Beloruski aktivista Andrej Gnjot napustio Srbiju, postupak za izručenje i dalje u toku

Andrej Gnjot, beloruski novinar i reditelj reklama, napustio je Srbiju 31. oktobra, posle godinu dana života u pritvoru i strahu od izručenja matičnoj zemlji.

Sada je u Berlinu, glavnom gradu Nemačke, odakle se zahvalio nemačkom kancelaru Olafu Šolcu i diplomatama te zemlje, brojnim drugim EU članicama, Americi, Velikoj Britaniji i Kanadi.

„Nije bilo lako, ponekad je bilo veoma teško, ali držala me je misao da je pravda na mojoj strani", rekao je Gnjot na konferenciji za novinare 2. novembra.

Iako je pritvor ukinut i on ima pravo da se kreće, pred Višim sudom u Beogradu se i dalje vodi postupak za izručenje po zahtevu beloruskih vlasti koje ga terete za utaju poreza.

Postupak može da se nastavi „godinama", rekao je na konferenciji Vladimir Hrle, jedan od Gnjotovih advokata u Srbiji.

„Kao branioci, pokušaćemo da oborimo rešenje o izručenju, jer srpski sudovi do sada nisu uzeli u obzir element političkog progona, koji u ovom slučaju postoji", kaže advokat.

Viši sud je već triput doneo presudu o izručenju, a Apelacioni sud je sva tri puta ukidao presudu, vraćajući slučaj na ponovo suđenje, o čemu je BBC već pisao.

Ministarstvo pravde Srbije do objavljivanja teksta nije odgovorilo na upit BBC novinara o nastavku postupka.

• Srbija da izruči Andreja Gnjota, kritičara beloruskog predsednika Lukašenka, odlučio sud
• Zbog isteklih pasoša, Belorusi na Balkanu ponovo u strahu od političkog progona
• „Igra bez pravila": Kako Lukašenko proganja opoziciju
• Belorusija drži političke zatvorenike izolovanim da im „slomi duh"

Hapšenje Gnjota i postupak u Srbiji

Gnjot je uhapšen u Srbiji 30. oktobra 2023, po sletanju u Beograd, na osnovu naloga beloruskog biroa Interpola, koji ga tereti za utaju poreza u iznosu od oko 300.000 evra.

Za Gnjotom je bila raspisana crvena poternica, a njegovi branioci su u novembru 2023. zatražili brisanje njegovih podataka iz Interpolove baze, tvrdeći da „ne postoji osnov" za raspisivanje poternice.

„Krajem juna, Interpol je ukinuo poternicu koja je bila raspisana za Andrejom Gnjotom, i o tome obavestio zemlje članice", rečeno je tada iz Generalnog sekretarijata Interpola u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Dok se vodio postupak o izručenju, Gnjot je godinu dana bio u pritvoru u Beogradu, da bi potom bio prebačen u kućni pritvor.

U Beogradu, kao i ispred ambasada Srbije u nekim evropskim gradovima, bili su organizovani skupovi podrške Gnjotu sa zahtevom srpskim vlastima da ga ne izručuju Belorusiji.

Hronologija slučaja

• oktobar 2023: Gnjot je uhapšen na beogradskom aerodromu na osnovu Interpolove poternice
• decembar 2023: Viši sud u Beogradu doneo prvostepenu presudu u kojoj se navodi da su ispunjeni uslovi za izručenje Belorusiji
• februar 2024: Interpol privremeno blokira pristup Gnjotovim podacima, skinuvši ga sa liste poternica
• mart 2024: Apelacioni sud u Beogradu ukinuo presudu o izručenju i naložio Višem sudu da ponovi suđenje
• maj 2024: Viši sud doneo istu presudu kao i u prvostepenom postupku, gde se navodi da su ispunjeni uslovi za izručenje, branioci uložili žalbu
• jun 2024: Andrej Gnjot prebačen iz Okružnog zatvora u Beogradu u kućni pritvor, gde je čekao konačnu presudu. Interpol ukinuo crvenu poternicu
• septembar 2024: Apelacioni sud je treći put ukinuo odluku Višeg suda o izručenju, vrativši slučaj na ponovno suđenje
• oktobar 2024: Viši sud u Beogradu ukinuo je meru pritvora za izručenje, dok je postupak izručenja i dalje u toku pred ovim sudom. Gnjot je 31. oktobra napustio Srbiju

Zašto Belorusija traži izručenje?

Beloruske vlasti optužuju Gnjota da je utajio oko 300.000 evra poreza između januara 2011. i marta 2019. godine.

Sumnjiče ga da je kriv za takozvano „usitnjavanje poslovanja", odnosno da je sa partnerima osnovao četiri različite kompanije, koje se bave istom delatnošću, navodno sa namerom da „izbegnu ili umanje plaćanje poreza".

„'Usitnjavanje poslovanja' je relativno nov koncept u Belorusiji, koji se sve češće sreće od kako su 2019. promenjeni poreski propisi", kaže Igor Širjajev, beloruski advokat specijalizovan za poresko pravo.

Trenutno u Belorusiji ne postoji ni zakonska zabrana „usitnjavanja poslovanja", niti precizni kriterijumi šta se smatra pokušajem umanjivanja poreza, dodaje.

Gnjot i njegovi advokati insistiraju da je slučaj politički motivisan.

Tvrde da je suosnivač SOS baj (SOS By), nezavisnog udruženja beloruskih sportista, koje je 2020. godine protestovalo zbog zvaničnih rezultata spornih predsedničkih izbora u Belorusiji.

Gnjot se nikada nije profesionalno bavio sportom, ali kaže da „redovno trenira i ima mnogo prijatelja među profesionalnim beloruskim sportistima".

„Posle izbora 2020. više nisam mogao da ćutim - odlučio sam da nešto treba da uradim i odlučio sam da okupim prijatelje i poznanike.

„Kada smo izašli na ulicu, reakcije su bile neverovatne - sportisti, koje su mnogi voleli i podržavali, dočekani su ovacijama", priseća se Gnjot.

• „Balet po minskom polju“: Kako su beloruske vlasti razgradile građansko društvo
• Dobitnik Nobelove nagrade za mir osuđen na 10 godina zatvora u Belorusiji
• Julija Navaljna: Udovica Putinovog kritičara za koju kažu da je „neustrašiva i principijelna"

U vreme protesta, Gnjot je bio i saradnik Radija Slobodna Evropa i televizije Karent tajm, ali priloge, kaže, nije potpisivao, strahujući za sopstvenu bezbednost.

„Lično sam bio u kontaktu sam Gnjotom, koji je meni i drugim urednicima slao mnoge video snimke i fotografije demonstracija", piše u pismu iz decembra 2023, koje je potpisao jedan od rukovodilaca RSE/RL.

„Naši novinari Ihar Losik i Andrej Kuznječik su uhapšeni i osuđeni u Belorusiji", dodaje se u pismu.

Losik je osuđen na 15, a Kuznječik na šest godina zatvora i obojica izdržavaju kazne.

„Optužbe za utaju poreza su u Belorusiji čest način za obračunavanje sa političkim protivnicima", kaže Anastasija Krope, istraživač Hjuman rajts voča (Human Rights Watch) za Evropu i centralnu Aziju, za BBC.

U njihovom izveštaju iz februara 2024, opisane su desetine slučajeva disidenata iz Belorusije, Rusije, Kine, Irana i drugih zemalja, za koje se smatra da su se našli na meti političkog progona zahvaljujući tome što njihove zemlje „zloupotrebljavaju Interpol".

Ales Bjaljacki, beloruski aktivista za ljudska prava i dobitnik Nobelove nagrade za mir, prvobitno optužen za utaju poreza, i osuđen na 10 godina zatvora 2023, podseća Anastasija Krope.

Viktor Babariko, jedan od najvećih kritičara Lukašenka i kandidat na predsedničkim izborima 2020, dobio je 14 godina zatvora na osnovu optužbi za privredni kriminal.

Protesti su ugušeni 2021. godine, Gnjot je ubrzo posle toga sa porodicom napustio Belorusiju.

„Kupili smo komad zemlje u Tajlandu i tamo počeli da gradimo kuću", kaže.

Pogledajte video: Ko je Svetlana Tihanovskaja, koja tvrdi da je 'pobedila Lukašenka'

Da li Srbija može da izruči Gnjota?

Pred Višim sudom u Beogradu i dalje se vodi postupak za izručenje.

Do objavljivanja teksta, Ministarstvo pravde nije odgovorilo na upit BBC novinara o tome kako bi ovaj postupak mogao da bude priveden kraju.

Prognana beloruska opoziciona liderka Svetlana Tihanovskaja više puta je apelovala na vlasti Srbije da ne izručuju Gnjota.

„Progon aktivista koji se protive režimu Aleksandra Lukašenka je neprihvatljiva praksa i krši osnovne principe demokratije i ljudskih prava", napisala je Tihanovskaja na zvaničnom Telegram kanalu.

Tokom poslednjih meseci, održano je nekoliko protesta protiv Gnjotovog izručenja ispred ambasada Srbije u Varšavi, Berlinu i Londonu.

Godina pritvora u Srbiji

Gnjot je ranije za BBC rekao da je bio ubeđen da je u pitanju „greška" kada su ga oktobra 2023. godine priveli na beogradskom aerodromu.

„Nisam imao pojma da je za mnom raspisana Interpolova poternica", ispričao je za BBC na srpskom, dodajući da je doputovao da snimi reklamu u Novom Sadu.

Prebačen je u Okružni zatvor u Beogradu.

„Delio sam ćeliju sa četvoro ljudi, sa kojima sam imao jezičku barijeru, ali smo se nekako sporazumevali na kombinaciji engleskog i ruskog", ispričao je.

U pritvoru su ga, kaže, povremeno mučile migrene.

„Jedna je bila posebno gadna, previjao sam se od bolova, ali medicinsku pomoć nisam dobio", kaže.

Na uslove u pritvoru i neukazivanje medicinske pomoći Apelacionom sudu se u prethodnim mesecima žalio i Gnjotov advokatski tim, pokazuju dokumenta u koja je BBC imao uvid.

U kućni pritvor je prebačen juna 2024, zamenivši zatvorsku ćeliju stanom od dvadesetak kvadrata u centru Beograda, gde sam ga posetila.

„Nisam spavao na kauču više od dvadeset godina, ali zatvorski krevet nije teško pobediti", ispričao mi je tada, čežnjivo gledajući kroz prozor.

Oko njegovog gležnja bila je prikačena nanogica, uređaj za praćenje kretanja.

Desetak knjiga, koje je čitao tokom boravka u Okružnom zatvoru, našle su mesto na polici.

Pritvorske dane provodio je baveći se sportom.

U ćošku dnevne sobi stajalo je pakovanje od šest flaša vode, koje je koristio umesto tegova.

„Može da se vežba i u dva metra kvadratna, važna je volja - to mi pomaže da izdržim neizvesnost", kaže.

Da li Belorusija zloupotrebljava Interpol?

„Beloruske vlasti možda koriste Interpolovu poternicu za progon političkih neistomišljenika", kaže Ales Mihaljevič, stručnjak za međunarodno krivično pravo koji pruža pravnu zaštitu političkim aktivistima, za BBC.

Kao članice Interpola, Srbija i Belorusija su u obavezi da postupaju po ovim poternicama.

„Situacija je veoma izazovna - ako postoji nalog za hapšenje, moraju da ga sprovedu.

„Na Srbiji je da li će izručiti Gnjota, ali s obzirom na ono čemu smo svedoci u Belorusiji, on bi definitivno bio u opasnosti od nehumanog postupanja i torture ako bude izručen", ističe Krupe.

Prošle godine, Gnjotovi branioci su zatražili brisanje podataka iz Interpolove baze, tvrdeći da je nalog za hapšenje „neosnovan".

Interpol je potom pokrenuo reviziju slučaja, koja je rezultovala ukidanjem poternice.

Pogledajte video: Zašto je ruska porodica morala da spakuje kofere i napusti Srbiju

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]