Šta je evropski Plan rasta za Zapadni Balkan i kad građani mogu da očekuju konkretnu korist?

Na konferenciji za novinare na kraju skupa "Zapadni Balkan i EU", o Planu rasta za taj region, O'Brajan je rekao da se taj program razlikuje od drugih inicijativa po tome što "koristi stižu brzo".

- Prema ovom programu, zemlje Zapadnog Balkana dobiće pristup jedinstvenom evropskom tržištu u zamenu za određene reforme. To je neverovatno bogato tržište gde potrošači i kompanije čekaju na angažman sa ljudima sa Zapadnog Balkana. Ako su granice otvorene i kamioni mogu brzo da se kreću, ljudi mogu odmah da imaju koristi, to će početi da se dešava ove godine - kazao je O'Brajan.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerom Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim, zvaničnik Stejt departmenta je rekao da je na skupu bilo reči o dve "praktične ideje", od kojih jedna treba da smanji provizije za transfere novca, što bi uskoro moglo da donese uštedu od 500 miliona evra godišnje za Zapadni Balkan.

- Pričali smo i o proširivanju 'zelenih koridora', koji su među najvažnijim koracima koje je EU preduzela da omogući Zapadnom Balkanu da trguje. Ako proširimo 'zelene koridore' na veći broj roba, usluga i prelaza, to će smanjiti troškove kompanijama koje žele da razmeste fabrike i druge proizvodne objekte na Zapadnom Balkanu - kazao je američki zvaničnik.

On je izrazio uverenje da će Plan rasta biti funkcionisalan jer "niko ne može da blokira drugog", navodeći da je svaka zemlja "odgovorna za svoje reforme i za saradnju sa što većim brojem suseda".

- Zemlje koje budu preduzimale inicijativu brže će imati koristi i neće morati da čekaju okončanje nekog nerešenog spora koji sa njima nema veze. Lideri će se redovno sastajati da razmatraju napredak i da rešavaju političke sporove. Sa takvim fokusom, EU procenjuje da ćemo ove godine moći da vidimo rezultate - novac u džepovima građana - dodao je O'Brajan.

Uz O'Brajana i domaćina Kovačevskog, na skupu u Skoplju učestvovali su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijeri Crne Gore, Albanije i Kosova, Milojko Spajić, Edi Rama i Aljbin Kurti, ministar finansija i trezora BiH Srđan Amidžić, kao i generalni direktor za susedstvo i pregovore o proširenju u Evropskoj komisiji Gert Jan Kopman.
 

Prisutni su bili i vicepremijer Severne Makedonije za evropska pitanja Bojan Maričić i ministar finansija Fatmir Besimi, njihove kolege iz zemalja Zapadnog Balkana, predstavnici Saveta za regionalnu saradnju, CEFTA, Komorskog investicionog foruma, USAID, Fondacije za otvoreno društvo, Centra za Evropu, Atlantskog saveta, kao i predstavnici nekoliko međunarodnih finansijskih institucija poput Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke.

Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila u novembru prošle godine, predviđa finansijsku podršku od 6 mlrd EUR, od kojih su dve milijarde bespovratni grantovi, a četiri milijarde povlašćeni krediti koje daje EU. Svrha Plana je da podstakne ekonomski rast i ubrza socioekonomsko usklađivanje.

Plan se odnosi na period od 2024. do 2027. godine i predviđa da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke sačini reformsku agendu, sa adekvatnim sadržajem, koju Evropska komsija treba da oceni i usvoji. Svaka reforma "nosi" određenu sumu novca, i biće precizno određeno koliko sredstava svaka od vlada može da dobije za sprovođenje određenih reformi u četvorogodišnjem periodu.