Svetski dan socijalne pravde

Mogu li se te nejednakosti naći u knjigama? Da, i to u više oblika. One mogu biti ekonomske, socijalne, političke ili kulturne. Razlike u ekonomskom statusu, pristupu obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti ili pravdi često rezultiraju nepravednom raspodelom resursa i mogućnosti. Ovo može oslabiti socijalnu koheziju i izazvati osećaj nepravde i nepoštovanja.

Stoga, suočavamo se sa izazovom da ove nepravde prepoznamo i delujemo kako bismo stvorili inkluzivnije društvo u kojem se svako može osećati podržano i poštovano. To zahteva delotvorne politike koje promovišu pravičnost, pristup obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti, kao i smanjenje ekonomske nejednakosti. Takođe zahteva i promenu svesti i ponašanja na svim nivoima društva, kako bi se izgradila kultura solidarnosti i uzajamnog poštovanja.

Merenje socijalne pravde

Nastojanje da se pojam socijalne pravde sadržajno precizira i operacionalizuje doveo je 2008. godine do formiranja indeksа socijаlne prаvde. Indeks upoređuje šest kriterijuma, odnosno tri grupe pokazatelja.

Prvu čine pokazatelji siromaštva i nejednakosti. Unutar njih evidentiraju se posebni oblici diskriminacije i pogođene, diskriminisane grupe. Posebno razornom smatram rodnu nejednakost, diskriminaciju prema mladima i problem međugeneracijske (ne)pravde, odnosno ostavštine za budućnost generacijama koje dolaze.

Drugu grupu faktora čine pristup javnim dobrima (voda, vazduh, energija) i infrastrukturi – sa akcentom na pristup kvalitetnom zdravstvu i obrazovanju. Pridodao bih informisanje i kulturu. Sa rastom ekoloških rizika raste i značaj klimatske pravde. Klimatska pravda je termin koji se koristi za uokviravanje i povezivanje ekologije i politike, istorijske odgovornosti za klimatske promene.

Treći segment čine šanse na tržištu rada i indikatori dostojanstvenog rada: mogućnost zapošljavanja; odgovarajuće zarade i produktivan rad; pristojno radno vreme; usklađenost rada, porodičnog i ličnog života; stabilnost i sigurnost posla; jednake mogućnosti i postupanje prilikom zapošljavanja; bezbedna radna okolina i socijalni dijalog.(ILO,2013).

Socijalna pravda se zasniva na principima poštenja, jednakosti, poštovanja različitosti i primene ljudskih prava u svim segmentima života, uključujući i radna mesta...

Ovakva situacija upućuje na to da ne možemo da budemo „nemi posmatrači“. Socijalna zaštita zahteva proaktivnosti, podjednaku kao onu koju smo pokazali suočavajući se sa krizma koje je naša zemlja imala prethodnih decenija – ratove 90-tih godina, izbegla, prognana, raseljena lica, infalcija, bombardovanje, trenzicioni period, poplave, zemljotresi, pa sve do najaktualnije pandemije izazvane Covidom 19.

Sistem socijalne zaštite nema samo obavezu da prati javne politike i pruža usluge koje su implemenitirane u socijalnu politiku. Naša obaveza je promovisanje primera dobre prakse uz poštovanje svih principa i načela etičkog postupanja, ali i prvenstveno zastupanje interesa onih koji to ne mogu sami.

Pitanje socijalne isključenosti otvoreno je na međunarodnom nivou i uključuje u odgovor sve aktere jednog društva. Ipak ono počinje uvek od pojedinaca, od svakog od nas. Čini se da nikada nije bilo aktuelnije pitanje – koliko smo spremni da se borimo za socijalnu pravdu ukoliko se i sami, kao profesionalci osećamo marginalizovanima?