Ekonomija
Tabaković: Inflacija u januaru 6,4 odsto
N1/printscreen
Međugodišnja inflacija u januaru iznosila je 6,4 odsto, a za februar se predviđa 5,5 odsto, izjavila je Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS).
„Inflacija u Srbiji će se sredinom ove godine vratiti u granice cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus-minus 1,5 odsto“, rekla je Tabaković na prezentaciji izveštaja o inflaciji za februar.
Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) će ove godine, kako je istakla – usled planirane realizacije investicionih projekata, biti ubrzan i kretati se u rasponu tri-četiri odsto, a 2025. i 2026. godine četiri-pet odsto.
Navela je da je inflacija nastavila da usporava u poslednjem tromesečju 2023. i krajem godine iznosila je 7,6 odsto, što je dvostruko niži nivo nego godinu dana ranije i nešto niže u odnosu na očekivanja centralne banke iz novembarske projekcije.
„Daljem usporavanju inflacije doprineli su slabljenje troškovnih pritisaka i efekat baze kod cena hrane, kao i efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, koji su uticali i na snižavanje bazne inflacije na 6,5 odsto međugodišnje u decembru. Nastavak usporavanja inflacije očekujemo i u ovoj godini“, kazala je Tabaković.
Istakla je da je januarska infacija iznosila 6,4 odsto, o čemu podatke još nije objavila zvanična statistika.
Kako je objasnila, nova projekcija inflacije blago je niža od novembarske, pre svega usled nižih svetskih cena primarnih proizvoda, kao i bržeg pada inflacionih očekivanja od projektovanih u novembru.
„Kada je reč o inflacionim očekivanjima, važno je naglasiti da se sada i kratkoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora nalaze u granicama cilja, a ne samo srednjoročna, kao i da su u padu i očekivanja privrede, što govori u prilog kredibiliteta naše monetarne politike“, rekla je Tabaković.
Prema njenoj oceni, monetarnom politikom, koju je NBS pooštravala kontinuirano, ali postepeno i odmereno, obezbeđeno je istovremeno smanjenje inflatornih pritisaka i povratak inflacije u granice cilja u horizontu monetarne politike.
„Pritom, negativni uticaji na privredni rast svedeni su na najmanju moguću meru, a finansijska stabilnost je u celosti očuvana. Tome u prilog govori zadržano učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima na istorijski najnižem nivou od oko tri odsto“, rekla je Tabaković.
Kako je navela, NBS je za naredne dve godine projekciju rasta povećala na raspon četiri do pet odsto, uvažavajući ;realizaciju investicija planiranih za održavanje specijalizovane izložbe Ekspo 2027.
„Prema našoj oceni, važan faktor rasta u ovoj godini i nadalje će biti lična potrošnja, kao rezultat očuvanog tržišta rada i nastavka rasta zaposlenosti i dohodaka naših građana, ali ne u meri u kojoj bi to moglo da izazove veće inflatorne pritiske. Drugi važan faktor rasta su investicije, i privatne i državne, koje povećavaju proizvodni potencijal“, kazala je Tabaković.
Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Savo Jakovljević rekao je da se očekuje da inflacija sredinom godine bude niža od 4,5 odsto, a do kraja godine oko tri odsto, odnosno da u drugoj polovini godine bude u granicama cilja.