Za dve godine broj stranaca na radu u Srbiji više nego udvostručen – šta o ovom trendu kažu stručnjaci?

Stručnjaci smatraju da je to trend koji će se nastaviti, ali različito gledaju na razloge porasta izdatih radnih dozvola stranim radnicima.

Prema podacima Ministarstva za rad i zapošljavanje, Nacionalna služba za zapošljavanje je u 2023. godini izdala ukupno 50.397 dozvola za rad stranim državljanima u Srbiji.

Ta brojka predstavlja povećanje od 43 odsto u odnosu na 2022. godinu, kada je izdato 35.180 dozvola za rad strancima.

Da ta brojka raste velikom brzinom, pokazuju podaci iz 2021. godine kada je broj izdatih dozvola bio 23.662.

Kada se uporede ti podaci, vidimo da je za samo dve godine broj izdatih radnih dozvola stranim državljanima u Srbiji porastao za čak 113 odsto.

Da će se taj trend nastaviti najavio je nedavno i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, koji je kazao da veliki broj infrastrukturnih projekata u našoj zemlji, znači da će biti potreban veliki broj radnika, odnosno da će Srbija morati da uvozi radnu snagu.

Pored toga, svedoci smo i različitih primera gde strani poslodavac u Srbiji zaposli radnike iz trećih zemalja uz ekstremno loše uslove.

Pa smo tako imali slučaj vijentamskih radnika u kompaniji Linglong kod Zrenjanina, gde je 500 radnika bilo prisiljeno da radi u fabrici, koja je u kineskom vlasništvu.

Fabrici su se pripisivali problemi poput trgovine ljudima, kao i uslova za rad koji više liče na zatvor.

Ipak, nedugo posle tog slučaja, danas se pojavila priča na portalu VOICE, gde radnici iz Indije tvrde da su ih noćas napali kineski menadžeri iz kompanije Linglong.

„Ljudi iz kompanije su loši. Tukli su nas“, rekli su radnici iz Indije.

Ipak, profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko za Danas kaže da treba razlikovati dve grupe, u jednoj su oni radnici koje zapošljavaju naše firme, a u drugoj su oni koje zapošljavaju strane firme u našoj zemlji.

„Ovi iz druge grupe mogu da angažuju ljude iz svojih zemalja ili iz drugih zemalja preko nekih agencija i tu dolazi do sukoba između domaćeg radnog zakonodavstva i pravila onih koji zapošljavaju te radnike. To su uglavnom velike kompanije koje imaju neki ugovor sa našom zemljom i oni često zapošljavaju radnike iz trećih zemalja i onda je tu mogućnost naše inspekcije da interveniše između stranog poslodavca i stranog radnika sužena“, objašnjava on.

Arandarenko dodaje da naši poslodavci dovode strane radnike iz nužde.

„Kada oni zapošljavaju strane radnike, moraju da ih prijave i da dobiju dozvole za njih i moraju da ih dovedu u Srbiju, a to podrazumeva određene troškove. Oni to ne rade zato što vole, već zato što nemaju izobra, jer smo suočeni sa oskudicom radnika određenih kvalifikacija u određenim mestima“, ukazuje on.

Više teksta pročitajte OVDE.