Tehnologija: Veštačka inteligencija pronašla novu supstancu - zamenu za litijum

Potpuno nova supstanca, koja bi mogla da smanji upotrebu litijuma u baterijama, otkrivena je korišćenjem veštačke inteligencije i superkompjutera.

Do otkrića su došli kompanija Majkrosoft i Pacifik nortvest nacionalna laboratorija (PNNL), koja radi pod okriljem američkog Ministarstva zdravlja.

Naučnici kažu da bi supstanca mogla da smanji upotrebu litijuma do čak 70 odsto.

• Hoće li veštačka inteligencija postati ‘bog’
• Veštačka inteligencija će promeniti radni dan
• Kad veštačka inteligencija udari na Viktora Orbana

Nova supstanca trenutno se koristi za napajanje sijalice.

Za manje od nedelju dana, istraživači Majkrosofta su, uz pomoć veštačke inteligencije i superkompjutera, pronašli 18 obećavajućih kandidata među 32 miliona neorganskih supstanci.

Ovakvo istraživanje trajalo bi više od dve decenije kada bi se koristile tradicionalne laboratorijske metode.

Osim toga, veštačka inteligencija i superkompjuter su razvili prototip radne baterije za manje od devet meseci.

Džejson Zander, izvršni potpredsednik Majkrosofta, rekao je za BBC da je jedna od misija tehnološkog giganta da „sabije 250 godina naučnih otkrića u narednih 25".

„Smatramo da će nam ovakva tehnologija pomoći da to i postignemo - to je nova vrsta nauke za budućnost", kaže Zander.

Problem korišćenja litijuma

Litijum se često naziva „belim zlatom" zbog njegove tržišne vrednosti i srebrnaste boje.

To je jedna od ključnih komponenti punjivih, odnosno litijum-jonskih baterija koje napajaju sve, od električnih vozila do pametnih telefona.

Kako se potreba za metalom povećava, a potražnja za električnim vozilima raste, svet bi se mogao suočiti sa nestašicom litijuma već 2025. godine, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energiju.

Takođe se očekuje da će potražnja za litijum-jonskim baterijama porasti deset puta do 2030. godine, pa se u Americi stalno grade nova postrojenja za proizvodnju.

Iskopavanje litijuma raspiruje kontroverze, zato što može da ima značajan uticaj na životnu sredinu.

Zahteva velike količine vode i energije, a rudarenje može značajno promeni životnu sredinu, a stvara se i toksični otpad.

Doktorka Nurija Tapija-Ruiz, koja predvodi tim istraživača na Odeljenju za hemiju Imperijal koledža u Londonu, kaže da su supstance koje doprinose manjoj potrošnji litijuma „sveti gral" u industriji litijum-jonskih baterija.

„Veštačka inteligencija i superkompjuteri biće od suštinske važnosti za razvoj baterija", ocenjuje.

Ali, korišćenje ove tehnologije zahteva i „oprez", kaže doktor Edvard Brajtman, profesor hemijskog inženjerstva na Univerzitetu Stratklajd.

„Mogu da pokažu lažne rezultate, ili rezultate koji u početku deluju obećavajuće, a zatim se ispostavi da je materijal već poznat ili da se ne može sintetizovati u laboratoriji", ističe.

Nedavno pronađena supstanca dobila je naziv N2116 i to je elektrolit u čvrstom stanju.

Čvrste litijumske baterije imale bi brže punjenje i više radnih sati.

Po čemu je ova veštačka inteligencija drugačija?

Veštačka inteligencija, koju je razvila kompanija Majkrosoft, trenirana je na podacima o hemijskim molekulima.

„Koristi naučne baze podataka, koje su veoma pouzdane", ističe Zander.

Nakon što je softver napravio uži izbor od 18 supstanci, stručnjaci za baterije u PNNL-u su odabrali jednu, koju su ispitali u laboratoriji.

Karl Miler iz PNNL-a kaže da su testirali hemijski sastav novog materijala i njegovu istrajnost, a da je veštačka inteligencija znatno skratila trajanje celog postupka.

„Napredna veštačka inteligencija će ubrzati ciklus inovacija", ocenio je Miler.

Pogledajte video: Šta je veštačka inteligencija

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]