Kada je dinar bio izjednačen s markom: 30 godina od Avramovićeve reforme

Sa raspadom SFR Jugoslavije početkom 90-ih, zemlja se suočila sa hiperinflacijom, tokom koje su cene porasle za čak 313 miliona odsto.

Prema dogovoru tadašmnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i predsednika Vlade Srbije Nikole Šainovića, ekonomisti predvođeni Dragoslavom Avramovićem napravili su plan zaustavljanja inflacije, koji je počeo da se primenjuje 24. januara 1994.

Avramović je uveo novi dinar koji je menjan u odnosu 1:1 za nemačku marku.

Avramović, popularan u narodu kao Deda Avram, postao je simbol stabilnosti dinara posle hiperinflacije.

Njegova reforma opevana je čak i u pesmi „Godine kulture“ kultnog novosadskog pank sastava „Atheist Rap“: „Zahvaljujući starcu, čiči od sto leta, više ne lepimo pare umesto tapeta.“

Guverner Narodne banke Srbije postao je u martu 1994. i sa tog mesta je smenjen posle nešto više od dve godine – 15. maja 1996. godine. Tada je u Skupštini rekao: „Neću da štampam pare“.

Kao guverner je upozoravao da „totalnom blokadom pregovora sa međunarodnim finansijskim organizacijama“ savezna vlada gura zemlju u propast.

Avramović je na izborima 1996. godine predvodio opozicionu listu „Zajedno“, ali se usred kampanje, zbog zdravstvenih razloga, povukao iz izborne trke.

Dragoslav Avarmović rođen je u Skoplju, gde je završio gimnaziju, a diplomu visokog obrazovanja stekao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1941. godine. Doktorat ekonomskih nauka stiče petnaest godina kasnije.

Pre toga, bio je rukovodilac stručnog tima za mobilizaciju inostranih sredstava, da bi u periodu od 1951. do 1953. godine radio kao savetnik Narodne banke Jugoslavije.

U inostranstvu je radio kao ekonomista u Svetskoj banci od 1953. do 1977. godine, a za to vreme uspeo je da napreduje od šefa Odeljenja za opšte studije do mesta direktora. Tu se nije završio njegov angažman izvan granica Srbije.

Bio je savetnik generalnog sekretara Konferencije Ujedinjenih Nacija za trgovinu i razvoj UNCTAD za pitanja ekonomske saradnje zemalja u razvoju i za opšta pitanja, sa sedištem u Ženevi, od 1980. do 1984. godine. Posle toga, radio je kao ekonomski savetnik Banke za trgovinu i razvoj u Vašingtonu u periodu od 1984. do 1988. godine.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 27. oktobra 1994. godine.

Preminuo je 26. februara 2001. godine u Rokvilu kod Vašingtona, a sahranjen na Novom groblju u Beogradu.