Izbori u Americi: Tramp ide ka pobedi, vodi u svim ključnim državama

Donald Tramp blizu je povratka u Belu kuću posle četiri godine.

Prema projekcijama rezultata, kandidat Republikanske stranke ima prednost nad protivkandidatkinjom iz Demokratske stranke Kamale Haris u svih sedam takozvanih kolebljivih država.

Prema projektovanim rezultatima, kandidat Republikanske stranke je pobedio u Severnoj Karolini, Džordžiji i Pensilvaniji, što znači i da je vrlo blizu ukupnog trijumfa.

Tramp je već obezbedio 265 od 270 elektorskih glasova potrebnih za pobedu, dok Kamala Haris ima 194.

Najavljeno je da će se posle saopštavanja rezultata u Severnoj Karolini i Džordžiji, Donald Tramp obratiti pristalicama u izbornom štabu u Floridi.

• Sedam „kolebljivih“ saveznih država koje će prelomiti američke predsedničke izbore ove godine
• Ovi američki izbori bi mogli da promene svet
• Kada će se znati ko je pobedio na predsedničkim izborima u SAD-u

Donald Tramp vodi u svih sedam kolebljivih država, prenosi Asošiejted pres.

Glasovi se još prebrojavaju. Trenutno stanje:

• Mičigen: Tramp 52,3 odsto, Haris 46 odsto;
• Viskonsin: Tramp 51,2 odsto, Haris 47,2 odsto;
• Pensilvanija: Tramp 50,9 odsto, Haris 48 odsto;
• Severna Karolina: Tramp 50,9 odsto, Haris 47,8 odsto;
• Nevada: Tramp 51,4 odsto glasova, Haris 47 odsto;
• Džordžija: Tramp ima 50,7 odsto glasova, Haris 48,4 odsto;
• Arizona: Tramp 50 odsto, Haris 49,1 odsto;

Da po demokrate ne ide kako su očekivali pokazuje i vest da je nešto oko 7 sati (po srednjeevropskom vremenu), saopšteno da se Kamala Haris neće obratiti pristalicama u izbornom štabu u Vašingtonu, posle čega su ljudi počeli da se razilaze.

Ankete sa birališta pokazuju da je Tramp prethodno osvojio više glasova od kandidatkinje Demokratske stranke i na Floridi, njegovo glavno uporište gde ima vilu.

Prema projekcijama rezultata, Virdžinija, Havaji i Vašington većinski su glasali za Kamalu Haris, dok je Trampu pripala i Nebraska.

Na ovogodišnjim izborima pravo glasa imalo je oko 240 miliona ljudi.

Demokratija i ekonomija bila su dva najvažnija pitanja za glasače, pokazale su ankete sa biračima tik posle zatvaranja birališta.

Vodenica na strani Trampa

Entoni Zurčer, BBC dopisnik iz Severne Amerike

Američki predsednički izbori su daleko od odluke, ali čini se da vodenica ide na stranu Donalda Trampa.

Republikanac je sada pobedio u saveznoj državi Džordžiji, posle projektovane pobede u Severnoj Karolini.

Izborna mapa sada više počinje da liči na 2016. godinu, kada je Tramp pobedio, nego na 2020, kada je izgubio.

Širom SAD, u okruzima koji su prijavili rezultate, bivši predsednik ostvaruje skroman, ali primetan napredak.

Kamala Haris se u velikoj meri poklapa sa ukupnim brojem glasova koje je 2020. osvojio Džozef Bajdena u gradskim i prigradskim okruzima, ali do sada joj to nije bilo dovoljno da smanji jaz sa bivšim predsednikom.

Republikanci blizu pobede u Senatu

Amerikanci nisu birali samo predsednika, već i 34 od 100 senatora i svih 435 članova Predstavničkog doma, dva tela koja čine najviše zakonodavno telo zemlje, Kongres Sjedinjenih Američkih Država.

Republikanci su do sada imali većinu u Predstavničkom domu, a demokrate u Senatu.

Ali, prema projekciji CBC-a, američkog partnera BBC-ja, Republikanska partija bi trebalo da preuzme kontrolu nad Senatom.

Republikanci su zadali udarce demokratama u trci za kontrolu Kongresa, pobedivši u Zapadnoj Virdžiniji i Ohaju.

Predviđeni rezultati bi značili i preraspodelu mandata u Senatu - republikanci bi sada imali 51, a demokrate 49.

Republikanska stranka takođe trenutno ima većinu i u Predstavničkom domu.

Ako Republikanska partija bude kontrolisala oba doma Kongresa, to će značiti i da će moći da sprovodi predsednikove planove.

Kako se pobeđuje na predsedničkim izborima?

Pobednik nije nužno kandidat sa najvećim brojem glasova.

Amerikanci zapravo glasaju za grupu zvaničnika koji čine elektorski koledž.

Oni su elektori i njihov posao je da izaberu predsednika i potpredsednika.

Broj elektora iz svake savezne države otprilike je u skladu sa brojem njenih stanovnika.

Ukupno je 538 elektora.

Kalifornija ima najviše - 55 - dok države Vajoming, Aljaska, Severna Dakota i grad Vašington imaju minimum od tri.

Svaki elektor predstavlja jedan elektorski glas.

Kandidat mora da dobije većinu glasova - 270 ili više - kako bi osvojio predsednički mandat.

Elektorski koledž se sastaje svake četiri godine, nekoliko nedelja pre izbornog dana, kako bi obavio taj zadatak.

Većina država u velikoj meri naginje jednoj ili drugoj partiji.

Generalno, države dodeljuju sve sopstvene glasove elektorskog koledža onome ko osvoji najviše direktnih glasova u državi.

Na primer, ukoliko republikanski kandidat osvoji 50,1 odsto glasova u Teksasu, on onda dobija svih 38 glasova elektorskog koledža te države.

Postoje samo dve države (Mejn i Nebraska) koje među sobom dele glasove elektorskog koledža prema proporciji glasova koje dobije svaki kandidat.

Zbog toga predsednički kandidati gađaju konkretne „kolebljive države" - one u kojima glasovi mogu da se okrenu u bilo kom pravcu - umesto da se trude da osvoje ukupno što više glasova iz svih delova zemlje

Za šta se još glasalo?

• Prava na abortus su na glasačkom listiću u 10 država, među kojima su i kolebljive države Arizona i Nevada.
• Stanovnici Floride, Nebraske, Severne i Južne Dakote izjašnjavali su se i o rekreativnoj ili medicinskoj upotrebi marihuane.

• Deset razloga zbog kojih i Haris i Tramp mogu da se nadaju pobedi
• Donald Tramp: Od hotelijera, preko Bele kuće, do pritvora i atentata
• Stavovi Donalda Trampa o 10 ključnih pitanja američke politike
• Koga Kinezi priželjkuju u Beloj kući - Haris ili Trampa

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]