Porođaji u Srbiji: Žene o slučajevima akušerskog nasilja

U samo nekoliko dana, Srbiju su uzbunila dva slučaja navodnog nasilja nad ženama tokom porođaja u dva različita kraja zemlje, a povodom oba je pokrenuta istraga.

Za Maricu Mihajlović svet je stao 12. januara kada nije začula bebin plač posle porođaja.

„(Doktor) me udara i vređa, stiska vilicu, kreću pretnje da će da me udari... da će da mi smrska glavu, vređa na nacionalnoj osnovi", napisala je ona šest dana kasnije na Fejsbuku o porođaju u bolnici u Sremskoj Mitrovici, gradu oko 75 kilometara severno od Beograda.

Njen suprug Danijel Novakov u kratkoj izjavi za BBC na srpskom kaže da se nadaju da će se ovakvo ponašanje zaustaviti.

„Želimo da ovo prestane, da se nikome više ne desi ovo što se nama dogodilo.

„Još smo u šoku, pod stresom i jako mi je teško da govorim", izgovara kroz plač.

• Prisustvo muža, sestre, fotografa na porođaju - gde je dozvoljeno na Balkanu
• Žene u Hrvatskoj ustale protiv zlostavljanja na porođaju
• „Nisam imala snage da se suprotstavim“: Porođaj i pravo na izbor širom sveta
• „Dali su mi novac, a ja želim svog sina”

Slučaj Marice Mihajlović čije je dete umrlo na porođaju uzbunio je Srbiju i podstakao druge žene-porodilje da ispričaju slična, gorka iskustva.

Samo nekoliko dana nakon što je ona optužila lekara, porodilja iz Vranja, na jugu Srbije, prijavila je dvoje ginekologa za nasilje jer nisu hteli da je porode carskim rezom, što je, kako tvrdi, ostavilo posledice po novorođenče.

I povodom ovog slučaja pokrenuta je unutrašnja istraga.

Dok je Ministarstvo zdravlja pokrenulo istragu o slučaju u Sremskoj Mitrovici, lekaru koji je vodio porođaj određen je pritvor, a u sremskomitrovačkoj bolnici u međuvremenu je dozvoljena besplatna pratnja porodiljama tokom porođaja.

Reagujući na slučaj u Sremskoj Mitrovici, ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je i da je u proteklih šest meseci analizirano 50 porodilišta, koliko ih je ukupno u Srbiji.

„Akušersko nasilje je nedopustivo. Posebnu pažnju i brigu moramo da pružimo trudnicama i porodiljama. Radićemo na dodatnoj edukaciji kolega i na svaki način zaštiti majke i trudnice", rekla je ona.

Ipak, upozorila je i da se sada ne sme dozvoliti da ispaštaju svi.

„Ako sada krene lov na veštice, za pet godina neće niko hteti da bude ginekolog niti akušer.

„Komplikacije se dešavaju svuda u svetu u određenom procentu koji je dozvoljeni procenat, mi treba da dođemo do tog dozvoljenog procenta", rekla je Grujičić.

Ministarka i zaštitnik građana su pozvali sve koji se suočavaju sa nasiljem da o njemu govore i prijave ga, kako bi nadležne službe mogle da reaguju.

U utorak, 23. januara, organizacija Kreni-promeni i njen ogranak Mlada Mitrovica, predali su Ministarstvu zdravlja potpise, zahtevajući da se u svim porodilištima u Srbiji omogući besplatna pratnja svim porodiljama tokom porođaja, kao što je to učinjeno u Sremskoj Mitrovici.

„Očekujemo da će Ministarstvo usvojiti zahteve, ovo je prvi korak.

„Ne bi trebalo da čekamo da se desi tragedija, pa da krenemo da rešavamo problem", rekla je pravnica tima Marina Pavlić za BBC na srpskom.

Šta je akušersko nasilje?

Akušersko nasilje je ono koje trpe žene tokom trudnoće, bilo koje vrste fizičkog zlostavljanja, ponižavanja, verbalnog zlostavljanja i kada se medicinske procedure ili druge vrste intervencija sprovode na prinudni način, ili bez pristanka, što je žene dovelo u situaciju ranjivosti.

Ovo kršenje prava majki može se desiti kako u javnim tako i u privatnim zdravstvenim ustanovama.

Osim pomenutih stvari, i određeni propusti zdravstvenog osoblja tokom porođaja se takođe klasifikuju kao akušersko nasilje.

Takvi propusti, odnosno izostavljanje određenih situacija u datom trenutku može da prouzrokuje fizičku ili psihičku štetu ženi tokom trudnoće, porođaja ili posle porođaja.

• Koja su prava trudnica tokom porođaja

Majke imaju pravo na odgovarajuću medicinsku pomoć tokom porođaja, bez obzira da li se radi o vaginalnom ili carskom rezu.

Imaju pravo na sveobuhvatnu negu na vreme i efikasan način, u skladu sa sopstvenim običajima, vrednostima i uverenjima, da dobiju, ako je moguće, akušersku anesteziju.

Imaju pravo i na psihosocijalnu pomoć ako su zabrinute u vezi sa određenim situacijama tokom trudnoće ili posle porođaja.

Konačno, imaju pravo da budu informisane o vlastitom zdravlju i zdravlju deteta i tokom trudnoće i tokom porođaja.

Treba da budu u pratnji nekoga kome veruju i da su im pružene informacije o dojenju.

• Kako žena može da zna da je bila žrtva porodiljskog nasilja

Neki postupci koji su klasifikovani kao nasilni mnogi prenebregavaju.

Na primer, nije normalno da medicinsko osoblje kaže porodilji da ne viče, da ćuti, da trpi bol ili da osoblje koristi fraze poput „sama si napravila ovo", „ne budi lenja".

Dodirivanje vagine na način koji narušava privatnost porodilje, i brze i mehaničke medicinske kontrole, takođe predstavljaju akušersko nasilje, kao i situacije u kojima doktor ignoriše strahove pacijentkinje i druga pitanja i dileme koje ima.

Drugi oblik nasilja je kada se rade indukovani porođaji ili nepotrebni carski rezovi.

Svi ovi oblici agresije sprečavaju žene da uživaju u humanoj trudnoći i porođaju.

Izvor: Svetska zdravstvena organizacija

• Dan prevremeno rođene dece - kako je majkama: „Staklo koje nas je delilo me je ubijalo“
• „Činilo mi se da tonem" - žene u Srbiji o postporođajnoj depresiji
• „Nosim zdravo dete, a nisam srećna" - žene u Srbiji o depresiji tokom trudnoće
• Zašto muškarci ne traže pomoć tokom postporođajne depresije

Šta kažu žene?

Pravnice Marina Mijatović, Ivana Soković Krsmanović i Jelena Stanković pokrenule su tim za pomoć ženama žrtvama ginekološko-akušerkog nasilja.

U avgustu 2022. godine objavile su izveštaj - Tretman žena u ginekološko-akušerskim ustanovama.

Razgovarale su sa 200 žena koje su prošle neki vid nasilja tokom, pre i posle porođaja.

Na osnovu tih intervjua, definisale su 16 vrsta nasilja tokom različitih medicinskih tretmana.

Verbalno nasilje i lošu komunikaciju prijavila je velika većina anketiranih.

Verbalno nasilje je često, a sprovodi ga celokupno medicinsko osoblje u svim fazama medicinskog tretmana.

Zabeležena je i učestala primena Kristelerovog zahvata, kojim lekar vrši pritisak na zid materice tokom procesa porođaja, a koji se često primenjuje i pored izričitog protivljenja pacijentkinja i činjenice da dvostruko povećava mogućnost probijanja mišića porodilja, piše u izveštaju.

Ispovesti iz izveštaja:

„Šta ti je, zašto kukaš? Pa tek će da te boli"

„Derem se, zovem sestrice, plačem... Nikog nema. Za nekih 10 min sam samu sebe porodila u toaletu bez ičije pomoći, preplašena i u emotivnom bolu..."

„Na porođajnom stolu su mi vezali noge (možda je to normalno, ali niko mi nije rekao vezaćemo ti noge) i sekli su me, naravno, bez saglasnosti ili prethodnog nagoveštaja. O anesteziji da ne pričam, to je misaona imenica"

„Imala sam malu ranu. Molim doktora da pogleda i on kaže da je to jako malo i da se to ne ušiva. Zamolim da mi se ipak ušije. Doktor je bio korektan. Poslušao je moju želju. „Gospođa" [pojašnjenje autorki: medicinska sestra] pred njim: „Ušij joj, Boga ti, da joj bude lepa"

„Tražila sam epidural dok još nisam stigla u porođajnu salu, kada su me poslali u porođajnu, bez pitanja su mi uključili indukciju, molila sam za epidural, nisu hteli ni da me pogledaju ili su rekli da je anesteziolog na operaciji. Kada mi je bilo jako loše prolazila je babica, rekla sam da mi je loše, odgovorila mi je „Ne brini, ako se onesvestiš, probudićemo te šamarima".

Pogledajte i ovaj video: Porođaji na Balkanu - Amirina borba

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]