Korona virus: Kako se simptomi menjaju sa svakim novim sojem

„Skoro četiri godine sam uspevao da izbegnem kovid-19", tvitovao je pre dve nedelje TV voditelj Mehdi Hasan.

„Ali me je konačno ščepao. Krajem 2023. godine."

Hasan je dodao da su mu simptomi srećom blagi, ali on je samo jedan od mnogih koji su prijavili prvi pozitivan test na virus odgovoran za pandemiju, Sars-CoV-2, četiri godine otkako je počeo da se širi svetom.

Broj infekcija kovidom-19 počinje da skače ponovo kao posledica varijante kovida JN.1, koja se prvi put pojavila prošlog septembra u Francuskoj.

Varijanta je zaslužna za oko 60 odsto novih infekcija početkom januara, prema tragaču podataka iz američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

• SZO upozorava da se nova JN.1 kovid varijanta ubrzano širi
• Na koja vrata zakucati sa simptomima i šta su nove preporuke za kovid-19
• Zašto kovid i dalje obara neke ljude

Istovremeno, podaci i od CDC-a i britanske Agencije za zdravstvenu sigurnost pokazuju da je broj bolničkih lečenja i smrti od kovida-19 značajno manji u poređenju sa januarom 2023. godine.

Lekari primarne nege kažu da im je gotovo nemoguće da razlikuju simptome kovida-19 od gripa bez pomoći PCR testa.

„Kad se kovid prvi put pojavio, karakterisali su ga veoma neobični, neodređeni simptomi - od moždane magle, iscrpljenosti i gubitka čula ukusa i mirisa", kaže Ziad Tukmači, lekar opšte prakse iz ordinacije Čartfild u jugozapadnom Londonu.

„Sada imam utisak da je mutirao do simptoma mnogo sličnijih gripu, gde je mnogo teže klinički ih razlikovati."

Koji su simptomi podvarijante JN.1

Verzija virusa kovid-19 koja stoji iza najnovijeg skoka u broju infekcija ima zajedničke mnoge simptome sa ranijim varijantama Sarsa-CoV-2: upalu grla, umor, glavobolju i kašalj.

Razlike u simptomima često zavise od pređašnjeg zdravstvenog stanja i imunog sistema zaražene osobe.

Ali neki kliničari prijavljuju da su među najčešćim prvim znacima infekcije JN.1 proliv ili glavobolja.

Manje pacijenata gubi čulo mirisa kod varijanti bliskih omikronu, čija je JN.1 podvarijanta.

I dok bi sve ovo moglo da sugeriše da se virus razvija tako da postaje sve manje patogen, epidemiolozi veruju da je stvarnost na terenu složenija od toga.

„Virus nije nužno manje patogen", kaže Greg Tauers, profesor molekularne virusologije sa Univerzitetskog koledža u Londonu.

„Umesto toga, on zaražava populaciju manje sklonu razboljevanju, zato što se već ranije srela sa Sarsom-CoV-2, i bolja je u regulisanju imune reakcije na njega."

Tauers kaže da je glavna lekcija tokom trajanja pandemije da simptomi koji se pojavljuju kod pacijenata umnogome zavise od prethodnog imunog statusa.

U prve dve godine kovida-19, reakcije individualnih pacijenata na virus prevashodno je diktiralo stanje njihovog imunog zdravlja, zajedno sa prethodnom izloženošću drugim korona virusima.

Danas, 2024. godine, to određuje mnogo složeniji koktel faktora, među kojima je i koliko puta je osoba već bila zaražena virusom, njen vakcinalni status i da li njen imunitet nastao od vakcine jenjava.

Kao posledica toga, Denis Neš, epidemiolog sa Gradskog univerziteta u Njujorku, kaže da su ljudi koji su sada prvi put dobili kovid-19 ugroženiji, naročito ako je prošlo mnogo vremena od njihove poslednje buster vakcine.

„I dalje ima ljudi koji su nekako uspeli da ostanu potpuno lišeni kovida", kaže Neš.

„Ako su nevakcinisani ili nedovoljno vakcinisani, mogli bi da budu najviše ugroženi od teških i dugih simptoma."

Pogledajte i ovu priču:

Ipak, Sars-CoV-2 stalno mutira, što takođe suptilno menja načine na koje pokušava da uđe u ljudsko telo.

Varijanta JN.1 ima povišenu sposobnost izbegavanja imunog sistema, na primer, u poređenju sa drugim podvarijantama omikrona.

Ali to takođe menja način na koji ona utiče na ljudsko telo.

Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Virdžinija Komonvelt su 2023. godine prijavili da ljudi koji se sada zaraze podvarijantama omikrona imaju svega 6-7 odsto šanse da izgube čulo ukusa ili mirisa, u poređenju sa infekcijama virusa u ranim stadijumima pandemije kovida-19.

Umesto toga, neki kliničari kao što je Dejvid Strejn, vanredni profesor kardiometaboličkog zdravlja na Univerzitetu u Egzeteru, u Velikoj Britaniji, rekao je za BBC da su njegovi pacijenti skloniji da imaju dijareju ili glavobolju nakon što se zaraze varijantama JN.1 ili EG.5.

„Došlo je do ogromne promene u viralnom tropizmu, što znači koje ćelije se zaražavaju", kaže Tauers.

„A time upravlja sekvenca šiljastog proteina. Skoro svako na svetu je bio zaražen ili vakcinisan, tako da je virus pod ogromnim pritiskom da izbegne te imune reakcije da bi nastavio da se prenosi, tako da se šiljasti protein mnogo razvio.

„To dovodi do toga da zaražava druge ćelije da bi ušao, zbog čega ljudi više ne gube čulo mirisa ili ukusa."

Istraživači i dalje pokušavaju da shvate da li neke suptilnije, unutrašnje posledice infekcije Sarsa-CoV-2 variraju između varijanti virusa ili da li su razlike više motivisane jenjavanjem prethodne zaštite od vakcina.

Jedan od stalnih razloga za zabrinutost ostaje sposobnost virusa da izazove oštećenje u krvnim sudovima i unutrašnjim organima preko stvaranja mikro ugrušaka, dok bubreg, organ sastavljen od otprilike milion sićušnih krvnih sudova zvanih kapilari, deluje posebno ranjivo na osnovu pacijenata koje je Strejn video.

„Ovo su samo opservacije, ali kod nove varijante JN.1 viđamo više mikrovaskularnih komplikacija i značajnih promena u bubrežnoj funkciji koji deluju gore nego u nekoliko prethodnih varijanti", kaže Strejn.

„Ali teško je reći da li je u pitanju varijanta ili činjenica da je prošlo 18 meseci do dve godine otkako je mnogo ljudi poslednji put primilo vakcinu."

Uz neke nove dokaze koji ukazuju na to da mikro ugrušci mogu da izazivaju dugotrajni kovid.

Studija iz avgusta 2023. godine čak je sugerisala da bi mogli da doprinose kognitivnim problemima koje doživljavaju mnogi pacijenti dugotrajnog kovida, a istraživače sada brine da bismo mogli da dočekamo novi skok u broju hroničnih slučajeva.

Međutim, bilo bi teško razlikovati da li je to posledica nove varijante ili opadanja imuniteta u populaciji.

„Studije iz perioda od marta do leta 2020. godine pokazuju da je rizik od Dugotrajnog kovida iz bilo kog slučaja bio oko 10 odsto", kaže Deni Altman, profesor imunologije sa Imperijalnog koledža u Londonu.

„Sada imamo mnogo više infekcija, a rizik od Dugotrajnog kovida deluje kao da je opao, ne zbog blaže varijante već zbog stepena zaštita od doza vakcina.

„Studija u BMJ-u o nacionalnoj kohorti u Švedskoj pokazuje da se zaštita povećava sa svakom sledećom dozom."

• Nastavljene teorije zavere o antikovid vakcinama: Irkinja prolazi kroz pakao zbog tvrdnji medija
• Moždanu maglu posle kovida izazivaju krvni ugrušci, pokazalo istraživanje
• Jeo burek za vreme pandemije, pa platio kaznu 400 evra - sad mu vlada vraća novac
• Nobelova nagrada za medicinu naučnicima za mRNK vakcinu protiv kovida-19

Sve ovo ukazuje na stalnu važnost da sve grupe ostanu ažurirane busterima vakcine, ali dok su političari odavno nestrpljivi da se odmaknu od kovida, Strejn kaže da je ključno nastaviti nadzor kako različite varijante nastavljaju da nas zaražavaju.

„Simptomi se zaista menjaju od varijante do varijante", kaže on.

„Imali smo periode kada je najraniji simptom bio glavobolja i druge kad je više gastrointestinalni. Svi želimo da se vratimo normalnom životu, ali realnost je da kovid nikuda ne ide."

Šta se desilo sa 'kovid palcem'?

U ranim mesecima pandemije kovida-19, počeli su da se javljaju izveštaji o neobičnom i zbunjujućem simptomu bolesti - pacijentima su počeli da se javljaju bolne lezije na stopalima i rukama koje su neizdrživo svrbele.

Ovi otoci nalik promrzlinama i crvenilo kože postali su poznati kao „kovid palac".

Lekari i naučnici su bili zbunjeni - kako je respiratorni virus mogao da izazove tako neobičan simptom u telesnim ekstremitetima?

Testovi na uzorcima uzetim od ljudi sa kovid palcem nisu uspeli da pokažu prisustvo virusa odgovornog za kovid-19, Sars-CoV-2, u promrzlinama, sugerišući da sam virus nije direktno odgovoran.

Umesto toga, iznet je veliki broj hipoteza, među kojima je i ona da je moguće da je to rezultat prekomerne reakcije dela imunog sistema koji proizvodi protein po imenu interferon IFN-1, koji pomaže imunom sistemu da gađa ćelije zaražene virusom.

Drugi su sugerisali da uopšte nije nešto što je specifično za kovid-19, već samo reakcija koja se događa kod ljudi inače sklonih promrzlinama.

Treća teorija je da su pravila karantina značila da više ljudi naprosto ne nosi adekvatnu obuću kod kuće i da previše vremena sedi nepokretno.

Neobično, ali sa razvojem virusa i ukidanjem karantina, nestala je i pojava ovih kožnih problema.

Istraživanje naučnika sa Kraljevskog koledža u Londonu, u Velikoj Britaniji, koji su proučili simptome kod više od 348.000 ljudi koji su ih prijavili preko aplikacije na mobilnom telefonu, otkrilo je da su kovid palac i srodni kožni problemi opali u skorašnjim talasima virusa Sars-Cov-2.

Njih je prijavilo 11 odsto ljudi tokom talasa koji je izazvao soj omikron, za razliku od 17 odsto tokom talasa soja delte, tokom kog su takođe simptomi obično trajali duže.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]