliko.

„Eventualno za naredni, jubilarni 40, a zapravo 10. rođendan, budem nešto osmislio", dodaje.

Uprkos skromnom stavu prema rođendanu, svakog 29. februara Miljković, hteo-ne hteo, bude u centru pažnje, što ga „nekako ipak čini malo posebnim".

„Kada me policija zaustavi i vidi 29. februar, promeni im se raspoloženje i odmah osmeh na lice".

Lakšu glavobolju zadaju mu samo društvene mreže.

Nervira ga što Fejsbuk prijateljima prikazuje 28. februar kao dan rođenja, pa svi pohitaju da mu tada čestitaju.

„Do nekog trenutka sam objašnjavao, a posle digao ruke, samo se zahvalim."

(Skoro) sve o 29. februaru

Pojava prestupnog dana, kao i godine, seže do poslednjeg veka pre nove ere i reforme kalendara Julija Cezara u starom Rimu.

Težilo se usklađivanju kalendarske godine, koja ima 365 dana, i solarne.

Solarna (sunčeva), odnosno tropska godina, traje koliko i Zemljina revolucija, kretanje planete oko Sunca - 365 dana, pet sati, 48 minuta i 45 sekunde.

Ovu razliku svake četvrte godine nadomesti dodatni, prestupni dan - 29. februar.

Ali izgleda da nije od početka bilo tako.

Prema navodima engleskog profesora matematike Ijana Stjuarta, februar je u vreme Julija Cezara imao 30 dana, ali mu je nekoliko oduzeto i dodato tada najkraćem mesecu, avgustu.

Ova promena je nastupila tokom vlasti cara Oktavijana Avgusta koji je navodno bio ljut što njegov mesec ima samo 29 dana, a jul, nazvan po njegovom prethodniku, 31.

Pored julijanskog, prestupna godina od 366 dana zadržana je i u gregorijanskom kalendaru iz 1582. godine, koji danas koristi veći deo sveta, kao i Srbija.

Za 29. februar se vezuju različiti običaji i sujeverja.

U Irskoj žene prose muškarce na prestupni dan, dok se u Grčkoj ne savetuje sklapanje braka tokom ove godine, a nipošto 29. februara.

U Škotskoj je vladalo verovanje da se na prestupni dan veštice okupljaju kako bi činile razne pakosti, a ima i Škota koji smatraju da će decu rođenu tog dana pratiti loša sreća.

Radost na 'nepostojeći datum'

Jelena Jocić kaže da se, „kao i svi rođeni na taj nepostojeći datum", izuzetno raduje kada konačno dođe.

„Niko ne voli rođendan kao mi rođeni 29. februara.

„Slavim ga naveliko, kao svadbu", govori 32-godišnja Somborka koja živi u Beogradu.

Ali nije pristalica martovskih čestitki, već onih koje dobija 28. februara, poslednjeg dana u njenom mesecu.

„Stižu i cele nedelje, pošto niko ne može da pogodi koji je adekvatan dan", objašnjava Jocić za BBC na srpskom.

Roditelji su, kaže, zaslužni što je oduvek volela rođendan jer su se „uvek trudili da bude izuzetno specijalan", a onda su to prihvatili i prijatelji.

„Pravili su mi formaciju u broju šest, a za sedmi sam dobila fotografije sa društvom i mojim psima u obliku te cifre", seća se Jocić, koja vodi fondaciju jedne srpske kladionice.

Zbog 29. februara nikada nije imala birokratske ili administrativne probleme.

A ni prilikom registracije na sajtovima, gde prvo odabere prestupnu godinu, a zatim dan.

„Baš ga volim, kao i tuđe rođendane.

„Ako ništa, barem ću se uvek osećati mlado i ponašati u skladu sa sopstvenim godinama", kaže zadovoljno Jocić.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]