Ekonomija

Većina EPS-ovog profita zarađena za vreme Tomaševića, a subvencije plaćaju građani: Stručnjaci o izjavi Dubravke Đedović da je EPS spasila država, a ne poskupljenje struje

FOTO: J. Milenković/Boom93

FOTO: J. Milenković/Boom93

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović pohvalila se nedavno istorijskim uspehom Elektroprivrede Srbije (EPS), ističući da to ne bi bilo moguće bez subvencija i pomoći države.

Sagovornici Danasa, pak, naglašavaju da je novac kojim je država pomogla EPS novac građana, a da je sama država lošim odlukama i dovela EPS u nezavidan položaj.

Đedović Handanović je najavila da će dobit EPS-a premašiti 96 milijardi dinara.

„Sve obaveze se izmiruju na vreme, a u budžetu Srbije za 2024. godinu nisu planirane subvencije za EPS. Uz sve to, zimu smo dočekali spremi“, poručila je ona.
Ministarka je, takođe, naglasila da oporavak EPS-a ne bi bio moguć bez pomoći države.

„Ne treba zaboraviti da bez pomoći države, koja je bila izuzetno značajna u 2022. i 2023, bez subvencija, pozajmica i garancija države u korist EPS-a, oporavak kompanije bio bi nemoguć“, kazala je ona u intervjuu za list Politika.

Pored pomoći države, poslovanje EPS-a, ali i sreća, nazaslužniji su za pozitivne rezultate, objasnila je Đedović Handanović.

„Finansijski rezultati su pre svega posledica boljeg planiranja i realizacije zacrtanih kratkoročnih ciljeva, ali i početka procesa transformacije koji je doneo poboljšanje u upravljanju. Naravno da su dobra hidrologija i manja potrošnja imale uticaj na prihode i dobit, ali kako kaže latinska izreka – „sreća prati hrabre““, navela je ona.

Kako je dodala, i povećanja cene struje su uticala, ali ne u tolikoj meri.

,,

Naravno i da su korekcije cene struje imale pozitivan uticaj na rezultat, ali ne toliki koliko se spekuliše. Znate, korekcije cene su bile neophodne, jer to što je decenijama električna energija bila socijalna kategorija ostavilo je značajne posledice po EPS, pre svega u pogledu realizacije investicija, razvoja novih površinskih kopova, više obnovljivih izvora energije, unapređenja zaštite životne sredine i energetske efikasnosti“, rekla je Đedović Handanović.

Sa druge strane, stručnjak za energetiku Miodrag Kapor za Danas navodi da po javno dostupnim podacima, referišići se na izveštaje Fiskalnog saveta, kao i samog EPS-a, povećanje cene električne energije jeste bio jedan od osnovnih preduslova za poboljšanje poslovanja tog preduzeća.

„Pre svega zahvaljujući ‘stendbaj’ aranžmanu Vlade Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) iz septembra 2022. godine, imali smo nekoliko tranši povećanja cena električne energije, a očekuje nas još jedno na proleće 2024. Pored te činjenice, bitan faktor za bolje poslovne rezultate EPS-a tokom 2023. godine jesu i povoljne hidrološke prilike, koje su omogućile optimalniji rad naših hidroelektrana“, objašnjava on.

Kapor smatra da odavno uočeni problemi, koji i dalje opterećuju poslovanje EPS-a, a samim tim i budžet Srbije i njenu energetsku bezbednost, nisu još uvek na adekvatan način adresirani.

Više informacija pročitajte OVDE.