Spasojević: Žene mogu višestruko doprineti društvu ako su na odlučujućim mestima

Od ukupno 68 odbornika Skupštine Grada Požarevca, broj odbornica je 28, čime je samo ispunjen zakonski minimum.

Sa jednom od odbornica, Draganom Spasojević, razgovarali smo o motivima za ulazak u politiku, ali i za pokretanje društvenih promena, kao i o tome kako bi se mogao poboljšati položaj žena u politici, ali i društvu. Spasojević je odbornica u Skupštini grada Požarevca, koju često možemo videti za skupštinskom govornicom, ali i retka među odbornicama koja se javlja za reč tokom održavanja sednica Skupštine grada.

Naša sagovornica, kako za sebe kaže, je u najproduktivnijim godinama, takođe je i majka tinejdžerke i predškolca, i prvenstveno kao majka želi da napravi pomeraj u društvu.

“Naše društvo se konstantno menja, i te promene trebamo usmeravati za dobrobit kompletnog društva, a ne prepuštati se i samo prilagođavati promenama. Promene treba kontrolisati, iskoristiti sve dobro što nam vreme nosi, ali ih treba aktivno usmeravati kako bi tehnologiju, tradiciju, društvene vrednosti i sam politički sistem oblikovali da celokupno društvo ima koristi. Svaki čovek mora imati mogućnost da ostvari osnovna ljudska prava. Država ima obavezu da brine o svojim građanima, naročito o osetljivim društvenim grupama, i to se trenutno samo formalno izvršava, na papiru. Zato je veoma bitan društveni aktivizam, koji ogoljava takozvanu "minus fazu" u kojoj se trenutno društvo nalazi”.

Gorući problemi u društvu, prema mišeljenju Spasojević su bezbednost dece u školama, obrazovanje, društveni život mladih, zagađena životna sredina, porodično nasilje, nebriga o osetljivim kategorijama stanovništva, a posebno naglašava da je danas pacijentima veoma teško doći do izabranog lekara, još teže do lekara specijaliste, a na termin medicinskih zahvata se čeka i po nekoliko godina.

Najveći deo našeg društva se nalazi u borbi za čistu egzistenciju. U takvom ambijentu, i egzistencijalnoj trci, društvo nije imalo drugog izbora osim da se odrekne svih drugih potreba koje čovek treba da zadovolji - sigurnost zdravstvene zaštite, zaposlenja, morala, porodice, besplatnog obrazovanja, imovine, poštovanja osnovnih ljudskih prava.

“Društvo je neprirodno podeljeno na privilegovane ljude i takoyvane "građane drugog reda". Svako ko nije politički moćan ili ekonomski uticajan, a to je najveći broj naših građana, na svakom koraku se susreće sa nepravdom, i nemogućnošću da reši sopstvene probleme”.

Na sednicama Skupštine grada, Draganu često možemo videti za govornicom, kada kao deo opozicije, ali i malobrojna među ženama koje stoje na ovom mestu, često iznosi svoje mišljenje o brojnim pitanjima u gradu. Na naše pitanje kako se nosi sa brojnim izazovima, na koje nailazi tokom svog političkog, ali i društvenog angažovanja, odgovara da su joj izazovi najčešće motor pokretač da ostvari zacrtani cilj.    

Žene u Srbiji su izuzetne u svakom pogledu jer doprinose porodici i celokupnom društvu, jer su fokusirane na dugoročne rezultate i mnogostruke benefite, ne zadovoljavaju se kratkoročnim ciljevima već gledaju u budućnost. Žene je najčešće život naučio da budu multifunkcionalne i da izvršavaju multitasking, pogotovo ukoliko imaju višečlanu porodicu. Po senzibilitetu, i vidimo i na primeru žena preduzetnica, oslanjamo se isključivo na sopstvene veštine i sposobnosti. Žene su se izborile za svoja prava izbora, prava glasa, obrazovanja i profesionalog ostvarenja. Takođe se u društvu zadržala tradicionalna uloga žene i mnogi stereotipi koji ni do današnjeg dana nisu iskorenjeni. Žene su po pravilu okrenute društvu i sopstvenom okruženju, tako da lakše detektuju društvene probleme i pokušavaju da ih reše ili da ukažu na njih. 

Kako bi se unapredio život žena u društvu, Spasojević smatra da je prvenstveno potrebno edukovati kompletno društvo da su žene ravnopravni član društva čime se isključuje mogućnost diskriminacije u obrazovanju, u profesionalnom napredovanju, kao i u porodičnim odnosima. Ovde je veoma važna uloga medija koji se bave ovim društvenim problemom i doprinose unapređenju statusa žena u društvu.

Da bi postigle zajednički cilj, neophodna je saradnja među ženama, a one lako uzimaju učešća u društvenim projektima, pogotovo ako su ciljevi i ideje tih projekata za dobrobit društva, a Dragana je ponosna što i u Požarevcu postoje pojedinci koji su pokrenuli projekte koji mogu dovesti do pozitivnih promena u društvu.

“To je dobrovoljno angažovanje, i svaka pomoć je uvek dobrodošla, i nikada niko nije odbio poziv da pomogne ukoliko je u mogućnosti. Trenutno, u Narodnom pokretu Srbije, imamo organizovanu Žensku mrežu, na inicijativu Slavice Radovanović, narodne poslanice, a koja je profilisana isključivo ka rešavanju društvenih problema. Sama podrška jedne takve organizacije daje nam vetar u leđa da i u našoj sredini malim koracima pokrenemo važne događaje. Posebno sam ponosna što u svom okruženju imam i žene i muškarce koji su pokazali sopstvenu inicijativu da realizuju projekte koji se tiču društvenih problema, tako da je to jedna lavina pozitivnih aktivnosti koje mogu doneti promene”.

Kada je reč o građankama i građanima Srbije, 76% ima najmanje jednu predrasudu u vezi sa ulogom žena i muškaraca u društvu. Čak polovina muškaraca i skoro 41% žena u Srbiji smatra da su muškarci bolji politički lideri i da jednaka prava za žene i muškarce nisu nužno neohodna za demokratiju. Da muškarci polažu veće pravo na zaposlenje i da su bolji rukovodioci, veruje 43% muškaraca i 19% žena. Predrasude su najmanje izražene u domenu obrazovanja tako da nešto manje od 13% muškaraca i 8% žena smatra da je univerzitetsko obrazovanje važnije za muškarce nego za žene. 

Međutim, naša sagovornica kaže da je u našem društvu i dalje, na žalost, prisutno mišljenje da žena ne može da bude dobra majka, supruga, poslovna žena i društveno aktivna, što u suštini ne isključuje jedno drugo. 

“Zato je veoma bitno definisanje problema, preuzimanje inicijative, iznalaženje rešenja i realizacija sopstvenih ideja. Veliki je broj žena sa kojim sam razgovarala a koje su na neki način bile diskriminisane, ali sve do jedne su bile odlučne i hrabro su se hvatale u koštac sa problemima. Jako je važno ohrabriti žene da se javno raspravlja o problemima koji su prisutni u društvu, a koji i dalje predstavljaju tabu. O jednoj od ovih tema pričalo se na  Tribini "Zajedno smo jače" gde se javno diskutovalo o temi koja se kod nas i dalje retko čuje u javnosti. Smatram da smo ovom tribinom i javnim istupanjem žena ohrabrile mnoge žene da se pokrenu u borbi za svoja prava. Takođe, smatram da smo time skrenuli pažnju i na institucije koje su jako bitna karika u sprovođenju zakona koje već imamo, da i one moraju prižiti neophodnu podršku ženama. Vrlo važna uloga institucija je da pruže, kako pravnu, tako i psihološku i finansijsku pomoć ženama koje su socijalno ugrožene. Tu smatram žene žrtve porodičnog nasilja, samohrane majke, majke dece sa posebnim potrebama”. 

Da bi žena mogla da postigne sve što hoće i ostvari ciljeve koje je sebi postavila, potrebna joj je podrška porodice koja je veoma važna, ali u društvenom angažovanju je bitan i tim. Tim sa kojim naša sagovornica realizuje ideje je proaktivan i svako od njih ima predloge za realizaciju različitih projekata koji su trenutno gorući društveni problemi. Najavila je nekoliko bitnih društvenih tema kojima će se baviti, a to su nasilje u školama, edukacija o mentalnom zdravlju, zaštita životne sredine, itd.

Spasojević smatra da je politika "muški sport", naročito među političarima na vlasti, jer nudi mogućnost trgovine uticajem i kontrolisanje finansijskih tokova. 

“U Požarevcu, od predsednika Skupštine, preko članova veća, do rukovodećih mesta u javnim preduzećima, samo je jedna žena na funkciji direktora, i protiv toga se mi borimo, jer i žene mogu višestruko doprineti društvu ako su na odlučujućim mestima. Poslednjih godina primećujem porast privrednica i udruženja žena koje samostalno ili u timovima postižu izuzetne uspehe, kako na poslovnom, tako i na društvenom planu, što treba podržati u našem društvu”, zaključuje Spasojević.