Tramp razmišlja kao Putin: Da li prisustvujemo kraju liberalnog poretka

Od potpune invazije na Ukrajinu, Sjedinjene Američke Države (SAD) i njeni saveznici su tri godine tretirali Rusiju kao međunarodnog izgnanika, okrivljujući je za kršenje međunarodnog prava.

Donald Trump je sve to preokrenuo naglavačke: ponovo je uspostavio odnose sa Moskvom, dok je istovremeno odbio da nazove Rusiju agresorom ili proglasi Ukrajinu žrtvom rata.

Za neke se čini da je „liberalni svetski poredak", sa korenima u devedesetim, na izdisaju.

BBC na ruskom zatražio je dijagnozu od eksperata za međunarodne odnose.

• Zelenski kaže da se odnosi sa Amerikom mogu spasiti, podrška lidera EU
• Rozenberg: Putin može da sedi i gleda razvoj događaja između Amerike i Ukrajine
• Tramp nazvao Zelenskog 'diktatorom', kaže da su aduti u rukama Rusije

Doba liberalne hegemonije

Govoreći u Kraljevskom dvorcu u Varšavi u februaru 2023. godine, američki predsednik Džozef Bajden opisao je rat u Ukrajini kao „veliku bitku za slobodu", koja se vodi između poretka zasnovanog na pravilima i poretka zasnovanog na sirovoj sili.

Pokrenuvši potpunu invaziju na Ukrajinu, Rusija ne samo da je u očima većine zemalja prekršila međunarodno pravo, već je i bacila rukavicu u lice načinu rešavanja svetskih poslova koji su ukorenila Sjedinjene Države.

Izraz „liberalni svetski poredak" otelotvoruje sistem međunarodnih odnosa izgrađen na obavezama, načelima i normama.

U njenom središtu je međunarodno pravo i institucije kao što su Ujedinjene Nacije, njihova Generalna skupština i Savet bezbednosti.

Povelja Ujedinjenih nacija (UN) definiše osnovne principe koji prožimaju odnose između zemalja, među njima poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, mirno rešavanje sporova i odbacivanje sile.

Ona takođe garantuje ljudska prava.

Svaka zemlja članica UN, od ukupno 193, obavezala se na ove principe.

Liberalni svetski poredak takođe neguje konkretan set vrednosti, kao što je slobodna trgovina, podržana od institucija kao što su Svetska trgovinska organizacija, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka.

Sveobuhvatna pretpostavka je ideološko uverenje da zapadna liberalna demokratija predstavlja najbolji model vladavine.

Devedesetih je cvetalo ovo idealizovano stanje stvari, kad su desetine zemalja na tri kontinenta prigrlile tržišne reforme i, makar u teoriji, demokratsku vladavinu.

Iako su se mnogi pridržavali liberalnih vrednosti samo na papiru, brojne zemlje u razvoju su imale ekonomske koristi od pristupanja svetskom tržištu.

Kineski bruto domaći proizvod (BDP), na primer, rastao je u proseku devet odsto godišnje čitavu deceniju, dok su Irska, Indija, Južna Koreja, Argentina, Čile i drugi takođe napredovali.

U ovom periodu je takođe došlo do rešavanja mnoštva dugogodišnjih i nasilnih sukoba, među njima višedecenijskog spora između baskijskih separatista i španske države, Nevolja u Severnoj Irskoj, rata za nezavisnost u Eritreji i građanskog rata u Libanu.

Mnogi od ovih sukoba bili su direktno ili indirektno povezani sa hladnoratovskim rivalitetom između Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza.

Kako se Hladni rat bližio kraju, SAD su postajale jedina svetska supersila, često se ponašajući kao posrednik u međunarodnim sukobima.

Između 1990. i 2015. godine, zaključeno je više od 1.100 mirovnih sporazuma.

Kršenja međunarodnog prava mogu se zvanično ustanoviti putem rezolucija Generalne skupštine UN ili odluka Međunarodnog suda pravde.

Savet bezbednosti UN potom može da uvede ekonomske sankcije ili, u ekstremnim slučajevima, da odobri vojnu akciju.

U praksi, sankcije i vojne intervencije često se sprovode bez odobrenja UN, što Rusija odavno kritikuje.

Govoreći na Minhenskoj konferenciji za bezbednost 2007. godine, ruski predsednik Vladimir Putin je rekao: „Upotreba sila može da se smatra legitimnom samo ako je odobre UN. I ne možemo da zamenimo Ujedinjene nacije sa NATO ili EU."

A opet, od rusko-gruzijskog rata iz 2008. godine, Rusija je takođe primenjivala vojnu silu bez odobrenja UN.

Iz perspektive Zapada, Putinova agresija na Ukrajinu predstavlja najotvorenije kršenje poretka zasnovanog na pravilima još od Hladnog rata.

„Videli smo kršenje tri tipa najtvrdokornijih načela poretka", rekao je za Fajnenšel tajms Dž. Džon Ajkenberi, profesor politike i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Prinston.

„Kao prvo, ne smete da koristite silu za menjanje teritorijalnih granica. Drugo, ne smete da koristite nasilje nad civilima kao sredstvo rata. I treće, ne smete da pretite upotrebom nuklearnog oružja", dodao je.

„A Putin je uradio prva dva i pretio trećim. I zato je to prava kriza za poredak zasnovan na pravilima."

Kao odgovor na optužbe sa Zapada, ruska diplomatija je kritike na račun liberalnog poretka učinila jednom od njenih omiljenih tema.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tvrdi da zapadni pristup ne poštuje međunarodno pravo i institucije UN, umesto njih nudeći puka arbitrarna pravila koja nemaju nikakvo utemeljenje u postignutim sporazumima.

Moskva se često poziva na NATO bombardovanje Jugoslavije iz 1999. godine, invaziju na Irak predvođenu Amerikom iz 2003. godine, i priznanje nezavisnosti Kosova iz 2008. godine, kao primere postupaka Zapada preduzetih bez odobrenja Saveta bezbednosti UN — kršenja, tvrdi Rusija, upravo principa definisanih u Povelji UN.

Jedna od najvećih savremenih iskušenja za liberalni svetski poredak bio je stav Vašingtona prema sukobu Izraela i Hamasa.

Mnoge zemlje su oštre kritikovale Bajdenovu administraciju zbog njene vojne podrške Izraelu, optuživši Vašington za nezainteresovanost za smrt desetina hiljada Palestinaca.

„To je veoma očigledno licemerje, dvostruki aršini", kaže Numan Kurtulmus, predsednik Turskog parlamenta, u intervjuu za Vašington post.

„To je vrsta rasizma, zato što ako ne prihvatite palestinske žrtve kao ravnopravne ukrajinskim žrtvama, to znači da želite da stvorite neku vrstu hijerarhije među ljudskim rodom. To je neprihvatljivo."

Ajkenberi priznaje da je liberalni svetski poredak „veoma povezan sa SAD, američkim dolarom i američkom ekonomijom.

„Tu su važniji bili NATO i savezi nego Savet bezbednosti UN."

Ukupno gledano, čovek to može da doživi kao „liberalnu hegemoniju" Sjedinjenih Američkih Država.

Amerika - od izvršioca do sabotera

Zemlje koje žele da ospore postojeći međunarodni poredak tradicionalno se označavaju kao revizionističke sile.

Američki političari i analitičari odavno koriste ovaj izraz za Kinu i Rusiju, tvrdeći da obe ove zemlje žele da umanje američki uticaj na svetskoj sceni.

Nadmetanje sa takvim revizionističkim silama je identifikovano kao jedna od najvećih pretnji po američki prosperitet u ključnom dokumentu o nacionalnoj bezbednosti usvojenom tokom Trampovog prvog mandata.

„Kina i Rusija žele da oblikuju svet u skladu sa vlastitim autoritarnim modelom — stekavši pravo veta na ekonomske, diplomatske i bezbednosne odluke drugih zemalja", stoji u Strategiji nacionalne odbrane.

Ali poslednjih meseci, kaže profesor Ajkenberi, upravo su SAD postale vodeća revizionistička sila sveta.

On tvrdi da Trampova administracija radi na rušenju „skoro svakog elementa liberalnog međunarodnog poretka — trgovine, saveza, migracije, multilateralizma, solidarnosti između demokratija, ljudskih prava."

„Moja administracija pravi odlučan rez sa neuspesima spoljne politike prošle administracije i, iskreno, sa prošlošću uopšte", izjavio je Tramp.

Za razliku od drugih radikalnih promena koje je uveo njegov tim, tu promenu će posebno teško blokirati Kongres i pravosuđe, budući da spoljna politika strogo potpada pod predsednička ovlašćenja.

U januaru se državni sekretar Marko Rubio ostrvio na one koji su mislili da bi liberalni poredak mogao da zameni spoljnu politiku zasnovanu na nacionalnim interesima.

„To nije bila samo fantazija, već opasna uobrazilja", rekao je Rubio u obraćanju Senatu.

Upravo je definisanjem toga kao američkih interesa Trampova administracija opravdavala potez ka pomirenju sa Rusijom.

„Mi verujemo da je nastavljanje sukoba loše po Rusiju, loše po Ukrajinu, i loše po Evropu. Ali najvažnije, od svega, loše po Ameriku", napisao je američki potpredsednik Džej Di Vens u objavi na Iksu.

U njegovom inauguralnom govoru u januaru, Tramp je obećao da će povratiti status Amerike kao najmoćnije svetske sile, povratiti kontrolu nad Panamskim kanalom, i čak proširiti teritoriju Sjedinjenih Američkih Država.

Trampova diplomatska revolucija, međutim, ostaje njegova najmanje popularna politička mera.

Nedavna anketa pokazala je da Amerikanci iznad svega vole njegovu imigracionu politiku, dok njegov stav prema ukrajinskom ratu i sukobu Izraela i Palestine uživa najmanje podrške.

U međuvremenu, više od dve trećine ljudi smatra Ukrajinu saveznikom ili prijateljskom državom, dok skoro polovina ima povoljno mišljenje o predsedniku Vladimiru Zelenskom.

Trampov diplomatski zaokret

„Zaključno sa februarom 2025. godine, sada su Sjedinjene Američke Države te koje prete da sruše ovaj poredak zasnovan na pravilima", kaže doktorka Džuli Njuton, stručna saradnica u Centru za ruske i evroazijske studije na Univerzitetu u Oksfordu.

Kao dokaz, ona ukazuje na Trampove zahteve za kontrolom nad ukrajinskim prirodnim bogatstvima; očiglednu normalizaciju odnosa sa Rusijom; predsednikove javne napade na Zelenskog; i podršku njegovih saveznika za ultradesničarske stranke u Evropi.

Dvadeset četvrtog februara, na treću godišnjicu ruske potpune invazije na Ukrajinu, SAD su glasale protiv rezolucije Generalne skupštine UN kojom se osuđuje ruska agresija i okupacija ukrajinske teritorije.

Umesto toga, američke diplomate su predložile blaziraniju izjavu, „žaleći za tragičnim gubitkom života u čitavom sukobu između Ruske Federacije i Ukrajine."

U međuvremenu, Tramp je najavio da pregovara sa Putinom o ponovnom uspostavljanju ekonomskih veza između Vašingtona i Moskve.

„Bilo da ovaj trenutak liči na novi Minhenski sporazum ili, možda, novi pakt Ribentrop-Molotov", dodao je Njuton, „Trampova diplomatska revolucija razara principe Helsinške povelje i pretvara SAD u neprijatelja u očima njenih vlastitih saveznika."

Helsinški dogovor iz 1975. bili su sporazumi između Sjedinjenih Država, Sovjetskog Saveza i zemalja Evrope sa ciljem učvršćivanja načela teritorijalnog integriteta, nepromenjivosti granica i nemešanja u unutrašnja pitanja druge zemlje.

„Tramp razmišlja kao Putin — kao imperijalista iz 19. veka", kaže Sergej Radčenko, specijalista za Rusiju na Univerzitetu Džons Hopkins.

On poredi aktuelnu situaciju sa Konferencijom u Jalti iz 1945. godine, kad su SAD, Sovjetski Savez i Velika Britanija podelili Evropu na sfere uticaja posle Drugog svetskog rata.

Ali dok je tada veći deo Evrope ležao u ruševinama, danas je ona savez nekih od najbogatijih zemalja sveta, među njima i dve nuklearne sile.

„Evropa ima pozamašnu ekonomsku snagu i finansijska sredstva da izvrši pritisak na Rusiju", ističe Radčenko.

„Bez obzira na toliko koliko daleko Tramp bude otišao u dijalogu sa Putinom, teško je zamisliti da evropske zemlje jednako normalizuju odnose sa Rusijom."

Još je prerano proglasiti kraj liberalnog svetskog poretka, prema Šelbi Magid iz Evroazijskog centra Atlantskog saveza.

Američke sankcije Rusiji još su na snazi, a Trampova administracija je nagovestila da će biti ukinute samo ako Rusija okonča rat u Ukrajini.

„Slažem se da postoji opasnost od prerane i opasne normalizacije, ali još nismo stigli do toga", kaže Magid.

„Kad se sve sabere i oduzme, trajni uticaj na svetski poredak biće određen više time kako će rat biti okončan a mir primenjen, nego putem do tog ishoda."

• Rusija i Ukrajina: Tri godine rata u mapama
• Šta glavni igrači žele od pregovora o ratu u Ukrajini
• Zašto Tramp pregovore o Ukrajini vodi u Saudijskoj Arabiji

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]