Dodik povukao niz moguće neustavnih poteza, preti mu novi sudski proces

„Neustavno delovanje i napad na ustavni poredak".

Ovako pravni stručnjaci iz Bosne i Hercegovine opisuju poslednji potez Milorada Dodika.

Predsednik Republike Srpske, jednog od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, 5. marta je potpisao ukaz o proglašenju četiri zakona koja su prethodno usvojena u entitetskom parlamentu.

Radi se o Zakonu o visokom sudskom i tužilačkom savetu Republike Srpske, izmenama Krivičnog zakona, Zakonu o posebnog registru neprofitnih organizacija i Zakonu o neprimenjivanju zakona i zabrani delovanja vanustavnih institucija BiH.

Poslednji zakon je posebno sporan, jer predviđa odbacivanje pravosudnih institucija na državnom nivou i policijskih agencija.

Zakon eksplicitno zabranjuje rad Suda BiH, Tužilaštva i Državne agencije za istrage i zaštitu.

Ovaj potez je napad na suverenitet BiH i funkcionisanje institucija vlasti u skladu sa Ustavom BiH, ocenjuje Kasim Trnka, stručnjak za ustavno pravno u penziji.

To znači da entitet kao niža administrativo-teritorijalna jedinica „oduzima nadležnosti institucijama vlasti države BiH", kaže sarajevski profesor za BBC.

Može se tumačiti i kao samovoljno preuzimanje nadležnosti budući da je predviđena procedura za prenos nadležnosti sa nivoa države na niže nivoe glasanjem u državnom parlamentu, dodaje.

„Ovo je nasilno, jednostrano i protivustavno delovanje", smatra Trnka.

Najnovija kriza u Bosni i Hercegovini biće tema večerašnje sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na predlog Rusije.

• Dodik osuđen na godinu dana zatvora zbog nepoštovanja Visokog predstavnika za BiH
• Milorad Dodik, od reformatora do antizapadnog populiste
• Bosna i Hercegovina: Da li je Dejtonski sporazum kočnica

Posle raspada Jugoslavije i krvavog rata, Dejtonskim sporazumom 1995. godine Bosna i Hercegovina je podeljena na dva entiteta.

Jedan je Federacija BiH, sa pretežno ljudima bošnjačke i hrvatske nacionalnosti, dok je drugi Republika Srpska, sa većinskim srpskim stanovništvom.

Zapaljiva retorika

Novi akt o neprimenjivanju državnih zakona na teritoriji RS je suprotan Ustavu BiH, smatra Milan Blagojević, doktor pravnih nauka i nekadašnji profesor ustavnog prava iz Banjaluke, administrativnog centra Republike Srpske.

„I njegovo objavljivanje u Službenom glasniku i stupanje na snagu predstavlja kršenje Ustava BiH", kaže Blagojević.

Dodik je u sredu uveče potpisao Ukaz o proglašenju zakona, isti dan je objavljen u Službenom glasniku, a na snagu stupa dan nakon donošenja što inače nije praksa jer zakoni obično stupaju na snagu osmog dana od objave u Službenom glasniku.

„Očigledno se vlastima jako žurilo da iskoriste međunarodni momentum kada su se i velike sile i značajni akteri međunarodnih odnosa pozabavile pitanjem nastanka krize u međunarodnim odnosima", smatra Trnka.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu Asim Mujkić za BBC kaže da se dalji tok događaja može pratiti samo sa zabrinutošću imajući u vidu da je Dodik među prvima uveo „iracionalno vođenje politike."

„Vokabular je prestrojio na populistički način pun vređanja."

Upozorova i na moguće bezbednosne posledice.

„Zapaljiva retorika koju on upotrebljava mogla bi lako da proizvede ili inicira sukob, ali ne možemo govoriti o ozbiljnijem sukobu s obzirom da ni u Republici Srpskoj niti bilo gde u Bosni i Hecergovini postoje grupe ili snage voljne da nešto takvo urade", mišljenja je profesor filozofije.

NATO neće dozvoliti sigurnosni vakum u zemlji, poručio je posle sastanka sa komandantom štaba Kemal Ademović, iz Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine.

Visoki predstavnik međunarodne zajednice, vrhovni autoritet u zemlji, nije se još oglašavao, mada u skladu sa „bonskim ovlašćenjima" ima mogućnost da zakone proglasi nevažećim.

Zatraženo hapšenje Milorada Dodika

Potez Milorada Dodika izazvao je niz reakcija političara iz Bosne i Hercegovine, a neki od njih ubeđeni su da Dodika treba uhapsiti, a neki su uvereni i da sprema beg iz države.

Ministar odbrane BiH Zukan Helez u objavi na Fejbuku napisao je kako Milorad Dodik planira situaciju dovesti do usijanja, a onda pobeći u susednu Srbiju u kojoj se u četvrtak sastao sa predsednikom te države Aleksandrom Vučićem.

„Dodik mora biti uhapšen. Zbog krize koju je izazvao Dodik mora ležati u zatvoru. Zbog antiustavnog djelovanja i kršenja Dejtonskog mirovnog sporazuma, Dodiku se ne sme dozvoliti da pobegne iz Bosne i Hercegovine", poručio je Helez.

Tužilaštvo BiH vodi istragu zbog napada na ustavni poredak, izjavio je ministar unutrašnjih poslova entiteta Federacija BiH Ramo Isak, što je državno Tužilaštvo i potvrdilo.

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović je zatražio od zemalja članica Evropske unije da angažuju veći broj vojnika EUFOR-a na teritoriji BiH.

Stav o dešavanjima u Bosni i Hercegovini iznela je i zvanična Ankara.

„Turska pomno i sa zabrinutošću prati dešavanja nakon sudske presude izrečene Dodiku", navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Turske.

U međuvremenu predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa Dodikom, a u izjavama posle sastanka poslali su poruke kojima krivca vide u Sarajevu, a ne u Banjaluci.

„Kada je neko u teškoj poziciji i sateran u ćošak, tada preduzima iracionalne korake. U Sarajevu s radošću gledaju na sve to i pokušavaju Evropu iskoristiti kao trojanskog konja za uništenje Republike Srpske", izjavio je Vučić.

Najavio i da će razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a da se Srbija zalaže za mir i da će podsticati dijalog.

Zašto Dodik sve ovo radi?

Usvajanje zakona u Narodnoj skupštini su reakcija na prvostepenu presudu Suda BiH.

U njoj je navedeno da je Milorad Dodik kriv i osuđuje se na godinu zatvora i šest godina zabrane vršenja funkcija jer nije poštovao odluke visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu.

Dodik je uoči presude najavio niz akcija kojim odbacuje nadležnosti države, nezadovoljan procesom protiv njega.

Potpisivanje ukaza za profesora Mujkića je dokaz panike jer Dodik jasno gubi podršku.

Argument pronalazi u činjenici da je na skupu podrške u Banjaluci na dan presude došlo 6.000 ljudi.

„To su jasni signali svakom populističkom vođi da nešto nije u redu."

Veruje i da je stvaranje bezbednosne krize u BiH delimično i plan Srbije u kojoj mesecima raste nezadovoljstvo i bunt građana.

„Mislim da bi ovakve teme mogle da skrenu pažnju i pomognu režimu Aleksandra Vučića."

Dodatni razlog je, smatra Mujkić, Dodikova navika da u političkim pregovorima nastupa agresivno.

„Zahteva mnogo da privuče pažnju međunarodne zajednice, a onda dobije mnogo manje, ali isključivo vezano za njegov interes.

„Ovaj put Dodik neće dobiti ništa", dodaje Mujkić.

Političari iz Sarajeva, glavnog grada BiH, u kojem je i sedište većine državnih institucija odmah su najavili pravnu reakciju.

Predstavnici dve državne institucije: Donjeg doma Parlamenta BiH i Predsedništva BiH podneli su apelaciju Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti zakona.

O ovom predmetu odlučivaće se po hitnom postupku, potvrđeno je za medije iz ove najviše sudske istance u državi čije su odluke konačne i obavezujuće.

„Zakon je neustavan i reakcija mora biti hitna", smatra profesor iż Banjaluke.

Šta znači za ljude?

Dodatni razlog za hitnost je činjenica da je zakon koji sutra stupa na snagu, prema najavama iz Dodikovog kabineta, uneo pravnu nesigurnost.

Prema važećim zakonima bankari, notari, trgovci automobilima dužni su finansijskom odelu Državne agencije za istrage i zaštitu prijaviti svaku transakciju iznad 15.000 evra.

U suprotnom im prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma preti kazna.

Istovremeno, prema izmenama Krivičnog zakona Republike Srpske preti im kazna zatvora do pet godina ako se povinuju institucijama koje su od sutra „neustavne" i čije se odluke ne sprovode na teritoriji dela BiH.

Aktuelna politička situacija utiče i na kreiranje atmosfere straha i nesigurnosti u Bosni i Hercegovini, neki ljudi se boje posebno izolovanih incidenata, sudeći po objavama na društvenim mrežama.

Ipak, ljudi u Sarajevu kažu da se ne plaše.

Dok s dvojicom drugova šeta pored najduže šetnice u Sarajevu, s desne strane Miljacke, Haris Vrce razgovara o sportu i svakodnevnim aktivnostima.

Šetnju pod toplim martovskim suncem prekidamo pitanjem kako na njega utiče najveća kriza od kraja krvavog rata 90-ih.

„Nije me strah", kaže kratko.

Dok sedi na glupi ispod krošnji lipa Safeta Merkez za BBC kaže da veruje u rad institucija.

„Nije me strah. Valjda se tužilaštvo pokazati delotvorno."

Njen sugrađanin Enes, penzioner, smatra da su političari neozbiljni i da se ne bave ključnim problemima „običnog čoveka."

„Ovo je ludilo. Ludilo. Umesto da se bave problemima radnika, oni zveckaju oružjem", kaže Enes za BBC.

Radnici SIPA-e pod lupom

Jedna od agencija koja je direktno na udaru novih zakona je Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA), posebno njihovi radnici iz Republike Srpske.

Oko 300 njih moglo bi sad da krivično odgovaraju ukoliko ostanu na radnim mestima u SIPA-i čije je sedište u Istočnom Sarajevu, svega nekoliko stotina metara od međuentitetske linije.

„Niko neće ići u zatvor jer ide na posao. Ni šest meseci ni pet godina", poručio je pre nekoliko dana delegat iz reda Srba u gornjem domu Parlamenta BiH Nenad Vuković.

Ovaj opozicioni političar dodao je da se gnuša najava da će imena onih koji ostanu da rade u državnim institucijama biti ispisana na „pločama izdajnika".

Opozione političare koji ne podržavaju poteze vlasti i pozive na otkaze ministar finansija Bosne i Hercegovine, i Dodikov blizak sardnik, Srđan Amidžić nazvao je „nazovi Srbima".

Dodik je više puta najavio da pripadnici SIPA-e, Suda i Tužilaštva BiH treba da daju otkaze u državnoj agenciji i zatraže posao u entitetskim institucijama.

Zvaničan poziv stigao je u četvrtak od Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske.

„Biće odmah preuzeti i postaće pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske zasnivanjem radnog odnosa", saopštila je Mirna Miljanović načelnica Odeljenja za odnose s javnošću Ministarstva unutrašnjih poslova.

Šta dalje?

Na ovo pitanje treba da odgovore političari na vlasti, smatra profesor ustavnog prava Blagojević.

„Oni kao da se gube, kao da lutaju, stvaraju probleme gde ne treba.

„Dovode u opasan položaj Republiku Srpsku koja ne bi trebalo da preduzima ovakve aktivnosti jer je to suprotno Ustavu BiH", dodaje.

Dok se čeka reakcija Ustavnog suda, Tužilaštvo BiH je pozvalo Milorada Dodika kako bi od njega uzeli izjavu zbog napada na ustavni poredak.

To je krivično delo iz Krivičnog zakona BiH za koje je zaprećena minimalna kazna zatvora od pet godina.

Profesor Mujkić upozorava da je sada najbitnije da se besprekorno provedu sve zakonske procedure jer ionako nije optimista.

„Bez šire zajednice, Evropske unije mislim da se ne može nešto posebno postići u smislu privođenja ili daljeg procesuiranja tog čoveka."

Dodik je objavom na Iksu poručio da se neće odazvati na poziv Tužilaštva.

„Postoje organi gonjenja", kaže Trnka.

Iz Tužilaštva BiH nisu odgovorili na upit BBC-a o tome šta će uraditi ukoliko Dodik odbije da da izjavu, a Blagojević pojašnjava da imaju pravo da traže prinudno privođenje, ako postoji potreba da nekog saslušaju kao svedoka ili u svojstvu osumnjičenog.

„Tu naredbu provodi Sudska policija BiH, ili SIPA-a, a u krajnjem slučaju Tužilaštvo može predložiti Sudu BiH da se odredi pritvor svakom od tih lica zbog opasnosti od beksvta ili opasnosti od ponavljanja krivičnog dela", objašnjava Blagojević.

„Mogao bi i da beži, to ne bi bio prvi put na ovim prostorima", govori profesor Mujkić podsećajući na mnoge begunce od pravosuđa BiH.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]