Problemi u školstvu u Srbiji: Obustava nastave i protivljenje kolektivnom ugovoru

Početak drugog polugodišta obeležava konfuzija oko održavanja nastave u mnogim školama u Srbiji, ali i novi problem u vezi sa posebnim kolektivnim ugovorom.

Koliko je osnovnih i srednjih škola od ukupno oko 1.700 u nekoj vrsti obustave nastave nije tačno poznato ni druge nedelje početka drugog polugodišta, jer se podaci Ministarstva prosvete i pojedinih sindikata značajno razlikuju.

Pojedine škole rade normalno, ima onih gde su časovi skraćeni, neke ne rade uopšte, dok ima i onih u kojima nastavu drži tek nekoliko profesora ili učitelja.

Dodatni problem izazvalo je potpisivanje posebnog kolektivnog ugovora Ministarstva i tri reprezentativna sindikata, kojim je uveden i moratorijum na štrajk.

Sindikat radnika u prosveti Srbije, takođe reprezentativan, nije potpisao.

Drugi, manji sindikati takođe se protive ovom kolektivnom ugovoru, opisujući ga „diskriminatorskim", a ujedno poručuju da će produžiti obustavu nastave.

Glavni razlog protivljenja kolektivnom ugovoru je, kažu, što se u njemu navodi da će zaposleni koji su članovi reprezentativnih sindikata potpisnika ugovora imati jubilarne nagrade u dvostruko većem iznosu od onih koji nisu članovi tih sindikata.

Nastavnici gimnazija u Nišu traže da se svi zaposleni tretiraju jednako ili će ići na sud, prenele su Južne vesti.

Prosvetni radnici u Srbiji više meseci iskazuju nezadovoljstvo zbog plata i ukupnim položajem u društvu, a novi protesti usledili su posle ranijeg dogovora reprezentativnih sindikata sa Vladom Srbije počekom ove godine.

• 'Školski čas u zadnji čas': Protesti srednjoškolaca i studenata širom Srbije
• Šta se dešava u Vazduhoplovnoj akademiji u Srbiji u 100, 300 i 500 rеči
• Iznenadni kraj polugodišta: Roditelji ljuti, sindikati poručuju da neće zaključivati ocene

Šta je sporno?

Nezadovoljni materijalnim i društvenim položajem, sindikati su počeli proteste u septembru 2024. godine i od tada su bili na ulicama, radili skraćeno po 30 minuta ili prekidali nastavu na jedan dan, dok su pregovori sa državom zapadali iz jednog u drugi ćorsokak.

Njihovi protesti su se od novembra poklopili sa višenedeljnim studentskim blokadama, pokrenutih zbog tragedije u Novom Sadu 1. novembra kada je u padu nadstrešnice železničke stanice poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno.

Jedan od ključnih zahteva sindikalnih protesta bio je da plata nastavnika početnika bude jednaka republičkom proseku zarada od 1. januara 2025.

Sindikati su isticali da se na ovo vlada obavezala ranijim potpisanim protokolom.

Miloš Vučević, koji je 28. januara podneo ostavku na mesto predsednika Vlade Srbije, najavio je ranije i povećanje plata od sedam odsto u januaru 2026.

Posle potpisivanja posebnog kolektivnog ugovora, predstavnici raznih sindikata negoduju.

Udruženi sindikati Srbije „Sloga", Sindikat obrazovanja Čačak, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika, Forum beogradskih gimnazija, i nastavnici niških gimnazija smatraju poseban kolektivni ugovor diskriminatorskim i da krši kako Ustav, tako i prava radnika.

Niški nastavnici traže od Ministarstva prosvete da svim zaposlenima jubilarne nagrade i otpremnine prilikom odlaska u penziju isplaćuju pod istim uslovima, bez obzira na članstvo u sindikatu.

Slično kažu i iz Foruma beogradskih gimnazija.

„Borimo se za sve, a ne samo za članove sindikata. Tu nema ništa novo, neke stvari su dobre, a neke ne", kaže Ana Dimitrijević iz ovog Foruma za BBC na srpskom.

Koje škole rade, a koje ne?

Teško je utvrditi.

Dok iz Ministarstva prosvete uporno tvrde da ogromna većina škola radi, iz raznih sindikata to negiraju.

„Oni imaju sopstvene analize i računaju da škola radi čak i ako u njoj časove drži samo jedan nastavnik", kaže Aleksandar Vinić, predsednik Sindikata obrazovanja Čačak, za BBC na srpskom.

Dodaje da su se Asocijaciji škola u štrajku priključile gotovo sve obrazovne ustanove koje su u potpunosti obustavile rad u Srbiji.

„Želimo da okupimo sve škole koje štrajkuju i da masovno utičemo na to da nas država sasluša.

„U ovom trenutku, ima oko 100 škola i više od 5.000 zaposlenih, ali se svakodnevno javljaju iz Beograda, Novog Sada, Niša, Zaječara i taj broj se povećava", kaže Vinić.

Uz zahteve za boljim položajem i dostojanstvom profesije, pojedini prosvetari podržavaju i studente koji skoro dva meseca blokiraju fakultete u Srbiji, tražeći pre svega utvrđivanje krivične odgovornosti za pad nadstrešnice nedavno rekonstruisane železničke stanice u Novom Sadu kada je 1. novembra poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno.

Ministarstvo je prethodnih dana slalo inspekcije u škole u više gradova u Srbiji, čemu su se suprotstavili đaci i roditelji koji su organizovali skupove podrške za prosvetne radnike u štrajku.

Iz Ministarstva su najavili su i disciplinske postupke, kao i smanjenje januarskih plata za one koji ne rade.

Iako kaže da se nastava održava u skoro svim školama u Srbiji, ministarka prosvete najavila je produžetak školske godine i odlaganje mature.

Ima i škola, poput Zemunske gimnazije u Beogradu, u kojima su maturanti odlučili da stupe u blokadu.

Tako je i u nekim drugim srednjim školama u Srbiji, poput Elektrotehničke i Tehničke škole u Novom Sadu i Ekonomske u Kragujevcu.

U mnogim osnovnim i srednjim školama u Novom Sadu je izglasana potpuna ili delimična obustava nastave, prenosi Radio 021.

I većina škola u Čačku je obustavila rad do ispunjenja zahteva studenata, a neće raditi i neke u Ivanjici, Kragujevcu i Gornjem Milanovcu, kažu iz lokalnog sindikata.

Nezavisni sindikat prosvetnih radnika u Pančevu navodi da su škole u ovom gradu u potpunoj ili delimičnoj obustavi rada.

Uprkos upozorenjima nadležnih da će odgovarati, Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija rekla je ranije za BBC na srpskom da su oni „svesni da krše zakon", ali da su spremni na posledice.

„Postoje stvari koje su važnije od dnevnice i nije poenta samo u povećanju plata", kaže Dimitrijević.

U Srbiji ima oko 500.000 osnovaca i oko 240.000 srednjoškolaca, podaci su Ministarstva prosvete sa početka školske 2024/25. godine, prenela je agencija Beta.

• Povećanje plata: Šta čeka nastavnike, a šta spremačice
• Štrajk u školama u Srbiji: Šta kažu nastavnici, a šta roditelji đaka
• Nasilje nad nastavnicima u Srbiji: Kako ih zaštititi

Ko je šta dogovorio, a ko nije

Sindikati su tražili da se početna plata nastavnika i republički prosek, koji su razlikovali za oko 10.000 dinara izjednače od početka 2025, na šta je vlada odgovorila izmenom propisa o obračunu zarade, po kojima će, kako tvrdi, zahtev biti ispunjen u oktobru 2025.

Prosečna bruto zarada za oktobar 2024. godine bila je 136.173 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 98.538 dinara, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Povećanjem plate u oktobru 2025, početna plata nastavnika dostići će očekivani republički prosek, kaže Srđan Slović, predsednik reprezentativnog Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost", za BBC na srpskom.

Usvajanje uredbe vlkade kojom se omogućava povećanje zarada u martu i oktobru bio je uslov da škole u ponedeljak, 20. januara počnu normalno da rade, objašnjava.

On veruje da „postoje nezadovoljni pojedinci, koji su glasni, ali koji su u manjini".

„Ponuda vlade nije ni blizu ispunjenja zahteva prosvetnih radnika, niti postoje bilo kakve garancije da će obećano biti i ostvareno", rekao je ranije Aleksandar Vinić.

SOČ je član reprezentativne Unije sindikata prosvetnih radnika koji je bio protiv prihvatanja ponude vlade.

Forum beogradskih gimnazija je kao član reprezentativnog Sindikata radnika u prosveti Srbije bio protiv ponude vlade.

Ovim što nam je ponuđeno, nećemo dobaciti do prosečne plate 2025, a možda ni u januaru sledeće godine, rekla je ranije Ana Dimitrijević iz FBG.

• Nastavnici u Srbiji na proveri, roditelji ocenjuju
• Jedan dan u „školi na točkovima" na istoku Srbije
• „Zar su moja deca manje važna": Besplatni udžbenici u Beogradu, ali ne i u celoj Srbiji

Ko je pregovarao sa vladom?

Proteste i pregovore sa Vladom Srbije vodila su četiri reprezentativna sindikata - Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost" i Sindikat radnika u prosveti Srbije.

Da bi sindikat bio reprezentativan, mora da ispuni više uslova, među kojima je i da ima potreban broj članova - da okuplja najmanje 15 odsto zaposlenih.

Reprezentativnost omogućava sindikatu da pregovara o poboljšanju prava zaposlenih i kolektivnom ugovoru.

Pored četiri reprezentativna sindikata, u Srbiji je po organizovanim akcijama vidljiv i Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije, koji se protivio načinu na koji su vođeni pregovori sa vladom tokom prethodnih meseci.

• „Posle nekog vremena, digneš ruke": Zašto u Srbiji nastavnici neće na zamenu u škole
• Od „ponosne" do „ponižavajuće" profesije: „Posao učitelja mora da se voli”

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]