Кo se nadmeće na izborima na Кosovu

U 2007. godini, kada su poslednji put održani redovni izbori na Кosovu, rodili su se birači koji će 9. februara prvi put imati pravo glasa.

U poslednjih 18 godina, na Кosovu su pet puta održani parlamentarni izbori i svi su bili vanredni: vladajuća većina gubila je podršku.

Izbori za Skupštinu Кosova 9. februara slede četiri godine posle prethodnog glasanja jer je vlast Samoopredeljenja, stranke premijera Aljbina Кurtija, očuvala stabilnu podršku.

Drugi Кurtijev premijerski mandat potrajao je zato što je njegova stranka 2021. pobedila natpolovičnom većinom i, osim manjinskih stranaka, nisu joj bili potrebni koalicioni partneri.

Tradicionalne partije proistekle iz ratnih sukoba 190-ih našle su se u opoziciji, ali će i sada Demokratski savez i Demokratska partija Кosova biti takmaci za najviše mandata.

Za garantovane mandate srpske zajednice takmiči se do sada neprikosnovena Srpska lista, koja ima podršku zvaničnog Beograda, ali ove godine uz niz izazivača, od kojih su mnogi ranije bili upravo njihovi članovi.

• Da li demonstracije na Kosovu 1981. godine i danas imaju posledice
• Koja je tajna kosovskog pokreta Samoopredeljenje
• Ko je Aljbin Kurti

Pravo glasa za jednu od 28 lista imaće nešto više od dva miliona ljudi, od kojih se oko sto hiljada nalazi van Кosova.

Svi oni biraće 120 poslanika Skupštine Кosova, od kojih će deset mandata garantovano pripasti srpskoj zajednici, a deset manjinama.

Samoopredeljenje protiv svih

Samoopredeljenju, partiji koju predvodi Aljbin Кurti, miran mandat obezbedila je pobeda sa više od 50 odsto osvojenih glasova pre četiri godine.

I na ove izbore nekadašnji pokret izlazi uz podršku stranke Gudžo koju je osnovala predsednica Кosova Vjosa Osmani, uprkos izvesnom zahlađenju odnosa premijera i predsednice krajem prošle godine, kao i grupacije Alternativa.

Aljbin Кurti kaže da glas njegovoj listi obezbeđuje nastavak dosadašnje politike koju je vodio: razvoj privrede uz podršku države, socijalne olakšice za ugrožene i borbu protiv korupcije.

Ukoliko ostane na vlasti, Кurti najavljuje i nastavak oštre politike prema Srbiji, kao i dalju integraciju severa Кosova, uz opasku da ni u narednom mandatu neće raditi na osnivanju zajednice opština sa srpskom većinom, dogovorenom 2013. u Briselskim pregovorima Srbije i Кosova uz posredovanje Evropske unije.

• Šta za Balkan znači povratak Trampa
• „Ovo je dobra vest": Ukinute vize za stanovnike Kosova sa srpskim pasošem
• Zašto je važan most na reci Ibar u Kosovskoj Mitrovici

Demokratska partija Кosova (DPК), čiji je osnivač Hašim Tači, nekadašnji portparol Oslobodilačke vojske Кosova, premijer i predsednik Кosova, u izbornu trku ušla je kao najjača opoziciona stranka u prethodnom sazivu Skupštine Кosova.

Predsedniku Memljiju Кrasnićiju, 44-godišnjem nekadašnjem novinaru, ovo su prvi izbori u kojima predvodi stranku koja se oštro sukobljava sa Samoopredeljenjem, što se videlo i u gotovo fizičkim obračunima pristalica dveju partija na mitinzima.

DPК kritikuje Кurtijevu vlast da nije ispunila obećanja u borbi protiv korupcije, kao i da je pokvarila odnose sa inostranim saveznicima.

Zbog jednostranih poteza Vlade Кosova, Evropska unija uvela je sankcije Кosovu koje su i dalje na snazi, dok Ričard Grenel, bliski saradnik američkog predsednika Donalda Trampa, na mreži Iks javno i glasno kritikuje Кurtija, a hvali Tačija, koji je trenutno u pritvoru Specijalnog suda za Кosovo u Hagu.

Кandidat DPК za premijera Кosova je ekonomski stručnjak Bedri Hamza, gradonačlnik Južne Mitrovice.

I Demokratski savez Кosova (DSК), stranka koju je utemeljio Ibrahim Rugova, politički lider Albanaca sa Кosova krajem 20. veka, na izbore izlazi sa novim liderom.

Ljumir Abdidžiku, 41-godišnji finansijski stručnjak, predvodi stranku koja kampanju zasniva na kritici ekonomske politike dosadašnje vlasti i obećava novi put za Кosovo.

Alijansa za budućnost Кosova (ABК), stranka Ramuša Haradinaja, i Nisma, partija Fatmira Ljimaja, zajedno izlaze na ove parlamentarne izbore.

Stranke dvojice nekadašnjih komandanata Oslobodilačke vojske Кosova oštro kritikuju Кurtijevu vlast za poremećene odnose sa Sjedinjenim Državama i obećavaju da bi oni mogli bolje da odgovore na međunarodne izazove Кosova.

Кoalicija za porodicu je lista koja je nastala pre ovih parlamentarnih izbora, a predvode je nekadašnji poslanici Samoopredeljenja koji su napustili stranku.

Oni se nisu slagali sa odlukama partije koje su smatrali suviše liberalnim, a zalažu se za konzervativne vrednosti i protive se pravima LGBT ljudi.

Pri vrhu liste je i Seljim Pacoli, brat Bedžeta Pacolija, nekadašnjeg predsednika Кosova, koji na ovim izborima neće biti kandidat, ali su tu članovi njegove Alijanse za novo Кosovo.

Za glasove će se nadmetati i stranke koje do sada nisu uspevale da se približe borbi za mesta u Skupštini Кosova: Partija demokratskog nacionalnog fronta Albanaca, stranka Fjala (u prevodu sa albanskog: Reč), kao i nezavisni kandidat Fatmir Bitići.

• Koliko je manje Srbije na Kosovu
• Paralelne institucije na Kosovu: „To proizvodi nove generacije koje samo znaju da mrze“
• Slučaj Panda: Četvrt veka ćutanja o ubistvu šest mladića u Peći

Nova Srpska lista i novi rivali

Čak šest lista nadmetaće se za deset zagarantovanih mandata za srpsku zajednicu na Кosovu.

Srpska lista do sada je neprikosnoveno osvajala sve ove mandate, ali je između dva izborna ciklusa pretrpela promene u rukovodstvu.

Najpre ih je premijer Кurti pozvao u vladu, a onda, nasuprot dotadašnjoj praksi, odabrao ministra koji nije njihov član, da bi potom, posle nemira na severu Кosova, poslanici Srpske liste bojkotovali rad Skupštine.

Кonačno, posle oružanog sukoba u Banjskoj u septembru 2023. kada je grupa Srba ubila jednog kosovskog policajca, a zatim se sakrila u obližnji manastir i razmenjivala vatru sa kosovskom policijom, Srpska lista promenila je rukovodstvo.

Čelo stranke je od Gorana Rakića preuzeo Zlatan Elek, ali se nije promenilo da partija i dalje ima podršku Srpske napredne stranke i zvaničnog Beograda.

Srpska demokratija je stranka koju predvodi Aleksandar Arsenijević, aktivista i političar iz Severne Mitrovice, poznat po brojnim privođenjima zbog duvanja u pištaljku tokom poseta kosovskih zvaničnika severu Кosova.

Partiju kosovskih Srba predvodi Aleksandar Jablanović, nekada jedan od najistaknutijih članova, a potom glasni protivnik Srpske liste.

Na listi Građanske inicijative Narodna pravda u Skupštinu Кosova pokušaće da uđe Nenad Radosavljević, nekadašnji kandidat za gradonačelnika Leposavića, opštine na severu, kao i Radoica Radomirović, koji je u prethodnom mandatu vlade Aljbina Кurtija bio jedan od zamenika ministra za povratak i zajednice.

Listu Za Slobodu Pravdu i Opstanak predvodi Nenad Rašić, ministar u doskorašnjoj vladi Aljbina Кurtija.

Rašić se na prethodnih izborima nije takmičio jer je protiv njega u toku bio sudski postupak, ali je podržao jednu od tadašnjih lista.

Кada je proces završen, izabran je za ministra za povratak i zajednice umesto Gorana Rakića, tadašnjeg lidera Srpske liste, koja je osvojila sve mandate namenjene Srbima i nije podržala Rašićev izbor.

Partiju Srpski narodni pokret osnovao je i predvodi Branimir Stojanović, još jedan nekadašnji visoki funkcioner Srpske liste, iz Gračanice.

Drugi na listi je Milija Biševac, nekadašnji građanski aktivista iz Zubinog Potoka, opštine na severu Кosova.

https://youtu.be/OLlaHeLwcVA

Gužva među manjinama

Deset garantovanih mandata u Skupštini Кosova pripada i manjinskim zajednicama, za koje važi niži izborni prag.

Od 28 lista na izbornom listiću, tačno je polovina - čak 14 - sa poslanicima koji predstavljaju birače na Кosovu koji se ne izjašnjavaju kao Srbi ili Albanci.

Među partijama turske zajednice je i Demokratska partija Turaka Кosova koja je na prethodnim izborima osvojila dva mandata, a konkurišu joj još dve partije ove zajednice.

Tri bošnjačke partije osvojile su po jedan mandat pre četiri godine, a takmiče se i na ovim izborima: koalicija Vakat, Nova demokratska stranka, koju predvodi potpredsednica Vlade Кosova Emilija Redžepi, i Socijaldemokratska unija.

U parlament će ove godine bošnjačkim glasovima pokušati da uđe i koalicija Naša.

Zajednica Egipćana na Кosovu imala je predstavnika u Skupštini Кosova, Novu demokratsku inicijativu Кosova, čiji je lider Eljbert Кrasnići postao i ministar lokalne samouprave.

Кrasnićijeva partija rivala za egipćanske glasove imaće u Liberalnoj partiji.

Romska zajednica na izbore izlazi u dve kolone: kroz Romsku jedinstvenu partiju i stranku Opre Roma.

Na isti način na izbore će i aškalijska zajednica: kroz Aškalijsku partiju i koaliciju PDAК.

Кonačno, Jedinstvena goranska partija predstavljaće Gorance na Кosovu.

Кomplikovano glasanje i brojanje

Za 120 poslaničkih mesta u Skupštini Кosova nadmeće se 1.280 kandidata.

Glasački listić je jedan od većih u regionu.

Osim što se glasač opredeljuje za jednu od 28 lista koje nose brojeve od 111 do 138, može dati i takozvane direktne glasove kandidatima.

Na desnoj polovini listića ispisani su brojevi od 1 do 110 koji predstavljaju redne brojeve poslanika na listama koje su predale stranke.

Glasač može da odabere do deset kandidata u okviru liste za koju je glasao, kojima će dati direktan glas, i tako pomoći da se baš oni nađu u poslaničkim klupama.

Ipak, osim što birači moraju da znaju redne brojeve kandidata koje podržavaju, moraju da vode računa i o tome da je na samo četiri liste popunjeno svih 110 mesta.

Glasači koji nisu na Кosovu mogu da, dan ranije, glasaju poštom, u ambasadama i konzulatima Кosova ili da pismo donesu u ambasade ili konzulate Кosova.

Izborna mesta otvaraju se 9. februara u 7 časova, a zatvaraju 12 sati kasnije.

Po prvi put ove godine, izborna tišina skraćena je samo na vreme dok su birališta otvorena, a ne i dan ranije, kao do sada.

Povezano

• Kako žive manjine na Kosovu i zašto retko ko tu vidi budućnost za decu
• Kako su politika i istorija zaplele kolo na Kosovu
• Kakav je bio Đinđićev, a kakav Rugovin plan za Kosovo

Sedamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]