Dr Medurić: Samoubistvo je nekada odustajanje od borbe, a nekada želja da se pobegne od realnosti

Kako za Boom 93 kaže dr Jasmina Medurić, kada su u pitanju deca i adolescenti, suicidalno reagovanje najviše se dešava u adolescentnom periodu.

“Suicidalno reagovanje je retko pre desete ili jedanaeste godine života deteta i, ako se javi, može da ukaže na nepovoljne okolnosti odrastanja, recimo, kod zlostavljanja ili zanemarivanja deteta”, rekla je dr Medurić.

Upravo to pokazuju i podaci RZS. Naime, u periodu od 2013. do 2022. godine, zabeležen je samo jedan slučaj samoubistva u uzrastu od 5 do 9 godina. U uzrastu od 10 do 14 godina dogodilo se 15, a u uzrastu od 15 do 19 godina 89 samoubistava.

Prema istraživanju UNICEF-a iz 2021. godine, svako sedmo dete i adolescent u dobi od 10 do 19 godina u svetu živi s dijagnostifikovanim mentalnim poremećajem. U grupi od 15 do 19 godina suicid je jedan od pet najčešćih uzroka smrti.

“Uzroci suicidalnih misli su različiti: od provokacija vršnjaka, lošeg vrednovanja u školi do ozbiljih porodičnih problema kao što je alkoholizam u porodici ili druga oboljenja člana porodice”, kaže dr Medurić.

Mladi koji imaju suicidne misli često o tome ne govore, te smo doktorku pitali da li se na neki način može naslutiti da osoba razmišlja o suicidu.

“Može se naslutiti iz ponašanja adolescenta. Te osobe su obično odevene u crno ili u odeću tamnih boja. Obično se izoluju od grupe vršnjaka. Crteži su obojeni crnom bojom ili tamnim bojama. Često koriste crni humor. Devojke koriste tamnu šminku ili je uopšte ne koriste. To su često izolovane osobe sa slušalicama u ušima”, navodi dr Medurić.

Sa doktorkom Medurić razgovarali smo i o pojavi samopovređivanja među mladima.

“Samopovređivanje je relativno često. Pacijenti govore da tada manje obraćaju pažnju na psihičku bol, koja se javlja kada su tuzni ili ljuti. Praktično, na fizički nivo prenose ono što emocionalno doživljavaju. Ponekad mogu ozbiljno da se povrede”, kaže dr Medurić.

Kako objašnjava, samopovređivanje nije uvek povezano sa suicidalnim mislima.

“Iako neki autori i to smatraju suicidalnim ponašanjem, to ipak nije klasično suicidalno ponašanje”, rekla je dr Medurić.

Podaci RZS pokazuju da je broj samoubistava veći među muškarcima nego među ženama. Naime, od 2013. do 2022. godine, kod muškaraca je zabeležen 7 381 suicid, a kod žena 2 420. O samoubistvima među muškarcima i mentalnom zdravlju muškaraca Boom 93 razgovarao je sa psihologom Nemanjom Đorđevićem, što možete pročitati na LINKU.

Posmatrajući uzrast od 10 do 14 godina, samoubistvo je u navedenom periodu izvršilo 10 dečaka i 5 devojčica. U uzrastu od 15 do 19 godina u istom periodu samoubistvo je izvršilo 78 osoba muškog pola i 11 osoba ženskog pola.

Kako kaže dr Medurić, devojčice se pre otvore i pričaju o emocionalnim doživljajima, a dečaci imaju stav da im nije ništa i često negiraju potrebu da uopšte posete stručnjake i zatraže pomoć.

Razvoju suicidalnih misli mogu doprineti različiti sadržaji na društvenim mrežama.

“Društvene mreže su mesto na kome adolescenti dobijaju uputstva kako da se povređuju, a da ne moraju kod lekara ili kako da se osećaju bolje iako to ponekad i nisu dobri saveti jer emocije neće nestati”, kaže dr Medurić.

Na mentalno stanje mladih uticala je i izolacija tokom pandemije izazvane virusom korona.

“Kovid je predstavljao težak izazov za sve kategorije društva, a posebno za mlade. Izolacija, strah za život i zdravlje članova porodice, kao i za prijatelje i poznanike, prolongirano anksiozno stanje svih i te kako je ostavilo traga na doživljajima svih, pa i dece i adolescenata”, navela je dr Medurić.

Kada je u pitanju prevencija samoubistava i pojave suicidalnih misli, dr Medurić objašnjava da je okruženje adolescenata jako bitno, te da su stabilna porodica, vršnjaci, škola i sportski klubovi u prvom redu onih koji mogu da pomognu ili pruže sigurnost i podršku svake vrste.

“Podrška osobama sa suicidalnim mislima se ogleda u pažnji, razgovorima, sagledavanju problematike sa kojom se adolescent suočava. Ponekad drugovi mogu da iniciraju dolazak adolescenata kod psihologa ili psihijatra čak i pre nego što se uključi porodica”, ističe dr Medurić.

Kada je u pitanju rad sa stručnim licima, dr Medurić objašnjava da psiholozi i psihijatri prvo moraju da sagledaju problematiku i to koliko se često suicidalne misli javljaju, kada se javljaju, da li su praćene emocionalnim sadržajem i kojim, da li je bilo pokusaja samoubistva do tada i da li postoji neka mentalna bolest.

“Svi odmah pomisle da je suicidalnost povezana sa depresijom, ali vrlo je povezana i sa psihozom i psihotičnim doživljajima. Zato je potrebno da se u rešavanje problema uključi profesionalac”, kaže dr Medurić.

Na pitanje da li je moguće da se osoba zauvek oslobodi suicidalnih misli, dr Medurić odgovara da je moguće da pacijent u toku svog mentalnog sazrevanja i prihvatanja drugačijih načina psihičkog regovanja potpuno napusti koncept suicidalnosti kao neprihvatljiv.

“Svi se tokom života sreću sa raznim problemima. Svi mi se čak u toku dana borimo sa raznim problemima. Samoubistvo je nekada odustajanje od borbe, a nekada želja da se pobegne od realnosti. Svaka osoba sa aktivnim suicidalnim mislima i suicidalnim ponašanjem bi trebalo da poseti profesionalnog terapeuta jer takvo ponašanje neće nestati samo od sebe”, zaključuje dr Medurić.