BBC News

Srbija i trgovina: Registar „Ne zovi" - ko sme, a ko više ne sme da zove potrošače

Posle više odlaganja zaživeo registar „Ne zovi", koji treba da zaštiti potrošače.

telefon
Reuters/ISSEI KATO

Uporno, dosadno, pozivanje trgovaca koji nude sve „od igle do lokomotive" trebalo bi da postane prošlost, bar za one ljude koji sopstveni broj telefona upišu u registar „Ne zovi".

To, međutim, ne znači da će svi neželjeni pozivi prestati jer registar, koji je otvoren početkom godine, ne obuhvata sve situacije.

Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine u pisanim odgovorima za BBC na srpskom objašnjava koje pozive potrošači mogu i dalje da očekuju, a koji bi upisom broja u registar trebalo da prestanu.

Rampa za nastrpljive trgovce, uz par izuzetaka

Posle više odlaganja, registar „Ne zovi" počeo je da radi početkom 2024. godine i u njemu su brojevi telefona potrošača koji ne žele da primaju pozive.

Trgovci imaju obavezu da provere da li je potencijalni kupac u tom registru pre nego što ga pozovu.

Potrošači koji se upišu u registar „Ne zovi" ne bi trebalo više da dobijaju pozive, SMS i MMS poruke u kojima trgovac nudi neki proizvod i uslugu.

Međutim, ako je potrošač ranije ostavio broj nekom trgovcu kako bi dobijao obaveštenja o određenim pogodnostima, upis u registar ga neće spasiti od ponuda.

„U toj situaciji isključivo taj trgovac ima pravo da se obraća potrošaču, iako se potrošačev broj nalazi u Registru „Ne zovi", navodi Ministarstvo.

Podsećaju da potrošač u svakom trenutku može da povuče saglasnost da ga trgovac zove na isti način kako je i dao, uglavnom lično na prodajnom mestu.

kol centar, ilustracija
BBC

Da li registar obuhvata i mobilne operatore i banke?

Delimično obuhvata.

Mobilni operator kod kojeg potrošač ima broj, može da upućuje promotivne pozive, objašnjava Ministarstvo.

To, međutim, ne bi smele da čine druge mobilne kompanije.

„Mobilni operatori koji već imaju zaključen ugovor sa potrošačem mogu da mu se obraćaju i nude određene usluge, imajući u vidu da postoji obligacioni odnos i da je legitimna izmena ugovornih uslova", navodi Ministarstvo.

Oni dodaju da se „zabrana obraćanja potrošaču (ukoliko je njegov broj upisan u Registar) odnosi na drugog operatora sa kojim potrošač nema zaključen ugovor, jer u tom slučaju se on smatra trgovcem kao i svaki drugi".

S druge strane, banke će imati pravo da nastave da pozivaju svoje korisnike i kada je njihov broj upisan u registar.

Usluge koje pružaju finansijske ustanove, poput banaka, regulisane su posebnim propisima, pa se na njih ne primenjuje Zakon o zaštiti potrošača, na osnovu koga je nastao registar, objašnjavaju iz Ministarstva.

Da li će političke stranke i agencije smeti da pozivaju građane?

Ukratko, da.

Registar je nastao na osnovu Zakona o zaštiti potrošača, koji reguliše odnos između potrošača i trgovaca, pa se stoga ne odnosi na obraćanje političkih stranaka fizičkim licima, navodi se u odgovorima Ministarstva.

Kada su u pitanju agencije, čiji pozivi takođe nisu retkost, stvari nisu crno-bele.

„Što se tiče marketinških agencija, u svakom konkretnom slučaju se ceni svrha obraćanja potrošačima.

„Ukoliko je to radi promocije i (ili) prodaje određene robe odnosno usluge, a agencija se obraća u ime i za račun određenog trgovca, odnosi se i na njih", navode iz Ministarstva.

Telefon sa Vocap aplikacijom
PA Media

Da li su dozvoljene Vajber i Vocap poruke?

Ako je potrošač upisao vlastiti broj telefona u registar „Ne zovi", nisu.

Iako je za korišćenje Vajbera ili Vocapa potreban internet, njihova upotreba je vezana za određeni telefonski broj, pa se zabrana odnosni i na ovaj vid komunikacije, navode iz Ministarstva.

Kako se upisati u registar „Ne zovi"?

Postoje tri načina, i u sva tri slučaja zahtev se upućuje operatoru kod koga potrošač ima broj telefona.

Zahtev se može uputiti fizički, u prostorijama operatora, elektronski ili putem aplikacije.

„Operatori elektronskih komunikacija će u narednom periodu omogućiti korisnicima da zahtev za upis u Registar izvrše putem aplikacije.

„U ovom trenutku se radi na izradi tehničkih rešenja", kažu u Ministarstvu.

Upis ili ispis iz registra može da zatraži samo korisnik telefonskog broja i pri tome on ne dostavlja nikakve lične podatke pošto oni već postoje u bazi operatora.

Kako prijaviti trgovce?

Potrošači koji dobijaju pozive od trgovaca, iako su se upisali u registar, mogu da se obrate Ministarstvu unutrašnje trgovine.

„Povredu Zakona potrošač može dokazati print skrinom ekrana mobilnog telefona, dostavljanjem specifikacije telefonskog računa ili na neki drugi pogodan način kojim se dokazuje poziv trgovca potrošaču", navode iz Ministarstva.

Prijava se može uputiti Sektoru za zaštitu potrošača putem imejla z[email protected] ili telefona 0800-103-104.

Zaprećene novčane kazne za trgovce koji se ogluše o odluku potrošača da ne primaju pozive su od 8.000 do 50.000 dinara.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]