Bojkot trgovinskih lanaca na Balkanu: „Žuti karton" ili put ka nižim cenama

Među rafovima najvećih trgovinskih lanaca u Beogradu u kojima svakodnevno kupuje, ovog petka nema 32-godišnje Marice Bjelobabe.

Pridružila se bojkotu velikih trgovinskih lanaca zbog visokih cena hrane na koji je pozivano preko društvenih mreža, kao i iz Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva".

„Odmah sam podržala, jer su bezobrazno podigli cene i to konstantno rade, na svim poljima su basnoslovne, a naš standard je nizak.

„Za jednu kesu potrošiš 7.000 dinara, a ne dobiješ ništa", kaže Bjelobaba za BBC na srpskom.

Zbog toga se 31. januara suzdržala od odlaska u nabavku, a ukoliko bude potrebe, kupovaće u manjim prodavnicama, dodaje.

Okretanje lokalnim radnjama predlažu i iz „Efektive", koja je među prvima pozvala na bojkot u Srbiji, kaže Dejan Gavrilović iz tog udruženja.

„Ovim potezom treba da naučimo ljude da je moć u njihovim rukama, ovo će biti pokazna vežba, kako za potrošače, tako i za trgovce i državu.

„Ljudi možda i dalje ne veruju, ali ako u ovom prvom koraku uspemo da smanjimo trgovcima promet tog dana, da ih makar kratkoročno nateramo da popuste, pokazaćemo ljudima da je moguće promeniti nešto", objašnjava.

Privredna komora Srbije saopštila je da deli zabrinutost potrošača zbog cena koje utiču na životni standard i privredu opterećuje troškovima.

Rešenja nema bez države i uključivanja svih učesnika u lancu, piše u saopštenju Komore.

Veliki trgovinski lanci koji posluju u Srbiji nisu odgovorili na upite BBC novinara do objavljivanja teksta.

• Šta sve poskupljuje u Srbiji 2025. godine
• Dvostruko više siromašnih u Srbiji: „Snalazi se ko kako ume i može"
• Vredi li 65.000 dinara isto u različitim gradovima Srbije

Srbija se pridružila Hrvatskoj u kojoj je bojkot najvećih trgovinskih lanaca 24. januara doveo do snižavanja cena nekih proizvoda u velikim marketima.

Bojkot u Hrvatskoj je nastavljen i drugu nedelju zaredom.

Kao i prethodne sedmice, 30-godišnji Andro Anić iz Zagreba neće ulaziti u supermarkete u kojima inače redovno kupuje.

Bojkot mu je „važan" pošto se odnosi na namirnice bez kojih se ne može.

„Nadam se da će kompanije shvatiti da su cene previsoke i da će razmisliti šta mogu da urade za kupce, koje u reklamama jako vole, ali to ne pokazuju.

„Očekujem da će građani ostati složni dok se stvar ne reši", priča ovaj kreator sadržaja na internetu za BBC na srpskom.

Pozivi na bojkot pojedinaca i organizacija na društvenim mrežama objavljeni su i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.

Može li bojkot da snizi cene u Srbiji?

Marica Bjelobaba osetila je rast cena početkom pandemije korona virusa 2020, ali je primetila da joj se novčanik dodatno istanjio pred novogodišnje praznike.

„Podigli su cene kafe, kućne hemije, mesnih prerađevina, čokolade, slatkiša..

„Sada je 300 grama čokolade 700 ili 800 dinara, što nikad nije bilo, a dezodorans koji koristim je bio 400 dinara, a sada je 530", opisuje.

Nada se da uspehu bojkota, ali samo pod uslovom da trgovci „osete posledice u sopstvenom džepu".

Pravljenje finansijske štete najvećim trgovcima jeste smisao bojkota, a rezultat će doći ako veliki deo potrošača makar privremeno pronađe alternativu u manjim prodavnicama, kaže Dejan Gavrilović .

Zato na meti nisu svi trgovci.

„Bitno je da se tog dana pokaže solidarnost, a ne da se odmah proizvede ogromna šteta po trgovce.

„Ako bude solidarnosti, biće jasno i čelnicima trgovinskih lanaca da to ubuduće može da im nanese veću štetu", objašnjava.

Bojkot širom Balkana može da bude „žuti karton" i za kompanije i za državne institucije, smatra ekonomista Branimir Jovanović iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

„Ne treba imati iluziju da će bojkot trajno smanjiti cene, da će se vratiti na nivo od pre godinu dana, da će se te firme opametiti i prestati da zloupotrebljavaju tržišnu moć.

„Ali, može da ih razbudi, da shvate da su ljudi nezadovoljni i gladni", kaže za BBC na srpskom.

Prosečna stopa neto dobiti u maloprodaji u Srbiji 2,8 odsto je „jedna je od najnižih u privredi", kažu Iz Grupacije trgovaca na veliko i malo Privredne komore Srbije.

„Značajan rast operativnih troškova poslovanja, u koje spadaju zarade, struja, gorivo, zakup i drugi" su razlozi za visoke cene, tvrde.

Veliki lanci ne snose svu odgovornost za visoke cene na Balkanu, jer je problem sistemski, ukazuje Jovanović.

„Dobavljači, trgovci na veliko i svi drugi su podigli cene", kaže.

Državne institucije, „pre svega tržišne inspekcije i komisije za zaštitu konkurencije" zato treba da ispitaju jesu li veliki trgovinski lanci zloupotrebili tržišnu moć, kao „u Evropskoj uniji prethodnih godina", objašnjava.

Zašto je skupa hrana na Balkanu?

Cene hrane u Srbiji su na oko 95 odsto proseka Evropske unije, dok su plate zaposlenih na oko 40 odsto u poređenju sa članicama EU, ukazuje Jovanović pozivajući se na podatke statističke agencije Eurostat za 2023. godinu.

U 2024. će „podaci verovatno biti i nepovoljniji", ocenjuje.

Potrošači u Srbiji i na Balkanu izdvajaju oko 40 odsto budžeta na hranu, a u Evropskoj uniji oko 15 odsto, kaže Jovanović.

Visoke cene namirnica u Srbiji proizvod su „kombinacije više faktora", smatra Gavrilović iz „Efektive".

„Kod nas je El Dorado za trgovce i, kad neko dođe na takav teren, razmišlja 'što bih ja bio pošten, kad mogu više da zaradim'", kaže.

Mnogi potrošači nisu svesni prava koje imaju, a zakoni i institucije koje ih štite nisu dovoljno razvijene, ocenjuje on.

Oni koji se protive bojkotu navode da profitne marže trgovinskih lanaca nisu previsoke i da je krivica pre svega na državi, zbog manjka domaće proizvodnje i visokih poreza.

Ali uvidom u podatke poslovanja najvećih 50 kompanija na maloprodajnom tržištu Srbije Jovanović primećuje veliki porast ukupnog profita tokom prethodnih godina - sa oko 60 miliona evra 2019, na više od 200 miliona 2022.

„U istom periodu, plate radnika tih kompanija su povećane za 30 odsto, a profiti za više nego 300 odsto.

„To jasno govori da su povećali cene više nego što je opravdano i potrebno", zaključuje Jovanović.

Problem su i „posrednici" u lancu između proizvođača hrane i potrošača, u kojem više strana ostvaruje korist, a štetu snose krajnji kupci, dodaje Gavrilović.

Između aprila 2023. i marta 2024, rast cena u maloprodaji bio je „skoro duplo veći" nego inflacija, saopštila je Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) Republike Srbije, nezavisno kontrolno telo u ovoj oblasti.

Zbog „osnovane pretpostavke" da su četiri lanca supermarketa - Delez, DIS, Merkator i Univereksport međusobno dogovarali cene, KZK je 10. oktobra 2024. pokrenula postupak, koji može da im donese novčane kazne.

Kako je bojkot u Hrvatskoj donela rezultate?

Ukupan broj izdatih računa u maloprodaji u Hrvatskoj na dan bojkota 24. januara bio je za 44 odsto manji nego istog dana u nedelji pre toga.

Ukupni iznos potrošen u trgovinskim radnjama opao je za 53 odsto, objavila je Poreska uprava Hrvatske.

Reagovala je hrvatska vlada ograničivši cene 70 proizvoda koji se smatraju neophodnim.

Neki trgovinski lanci su posle prvog dana bojkota smanjili cene pojedinih proizvoda.

„Dodatno smo investirali u sniženje i zaključavanje cena 250 domaćih proizvoda koji nisu obuhvaćeni najavljenom odlukom vlade o ograničenju cena", kažu Iz kompanije Konzum, jednog od najrasprostranjenijih lanaca trgovine u Hrvatskoj, za BBC na srpskom.

Ograničene su cene nekih mlečnih, pekarskih i smrznutih proizvoda, delikatesa, konzervirane hrane, pića, proizvoda za ličnu negu i higijenu doma, navode u pisanom saopštenju.

Iz Lidla u Hrvatskoj „nemaju komentar" na pitanja BBC-ja o bojkotu i posledicama po njihovo poslovanje.

Uprkos brzom efektu, bojkot je nastavljen i nedelju dana kasnije, a oba puta u njemu je učestvovao 30-godišnji Andro Anić, koji živi na relaciji Nemačka-Hrvatska.

„Kada sam video da u sredu i četvrtak svi ozbiljnije pričaju o tome, priključio sam se, a bio sam inspirisan studentskim protestima u Srbiji", kaže Anić.

Zbog čestog boravka u Nemačkoj primetio je da ponekad i dvostruko skuplje plaća iste proizvode u istim marketima u dve države.

„Mi u Hrvatskoj smo žrtve prelaska na evro, rađena su zaokruživanja i povećanja cena, kao trikovi trgovaca da zarade više.

„Nešto što je koštalo jedan evro, odnosno ranije 7,5 kuna, sada je 10 kuna, što je 1,30 evra", ukazuje.

Različite su i cene istih namirnica u trgovinskim lancima u turističkim centrima na primorju.

„To je besmisleno, zašto bih istu vodu u Dubrovniku u istoj prodavnici plaćao više nego u Zagrebu?", pita se Andro.

Bojkot je nagnao njegove prijatelje da više kuvaju sami hranu i ne kupuju namirnice koje bi se samo gomilale, kaže.

Buđenje bunta u Bosni i Hercegovini

Slađan Tomić, BBC novinar saradnik.

Prema proceni Saveza samostalnih sindikata BiH, potrošačka korpa za četvoročlano domaćinstvo u toj zemlji iznosi 1.596 evra, dok je prosečna plata 723 evra.

Pozivu na bojkot se pridružio Sarajlija Bakir Pašić.

To je „moja građanska dužnost", kaže ovaj ekonomista za BBC na srpskom.

„Jednodnevni bojkot je bitan radi kolektivne svesti o tome.

„Tek ako to uspe, može da sledi višednevni bojkot usmeren ka određenim marketima i proizvodima", kaže Pašić.

Bojkot su podržali i neki političari, među kojima je i Amir Hasičević, ministar trgovine Federacije BiH, jednog od dva entiteta ove zemlje.

Zora Vidović, ministarka finansija i trezora drugog entiteta Republike Srpske, najavila je pojačane inspekcije.

Crna Gora: Premijerovo 'Da' i inflacija koja briše povećanje plata

Podgoričanin Vlado Radonjić kaže da su ga „ogromna" inflacija, „svakodnevni rast cena" i utisak da jež ivot skuplji od mnogih zemalja Evropske unije naterali su ga na taj potez.

„Mi smo imali povećanje plata i penzija, ali se to ne oseća jer su cene porasle, pa je bojkot način da ukažemo na taj problem.

„Ljudi ne mogu proći mesec ni ako skromnije žive", kaže 40-godišnjak.

Povećanje plata i penzija su deo ekonomskog plana „Evropa sad", koji sprovodi lider istoimenog pokreta i premijer Crne Gore Milojko Spajić sa vladom koju predvodi.

Spajić je na platformi Iks podelio pitanje jednog korisnika o tome da li bi crnogorski potrošači trebalo da slede primer iz Hrvatske o bojkotu, uz kratak odgovor: „Da".

Spajićeva vlada je prethodnih meseci sprovodila i akcije ograničavanja cena osnovnih namirnica, koje su prethodnih godina sprovođene i u Srbiji.

Ali, „to niko ne oseća", smatra Radonjić.

„Akcija je stavljena na najjeftinije i najgore artikle. Očekujem jaču reakciju vlade na inflaciju, nešto moraju uraditi", kaže on.

Radonjićeva porodica će kupovati domaće namirnice, poput „proverenih" mlečnih proizvoda, jaja ili mesa, a hranu će pretežno spremati i kod kuće.

Više akcija, manje kupaca

Nemanja Mitrović, BBC novinar

U marketima u centru Beograda crvene, zelene i žute cene proizvoda na akciji su 31. januara mnogima prvi izbor pri kupovini.

U pojedinim prodavnicama većih trgovinskih lanaca na dan bojkota upadljivo su brojnije.

Ali gužve u radnjama nije bilo, a ni parkinzi ispred većih marketa nisu vrveli od vozila.

Brojne namirnice su prethodnih dana pojeftinile - oročeno, uglavnom do kraja ove ili sredine naredne nedelje.

Tako se sada u prodavnici jednog stranog maloprodajnog lanca ulje njihovog brenda može kupiti za 129 dinara umesto 161, mandarine su 139 a ranije 195, a 200 grama kafe 319, dok je redovna cena 400 dinara.

Na akciji su i brojni slatkiši, poput popularne mlečne čokolade koja trenutno košta 100 dinara manje od redovne cene.

Verovatno najveće akcijsko sniženje, od 61 odsto beleži testenina popularnog svetskog brenda od pola kilograma - umesto za 260, sada je 99 dinara.

„Sve se vrti u krug, redovno je sniženje, nije zbog štrajka", kaže mesar u jednom marketu pred kojim se žute akcijske cene mesa u vitrini.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]