Ekonomija

Godišnjica neispunjenog obećanja o produženju porodiljskog odsustva: Da li će najava Darije Kisić ikad postati stvarnost?

Foto: Envato elements

Foto: Envato elements

Prošlo je godinu dana od kada je ministarka za brigu o porodici Darija Kisić izjavom o produženju porodiljskog odsustva obradovala trudnice i majke širom zemlje. Ipak, do sada, od ove najave ni traga ni glasa, ni u zakonu, niti u obraćanjima nadležnih.

I dok mame na različitim adresama, od domova zdravlja do portala za roditelje, tragaju za informacijom da li će se obećano produženje odsustva obistiniti, vrtići ostaju puni, a porodilje u strahu da će zbog proširenja porodice ostati bez posla.

Još u decembru 2022. Kisić je najavila produžetak porodiljskog odsustva za prvo dete sa 12 na 15, a za drugo sa 15 na 18 meseci, i to u prvoj polovini 2023. Sredinom godine već je bilo jasno da se na najavljene izmene zakona zaboravilo, kao i na 8,4 milijarde dinara, koje je trebalo izdvojiti iz budžeta za sprovođenje pomenute mere.

Osim toga, ta izjava izazvala je zabunu među roditeljima, s obzirom na to da prema Zakonu o radu, mame i za prvo i za drugo dete mogu biti odsutne godinu dana. Preciznije, tri meseca za porodiljsko (mesec dana pred porođaj i dva meseca nakon) plus devet meseci vezano radi nege deteta. Iz tog razloga majke dobijaju poziv da se vrate na posao pre bebinog prvog rođendana, jer se bolovanje obično otvara od 45 dana do 28 dana pre termina za porođaj.

S druge strane, da Srbija ima problem sa padom nataliteta govore i podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji ukazuju da se u našoj zemlji, u periodu od januara do novembra 2023. beleži pad od 806 živorođenih beba, odnosno 1,4 odsto u poređenju sa istim periodom godinu dana ranije.

Jelena Ćirić-Nikolić sa portala „Bebac“ kaže za Danas da mame zaista imaju velike probleme prilikom vraćanja na posao, a dodatnu poteškoću predstavlja nemogućnost upisa u vrtić, za koji dete treba da ima godinu dana, a u kojima, sve češće – nema mesta.

„Sve je ostalo na izjavi ministarke. Ta izjava je bila dovoljna da se poremete planovi, ili daju nove nade mamama koje su održavale trudnoću ili planirale proširenje porodice. S tim u vezi, izjava je unela dosta nemira, i razočarenja majki u sistem i državu, posebno jer znamo da je predlog dat zato što mnoge majke ne mogu da upišu decu u vrtić po završetku porodiljskog, pošto se u većini vrtića to radi nakon prvog rođendana. Takođe, mnogi su računali da će se ona realizovati, pa se majke konstantno raspituju da li će doći do izmene zakona, jer su dosta nade polagale u to što je ministarka najavila“, pojašnjava naša sagovornica.

Ona dodaje da se, ukoliko dete ima zdravstvenih ili razvojnih poteškoća, porodiljsko može produžiti na dodatnu negu deteta, ali na osnovu mišljenja lekarske komisije.

„Produženu negu deteta uglavnom dobijaju samo deca koja imaju velike razvojne poteškoće, a u poslednje vreme komisije nisu toliko velikodušne, kako je to ranije bilo. Uglavnom, bez obzira da li je beba prohodala ili ne, mame decu upisuju u vrtić“, poručuje ona.

Kako ističe, deluje da postojeći zakon dodatno diskriminiše majke koje su već u teškom položaju nakon povratka sa porodiljskog, a kao rešenja vidi ili produženje perioda porodiljskog odsustva, ili skraćenje starosne granice za upis u vrtiće, u kojima sada nema mesta.

„One kada se vrate na posao, uglavnom još uvek doje. Osim toga, ženama se nakon povratka sa porodiljskog ili degradira plata, pozicija na kojoj su bile ili im se daje otkaz. Tako da se stvara još veća neravnopravnost na tržištu rada, zbog toga što ne postoji mogućnost da se majčinstvo uskladi sa radom. A sada i dodatno, jer poslodavci gledaju da li žene imaju u planu da osnivaju ili proširuju porodicu. Još kada su mlade majke, to im podrazumeva odsustvo sa posla zbog bolesti deteta, pa se i tu stvara diskriminacija“, ukazuje Ćirić-Nikolić.

Više teksta pročitajte OVDE.