BBC News

Ekvador i kriminal: Tri ključne tačke koje objašnjavaju „unutrašnji oružani sukob“

Posle nekoliko dana nasilja u zemlji i objave predsednika Danijela Noboe da se zemlja nalazi usred „unutrašnjeg oružanog sukoba“, bavimo se razlozima zašto je bezbednosna situacija postala toliko ozbiljna.

Armed police stand guard in front of the studios
Getty Images
Naoružana grupa je 9. januara ušla u televiziju TC Tu Gvajakilu i uzela zaposlene za taoce, ali su ih snage bezbednosti brzo neutralisale

Ekvador je zahvatio „unutrašnji oružani sukob", saopštio je u utorak njegov predsednik Danijel Noboa.

Predsednik je naredio vojsci da uspostavi red na ulicama zemlje nakon što su naoružani ljudi upali u televizijsku stanicu TC u Gvajakilu, drugom najvećem gradu u zemlji i ekonomskoj prestonici, i uzeli njene zaposlene za taoce tokom emitovanja uživo.

Bilo je upada oružanih grupa i na univerzitete i u druge javne institucije, baš kao i pljački u glavnom gradu Kitu.

Ovi događaji odigrali su se nakon što je predsednik proglasio dvomesečno vanredno stanje kad je izbio niz incidenata u šest zatvora, tokom kojih su policajci bili oteti, a vođe dve najveće kriminalne bande uspeli da pobegnu.

Vojnici su na ulicama u nekoliko gradova u Ekvadoru, a bezbednosne snage pokušavaju da zavedu red u nekoliko zatvora gde su osuđenici uzeli više od 130 čuvara za taoce.

BBC analizira tri ključne tačke kojima lakše može da se objasni teška kriza nasilja i nebezbednosti kroz koju Ekvador prolazi.

1. „Fito" i moć bandi

Prison inmates stand guard on a roof
Getty Images
Osuđenici u zatvoru Turi u Kuenki i dalje drže neke stražare kao taoce, posle nereda koji su izbili 8. januara

Ekvador prolazi kroz bezbednosnu krizu koja je postajala samo sve gora, naročito u poslednje tri godine.

Zemlja je 2023. godine oborila istorijski rekord po broju ubistava sa 7.878 slučajeva, od kojih su bila rešena samo 584.

Zemlja je postala važan regionalni centar za skladištenje, obradu i distribuciju droga, ojačavši više od 20 kriminalnih bandi koje vode ove operacije.

Te bande, koje drže glavne komandne i operativne centre u zatvorima, povezane su sa velikim narko kartelima u Meksiku i Kolumbiji.

Neke od najpoznatijih su Čoneros, Lobos, Lagartos i Tigerones, i one su odgovorne za činove ekstremnog nasilja, u unutrašnjim sukobima ili protiv vlade, institucija ili samog ekvadorskog društva.

U avgustu prošle godine, plažene ubice izvršile su atentat na predsedničkog kandidata Fernanda Viljavisensija.

Ovaj zločin još i dalje pod istragom, ali ga mnogi analitičari povezuju sa usponom ovih bandi.

„Ovaj i drugi zločini treba da izvrše pritisak na političku vlast i demonstriraju da već neko vreme, u velikoj meri, ove bande kontrolišu zemlju", objašnjava ekvadorski politički analitičar Andres Čiriboga za BBC.

The funeral of Fernando Villavicencio
Getty Images
U avgustu 2023. ubijen je predsedniči kandidat Fernando Viljavisensio

Nadalje, tu je problem da su, zahvaljujući novcu od droge, ove bande postale rasprostranjene, a njihovi pipci su se proširili u svaki kutak ekvadorskog društva, pa i u same institucije društva kroz korupciju.

„Važan faktor je prodor koji su ostvarili na mnogim poljima, ne samo među stanovništvom već i u samoj policiji, i u oružanim snagama", objašnjava ovaj politički analitičar.

To je jedini način na koji može da se objasne bekstva iz zatvora njihovih vođa, kao što su Adolfo Masijas, poznatiji kao „Fito", prošlog vikenda.

Šef Los Čonerosa služio je 34-godišnju kaznu zatvora od 2011. godine za organizovani kriminal, rasturanje droga i ubistvo, kad je naprasno iščezao iz zatvora.

Dok je „Fito" bežao, izveštavano je o ozbiljnim neredima u najmanje šest zatvora u Ekvadoru, sa navodima da je nekoliko čuvara uzeto za taoce, dok je još jedan šef mafije iskoristio gužvu da pobegne - Fabrisio Kolon Piko, šef Los Lobosa.

Ovi događaji doveli su do toga da predsednik Danijel Noboa proglasi vanredno stanje na 60 dana.


Pogledajte snimak upada naoružanih napadača u TV stanicu:


2. Predsednik Noboa i reakcija na njegov izbor

Danijel Noboa je stupio na dužnost 23. novembra.

Njegovi najvažniji predlozi, preko kojih je stekao podršku većine Ekvadoraca na izborima, bavili su se ekonomijom i, iznad svega, bezbednošću.

Daniel Noboa becoming president
Getty Images
Danijel Noboa je postao najmlađi predsednik u istoriji Ekvadora i obećao je da će se obračunati sa bandama

Iako se predstavljao kao umereni političar, daleko od agresivnog pristupa takvih kao što su Najib Bukele u El Salvadoru, on jeste definisao mere čiji je cilj bio slabljenje kriminalnih bandi.

Obećao je da će se zalagati za temeljne reforme u zatvorima, sa sistemom segmentacije koji će omogućiti da najnasilniji i najopasniji zatvorenici budu izolovani.

Njegov najnoviji predlog, koji je nedavno pokušao da sprovede u delo, podrazumevao je uvođenje plovećih zatvora na baržama za zadržavanje opasnih kriminalaca daleko od obale, kako bi ih sprečio da nastave da operišu iz zatvora.

Noboa takođe želi da kriminalizuje upotrebu droga na malo, da stvori sistem porote za teške zločine i uloži u tehnološki napredak, kao što su dronovi i radari, da bi neutralisao organizovani kriminal na putevima i granicama.

A soldier stands guard over dozens of prisoners, lying face down in a prison courtyard
EPA
Vojska je poslata u zatvore da zavede red

Da bi dao podstrek antikriminalnim inicijativama, predsednik je prošle nedelje izrazio nameru da raspiše referendum na kojem će glasači legitimizovati uvođenje strožih bezbednosnih mera.

Za mnoge analitičare, Noboine namere i predlozi bili su važan okidač za reakciju bandi.

„Mafije povezane sa rasturanjem droge reagovale su da bi pokazale da su sposobne da stave demokratiju pod opsadu", kaže Čiriboga.

Politički naučnici veruju da je skorašnji ukaz o vanrednom stanju - koji je predsednik uveo posle Fitovog bekstva i naknadnih nereda - takođe doprineo agresivnoj reakcije bandi preuzimanjem televizijskog kanala.

„Njegov ukaz čini se da je raspirio rat koji su ove mafijaške grupe povele", kaže on.

On takođe tvrdi da je „Noboina reakcija bila bez velikih inovacija, vrlo u skladu sa bivšim predsednicima Giljermom Lasom i Lenjinom Morenom, svevši se na demonstraciju sile; a reakcija ovih grupa bila je: 'Pa čekaj samo malo, mi smo ti koji vladaju, a to ćemo ti sada i pokazati.'"

3. Kontrola trgovine drogom

An aerial view of the courtyard of a prison with slogans painted in support of "Fito"
Getty Images
Bande, poput Čonerosa, kontrolišu veći deo osuđenika u zatvorima i praktično upravljaju tim kaznenim ustanovama i iz njih vode poslove spolja

Američki Stejt department je 2019. godine procenio da trećina kolumbijskog kokaina prolazi kroz Ekvador pre nego što stigne do Severne Amerike i Evrope.

Poslednjih godina, važnost ove zemlje koja se graniči sa Kolumbijom i Peruom (obe važni proizvođači) na međunarodnom tržištu droge bila je u porastu.

To se najbolje vidi po većoj količini zaplenjenih narkotika, po sve češćem otkrivanju laboratorija i, iznad svega, eksponencijalnom rastu nasilja.

Sve moćnije kriminalne bande, među kojima su Lobos, Čoneros i Tiguerones, imaju snažne veze sa narko kartelima.

Ekvadorske kriminalne grupe tradicionalno operišu na fragmentirani način, ponašajući se suštinski kao podizvođači stranih kriminalnih organizacija, prema specijalističkom portalu InsajtKrajm.

Police during the operation to retake the studios of TC Television
EPA
Uprkos mnogim naporima policije i vojske prethodnih godina, nasilje nastavlja da eskalira

Nakon demobilizacije Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARK) kao posledice mirovnog sporazuma sa kolumbijskom vladom, Ekvador je stekao veće prisustvo na međunarodnom tržištu droge.

Disidentske grupe FARK-a i drugih organizacija povezanih sa rasturanjem droge dovele su do decentralizovane proizvodnje kokaina i lanaca distribucije, a to je u posao uvelo mafijaške grupe iz Ekvadora.

Ove grupe, koje operišu posebno na granici sa Ekvadorom, u kolumbijskim departmanima Narinjo i Putumajo, u savezništvu su sa meksičkim kartelima i drugim evropskim organizacijama, uglavnom sa Zapadnog Balkana, koje održavaju prisustvo u oblasti.

Na taj način, učešće brojnih kriminalnih organizacija iz različitih zemalja stvara neku vrstu teritorijalnog spora i porasta nasilja u Ekvadoru, prema ekspertima.

Među ovim organizacijama, ističu se dva meksička kartela: Sinaloa, za koji se veruje da je započeo operacije niskog profila u Ekvadoru oko 2003. godine slanjem emisara, i Kartel nove generacije Halisko (CJNG).

Čonerosi sarađuju sa ozloglašenim kartelom Sinaloom, dok su Lobos, Lagartos i Tigerones bili u savezništvu sa CJNG-om.


Pogledajte video: Veliko hapšenje pripadnika narko kartela


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]