Ekonomija

Rast plata i penzija kao tačka preloma: Da li EXPO ugrožava dogovor sa MMF-om?

Foto: Envato elements/ilustracija

Foto: Envato elements/ilustracija

Srpske javne finansije su trenutno stabilne, ali bi milijarde evra najavljenih projekata iz programa Srbija 2027, koji uključuje sve pripreme za EXPO, ali i druga krupna ulaganja, mogle dovesti do rasta budžetskog deficita preko zakonom dozvoljenih granica, do znatno većeg zaduživanja Srbije i potrebe da se najavljeni projekti na kraju ipak prvo rangiraju po prioritetima, pa tek onda realizuju u skladu sa raspoloživim sredstvima. A sve to uz rizik da i tempo budućeg rasta plata i penzija potencijalno takođe postane problematičan, smatraju stručnjaci.

Kako u autorskom tekstu za MAT navodi direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević, očekuje se da će ekonomije EU u 2024. zabeležiti niže stope rasta od ranije projektovanih, usled čega bi Srbija mogla da se susretne sa nižom inostranom tražnjom za svoje robe i usluge u ovoj godini.

„Slabiji učinak izvoza, eventualni dalji rast deficita tekućeg računa, uz deprecijaciju dinara usled nepovoljnijih kretanja na međunarodnim tržištima kapitala i roba, mogu ugroziti održivost duga Srbije“, upozorava Kovačević.

Direktor RZS-a u najnovijem broju Makroekonomskih analiza i trendova ističe da je imperativ za Srbiju fiskalna disciplina i adekvatna kontrakcija javnog zaduživanja, kako bi dug bio održiv i kako bi se izbeglo stanje koje iziskuje nagle korekcije makroekonomske politike.

„Trenutno su devizne rezerve adekvatne i obezbeđuju dovoljno prostora za ublažavanje uticaja eksternih šokova. Međutim, donosioci odluka treba da ostanu posvećeni zdravoj makroekonomskoj politici i daljem stvaranju zaštitnih rezervi kako bi se izbegli problemi sa dugom. Što je još važnije, da bi se zadovoljile fiskalne potrebe zemlje i bez ugrožavanja održivosti duga, potrebni su dalji napori da se ojača upravljanje javnim dugom, stvori dodatni fiskalni prostor za povećanje produktivnih investicija nauštrb neproduktivne potrošnje“, navodi Kovačević.

Govoreći o najavljenim investicijama u narednom periodu, on dodaje da je osnovno pitanje apsorpcione moći u realizaciji investicija u 2024. godini, budući da treba apsorbovati pet milijardi evra investicija u javnom sektoru.

„Zato je, zavisno od rasta BDP-a, odnosno ukupne konjunkture, tačka preloma vezana za pitanje regularnog indeksiranja plata i penzija pre svega zbog inflacije, ali i zbog realnog rasta BDP-a“, naveo je Kovačević, koji upozorava da zato „u hodu treba da se pristupa rangiranju prioritetnih projekata u 2024“.

U tom pogledu, kako je istakao, treba se osvrnuti i na planirani investicioni plan od 2024. do 2027. godine, odnosno projekte koje je vlast označila kao „kvantni skok“ za Srbiju.

Više pročitajte na LINKU.