Bebac: Akušersko nasilje ne može se rešiti renoviranjem kupatila u porodilištu – neophodno sistemsko rešenje

„Do reakcija je došlo i od strane predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, na sam dan protesta protiv akušerkog nasilja, i od strane direktorke Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Sanje Radojević – kažu porodilišta će se renovirati“, naveli su oni u saopštenju.

Može li okrečen zid smanjiti akušersko nasilje?

Roditeljski portal Bebac, kako se navodi, godinama unazad ukazuje i apeluje na to da su „porodilišta sistematski zapostavljena“.

„Prljave sobe, zapuštena kupatila, stari kreveti, neokrečeni zidovi u stvari predstavljaju najmanji deo problema. Najava renoviranja porodilišta svakako predstavlja korak u pravom smeru, ali je važno naglasiti da mere poput uspostavljanja roditeljskih soba i rekonstrukcije objekata neće automatski rešiti problem nasilja. Renoviranje kupatila i porođajnih sala ostaviće pozitivan utisak na opštu sliku o porodilištima, a porodilje i lekari biće zadovoljniji da borave u boljim uslovima“, dodaju.

Ipak, kako navode, postavljaju pitanje „da li će trudnice i porodilje biti tretirane kako zaslužuju u tim novim sobama ili će im ipak biti upućena po koja ružna reč ili će joj se rutinski i bez prethodne dozvole uraditi epiziotomija“.

„Rešenja i koraci ka smanjenju akušerskog nasilja su znatno složeniji od okrečenog zida i zahtevaju dublje promene u sistemu zdravstvene nege. Nije dovoljno samo renovirati porodilište, neophodno je da s promeni odnos sistema prema ženi“, ukazuju.

Pratnja na porođaju ne sme biti privatno obezbeđenje trudnici

Prisustvo oca porođaju dozvoljeno je u svega nekoliko porodilišta u Srbiji, podsećaju.

„Budući tata i treba da bude uz ženu tokom porođaja, ali njegova uloga mora biti usmerena na podršku majci, a ne obezbeđivanju njene sigurnosti. U momentima stvaranja porodice tata ne sme biti telohranitelj ili potencijalni svedok, on bi na porođaju trebalo da bude podrška svojoj ženi. Tata nije obezbeđenje! I njegovo prisustvo ne sme biti sistemski
odgovor na države na akušersko nasilje. Prisustvo oca na porođaju kao rešenje za akušersko nasilje je čista improvizacija i brzopleto rešenje za zaštitu žene u porodilištu“, smatraju oni.

Šta sada da rade uplašene trudnice?

Već godinama unazad, navodi Bebac u saopštenju, „postoji nepoverenje žena u sistem i strah od akušerskog nasilja ili neadekvatnog lečenja“.

„Ono što je trenutno u fokusu trudnicama i za šta se najviše brinu buduće majke jeste akušersko nasilje. Do sada nadležni su tek ovlaš pomenuli menjanje protokola u vezi sa medicinskim procedurama koje bi eventualno smanjile jaz između trudnica i medicinskog osoblja. Žene žele i zaslužuju da se osećaju sigurno u porodilištu i ne treba da strepe za svoj ili život svoje bebe. Trenutni javni diskurs ide ka poboljšanju uslova u porodilištima i prisustvo oca na porođaju jer kako mnogi tvrde to će smanjiti akušersko nasilje. Dakle, država smatra da je trenutno rešenje da povedemo obezbeđenje i advokate u porođajnu salu. NE! To ne može biti rešenje. Za sve buduće majke koje se preplašeno pitaju „Kako ja sad da odem da se porodim?” mora postojati bolji odgovor na ovaj višedecenijski problem koji se konstantno stavljao pod tepih“, ukazuju.

Upitali su i „da li nam nedostaju savremene procedure“.

„Kako je moguće da se toleriše vređanje žene tokom porođaja? Zašto žena i kada se prijavi slučaj akušeskog nasilja nadležnim ne može da nađe svedoke ili veštake za svoj slučaj? Sve su ovo pitanja na koje što pre mora odgovoriti najpre Ministarstvo zdravlja i to bez odlaganja“, kažu.

Bolji porođajni protokol potreban bez odlaganja

Za sigurniji i dostojanstven porođaj bez mogućnosti da se desi akušersko nasilje, ali i efikasniji i sigurniji rad lekara, neophodno je uraditi nove porođajne protokole i procedure, smatraju.

„Ukoliko do nasilja ipak dođe, važno je da se prijava za akušersko nasilje tretira urgentno, dokazi da se prikupe kvalitetno, efikasno i bez odugovlačenja kako bi pravda bila zadovoljena. Uz to, neophodno je usmeriti pažnju ka promeni pristupa pacijentima, razvijanju empatije i stvaranju podržavajućeg okruženja“, navode.

Ove suštinske promene, kako ukazuju, su ključne kako bi se stvorila kultura sigurnosti i poštovanja u porodilištima.

„Pored toga, potrebno je ulagati u edukaciju medicinskog osoblja o važnosti komunikacije sa trudnicama i porodiljama, kao i o prepoznavanju i prevenciji nasilja. Neophodno je fokusirati se na suštinske promene u sistemu. Trudnice od države očekuju akciju sada, a ne sutra ili do 2027. godine“, zaključuju sa portala Bebac.