'Istorijska prekretnica': Lideri EU o Ukrajini u Briselu

Lideri EU okupili su se u četvrtak u Briselu na specijalnom savetu za odbranu, pošto je francuski predsednik Emanuel Makron upozorio da je kontinent na „istorijskoj prekretnici".

Osim o ponovnom naoružavanju, očekuje se da će lideri razgovarati o tome kako dalje da podrže Kijev suočen sa najavom američkog predsednika Donalda Trampa da obustavlja vojnu pomoć i deljenje obaveštajnih podataka sa Ukrajinom.

„Tokom celog ovog perioda, pa i prošle nedelje, ostali ste sa nama.

„Nismo sami, dali ste snažan signal [ukrajinskom narodu] i mi to cenimo", rekao je Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine kad je stigao na sastanak u Brisel.

Nervoza je prisutna širom Evrope posle obračuna Trampa i Zelenskog u Beloj kući prošle nedelje, a retorika oko samita u četvrtak ne ostavlja nikakvu sumnju u značaj koji mu zvaničnici EU daju.

Tri godine nakon invazije Moskve na Ukrajinu, Trampova administracija izazvala je zabrinutost mnogih u Evropi da kontinent neće moći da se osloni na podršku SAD u vezi bezbednosti.

Odluka Vašingtona u sredu da pauzira razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom nije umanjila te brige.

Makron je rekao da je Francuska otvorena za razgovore o proširenju zaštite koju njen nuklearni arsenal nudi evropskim partnerima, tokom obraćanja naciji u sredu.

Njegov govor je usledio posle poziva Fridriha Merca, verovatno sledećeg nemačkog kancelara, da se u EU razgovara o povećanju nuklearne razmene.

• Amerika obustavila deljenje obaveštajnih podataka sa Ukrajinom
• 'Evropa uz Kijev', poručili lideri sa Samita o Ukrajini u Londonu
• Vikend burnih razgovora - gde su sada Zelenski, Tramp i Evropa

Evropa se suočava sa „jasnom opasnošću u razmerama koje niko od nas nije video u svom odraslom životu", rekla je Ursula fon der Lajen, šefica Evropske komisije.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta rekao je da je ovo „definišući trenutak za Ukrajinu i evropsku bezbednost".

U pismu evropskim liderima, fon der Lajen je navela da kontinent mora „da prihvati realnost" i „oslobodi našu industrijsku i proizvodnu moć i usmeri je ka bezbednosti".

Fon der Lajen je u ponedeljak najavila paket odbrane bez presedana - nazvan ReArm Europe - i rekla da je Evropa spremna da „masovno" poveća potrošnju za odbranu.

Fon der Lajen je rekla da će tri predloga iznesena u planu ReArm Europe podržati Ukrajinu i „odgovoriti na dugoročnu potrebu da se preuzme mnogo više odgovornosti" za evropsku bezbednost – verovatno misleći na činjenicu da mnogi Evropljani smatraju da se kontinent više ne može oslanjati na SAD.

Predlozi uključuju:

• Omogućavanje zemljama da povećaju nivoe nacionalnog deficita kako bi obezbedile veću potrošnju za odbranu
• 150 milijardi evra u kreditima za investicije u odbranu u domenima koji bi mogli da budu od koristi EU u celini – na primer, vazdušna i protivraketna odbrana, sistemi protiv bespilotnih letelica i vojna mobilnost
• Dozvoljavanje zemljama da preusmere fondove namenjene za umanjenje razlike između više i manje povlašćenih regiona za odbranu

Evropskoj investicionoj banci bi takođe bilo dozvoljeno da finansira vojne projekte.

Prema Fon der Lajen, plan bi mogao da oslobodi ukupno 800 milijardi evra za odbranu.

Mnogi evropski lideri su podržali odlučnu akciju za bezbednost kontinenta.

Donald Tusk, premijer Poljske, rekao je da plan Komisije predstavlja „osnovni pomak", dok je predsednik Litvanije Gitanas Nauseda rekao da će samit Evropi dati priliku da pokaže „da li je to samo debatni klub ili možemo da donosimo odluke".

Međutim, očekuje se neslaganje pojedinih evropskih lidera koji su naklonjeni Moskvi.

Ranije ove nedelje, slovački premijer Robert Fico rekao je da je pristup EU „mir kroz snagu (...) nerealan".

U pismu Kosti, mađarski premijer Viktor Orban tražio je da se Ukrajina ne pominje ni u jednom pisanom zaključku nakon samita.

Orban – koji je više puta pokušavao da blokira pomoć EU Ukrajini i hvalio Trampa što „hrabro stoji za mir" – rekao je da sada postoji „strateška podela... između većine Evrope i SAD".

„Jedna strana insistira na produženju rata u Ukrajini, dok druga traži prekid sukoba", dodao je.

Ipak, Orban je ostavio otvorena vrata za „veću verovatnoću saradnje" sa drugim liderima po pitanjima zajedničke bezbednosti i odbrane.

Dok samit u četvrtak traje u Briselu, ministar odbrane Velike Britanije Džon Hili biće u Vašingtonu gde će razgovarati sa svojim kolegom Pitom Hegsetom o odluci SAD da zaustave razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom.

Glavna tema razgovora je mogući mirovni plan, dok se nastavljaju napori da se premosti transatlantski raskol oko buduće bezbednosti Kijeva.

Možda u poslednjem pokušaju da postigne jedinstvo uoči samita, Emanuel Makron je pozvao Orbana na večeru u Parizu u sredu uveče.

Dvojica lidera sastala su se odmah nakon što se francuski predsednik obratio naciji i rekao da Francuska i Evropa moraju da budu spremne da SAD više nisu na njihovoj strani.

„Moramo biti ujedinjeni i odlučni da se zaštitimo", rekao je Makron.

Dodao je da budućnost Evrope ne može biti vezana za Vašington ili Moskvu i rekao da, „iako želi da veruje da će SAD ostati na našoj strani, moramo biti spremni da to ne bude slučaj".

Francuski predsednik planira da sledeće nedelje u Parizu održi sastanak šefova armija članica EU.

Makron je rekao da će u Briselu biti preduzeti odlučni koraci, čime će evropske zemlje biti „spremnije da se brane i zaštite".

„Trenutak zahteva odluke bez presedana", zaključio je predsednik Francuske.

• Sa kakvim se preprekama suočava evropski mirovni plan za Ukrajinu
• Tramp razmišlja kao Putin: Da li prisustvujemo kraju liberalnog poretka
• Rozenberg: Putin može da sedi i gleda razvoj događaja između Amerike i Ukrajine