Amerika i politika: Vrhovni sud odlučio, Donald Tramp ostaje u izbornoj trci za predsednika

Vrhovni sud je odbio napore savezne države Kolorada da zabrani Donaldu Trampu da učestvuje u trci za predsednika Sjedinjenih Američkih Država 2024.

Najviši sud Kolorada prethodno je doneo odluku da skine bivšeg predsednika sa glasačkih listića u decembru, pozivajući se na 14. amandman kojim se zabranjuje kandidovanje za funkciju ljudi koji učestvuju u ustanku ili pobuni.

Devet sudija Vrhovnog suda je donelo jednoglasnu odluku da Kongres, a ne pojedinačne države imaju moć da provode Odeljak 3, ovog amandmana.

„Odgovornost za sprovođenje Odeljka 3 protiv saveznih zvaničnika i kandidata leži na Kongresu, a ne na državama", naveli su iz Vrhovnog.

Njihove sudije su bili skeptični u vezi sa ovim potezom na saslušanju 8. februara, te optužili državu da je prekoračila sopstvena ovlašćenja.

„VELIKA POBEDA ZA AMERIKU!!!", objavio je Tramp na njegovoj društvenoj mreži Truth Social.

Bivši američki predsednik je poslao mejl za prikupljanje sredstava pozivajući pristalice da doniraju za njegovu kampanju.

„Neuspešni plan demokrata da BRIŠE MOJE IME je srušen i spaljen, ali naša borba da AMERIKU PONOVNO UČINIMO VELIKOM je daleko od kraja", navodi se u mejlu.

• Tramp se ne predaje: Žalba Vrhovnom sudu zbog odluka država koje su ga isključile iz izborne trke
• Četiri potencijalna scenarija koja bi mogla da preokrenu američke izbore 2024.
• Šesti januar: Dan koji i dalje deli Ameriku

Bivši američki predsednik može da se kandiduje na predizborima sutra, na dan kada bi mogao da zapečati republikansku nominaciju.

Kolorado će glasati zajedno sa 15 drugih država u maratonskom nadmetanju nazvanom Super utorak.

Očekuje se da će 77-godišnjak pobediti njegovu jedinu preostalu protivnicu i bivšu ambasadorku u Ujedinjenim nacijama Niki Hejli.

Preliminarni izbori, koji se održavaju u svakoj državi, pomažu da se odredi koji će se predsednički kandidati nominovati za svaku stranku na novembarskim izborima.

Pored Kolorada, zabranu su tražili i države Mejn i Ilinois, optužujući Trampa da je pozivao na pobunu u Vašingtonu u januaru 2021. godine, kada su njegove pristalice upale u dom američkog Kongresa i tada je nastradalo pet ljudi.

Tramp je potom uložio žalbu odluke sudova da ga eliminišu sa izborne liste.

Sudovi u Minesoti i Mičigenu odbacili su pokušaje da Tramp bude uklonjen sa glasačkog listića.

Uplitanje najvišeg američkog suda dovelo je do poređenja sa predsedničkim izborima iz 2000. godine, u utakmici između Džordža Buša i Ala Gora, koji su se završili žalbom Vrhovnom sudu.

Odluka suda sa konzervativnom većinom da se obustavi prebrojavanje glasova na Floridi praktično je donela pobedu Bušu.

Na dan nereda u Kapitolu, Trampove pristalice upale su u Kongres dok su poslanici potvrđivali Bajdenovu izbornu pobedu.

Toga dana tadašnji predsednik održao je miting ispred Bele kuće, gde je ponovio lažne tvrdnje o masovnoj izbornoj krađi i pozvao demonstrante da se „bore kao sam đavo", ali i da pođu u „mirnu" šetnju na Kapitol.

Trampovi kritičari tvrde da on treba da bude diskvalifikovan ne samo zbog postupaka tokom samih nereda, već i zbog i napora njegove kampanje da se preokrenu izborni rezultati u republikanskim saveznim državama u kojima je izgubio.

I dok su Trampovi navodni pokušaji da preokrene ishod predsedničkih izbora 2020. godine predmet sudskih sporova na federalnom sudu i državnom sudu u Džordžiji, on još nije krivično optužen za pozivanje na ustanak ni u jednom od ta dva slučaja.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]