Terorizam i religija: Kakve je gubitke Islamska država pretrpela u 2023. godini

Aktivnosti Islamske grupe opale su za više od polovine u poređenju sa prošlom godinom, a gubitke je pretrpelo i vođstvo grupe.

Egipatski ogranak grupe utihnuo je ove godine, pridruživši se drugim uspavanim granama u Libiji i Jemenu.

Za to vreme, njena avganistanska podružnica preuzela je odgovornost za delić napada koje je tvrdila da je izvršila prošle godine.

Afričke operacije grupe takođe su preuzele odgovornost za manje napada, sa izuzetkom ogranka u Sahelu, koji se proširio na istočni Mali, a potom preuzeo odgovornost za krupne napade u Nigeru i usredsredio se na propagandne aktivnosti.

• Šta je „Islamska država"?
• Lider Islamske države „uklonjen sa bojnog polja", kaže Bajden
• „Kao Al Kaida na steroidima“: Novi uspon Islamske države

Šta nam govore brojke?

Islamska država preuzela je odgovornost za ukupno 838 napada globalno 2023. godine, ne računajući decembar, za razliku od 1.811 u istom periodu prošle godine, što čini pad od 53 odsto.

Analize i zaključci o broju ovih napada zasnovani su na tvrdnjama same Islamske države, porukama i propagandi njihovih pristalica.

Kao takve, brojke mogu biti preterane ili povremeno čak umanjene.

Sve brojke navedene za 2023. godinu predstavljaju napade izvedene između 1. januara i 30. novembra.

Šta znamo o napadima Islamske države?

Na svom vrhuncu, grupa je kontrolisala velike delove Sirije i Iraka, ali je do 2017. godine izgubila 95 odsto svoje teritorije.

Međunarodna koalicija predvođena Amerikom i kurdskim militantima je 2019. godine zauzela selo Baghuz, poslednje uporište Islamske države u Siriji, nakon čega je usledio niz poraza koji su doveli do velikog pada grupe.

Od tada, Islamska država se usredsredila na građenje afričkih ogranaka, jer je želela da odvrati pažnju sa poraza na Bliskom istoku.

Grupa i dalje vodi pobunjeničke operacije u Iraku i Siriji i nadgleda mrežu najmanje desetine srodnih ogranaka u Aziji, Africi i na Bliskom istoku, ali je primetan značajan pad njihovih aktivnosti.

U martu je Islamska država pokušala da opravda pad broja ovih napada rekavši da javno ne preuzima odgovornost za sve napade koje vrši, često iz bezbednosnih razloga.

Ogranak Islamske države u Sinaju, u Egiptu, nije preuzeo odgovornost ni za jedan napad ove godine, za razliku od 102 prošle godine - među njima operacije blizu Sueckog kanala krajem godine - što sugeriše da je pretrpela težak udarac od egipatskih oružanih snaga.

Napadi ogranka Islamska države po imenu Pokrajina Horasan (ISKP) u Avganistanu takođe su se smanjili, budući da je grupa ove godine preuzela odgovornost za 20 napada, za razliku od 145 prošle godine i 293 2021. godine, godine kad su se talibani vratili na vlast.

Iako je došlo do pada broja napada, oni su za posledicu ipak imali veliki broj žrtava.

U julu je ISKP preuzeo odgovornost za samoubilački bombaški napad na politički miting islamističke stranke Džamijat Ulema-e-Islam Fazl u severozapadnom Pakistanu, u kojem je stradalo najmanje 60 ljudi.

U Iraku, Islamska država je 2023. godine preuzela odgovornost za ukupno 141 napada, za razliku od 401 u istom periodu prošle godine, što čini pad od 60 odsto.

Grupa je preuzela odgovornost za 112 napada u Siriji ove godine, što je pad sa 292 iz prošle godine.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Da li je Islamska država u usponu u Africi?

Od gubitka Baghuza 2019. godine, Islamska država je preusmerila naglasak propagande na „širenje" i „pobede" u podsaharskoj Africi, gde ima pet ogranaka: Zapadnoafričku pokrajinu usredsređenu na Nigeriju (ISVAP), Centralnoafričku pokrajinu usresređenu na DR Kongo i koja povremeno vrši upade u Ugandu, Sahelski ogranak, Mozambijski ogranak i Somalijski ogranak.

Najaktivniji ogranak je ISVAP koji uglavnom operiše u severoistočnoj Nigeriji i obližnjem regionu jezera Čad, ali 2023. godine su opale čak i njegove aktivnosti.

Grupa je preuzela odgovornost za 470 napada 2022. godine, a 266 2023. godine.

Ogranak Centralnoafričke pokrajine i Mozambijski ogranak takođe su preuzeli odgovornost za manje napada, mada su ostali krupna pretnja.

Oba su nastavila da preuzimaju odgovornost za napade na lokalne i regionalne snage kao i protiv mekih meta, kao što su hrišćanski seljani.

Centralnoafrička pokrajina Islamske države takođe je preuzela odgovornost za četiri napada ove godine u Ugandi, od kojih je u jednom stradalo dvoje turista i njihov vodič, ali nije preuzela odgovornost za smrtonosni napad iz juna na srednju školu u Ugandi, za koju je bila naširoko okrivljena.

Sveukupno gledano, napadi za koje je odgovornost preuzela Islamska država iz svojih podsaharskih afričkih ogranaka zajednički su pali na 508 2023. godine, sa ukupno 847 godinu dana ranije.

Međutim, to je i dalje činilo 60 odsto svih napada Islamske države globalno - što je najveći procenat za Afriku do danas.

Gde se uvećavaju aktivnosti Islamske države?

Prema podacima koje je sakupio BBC Monitoring, ogranci Islamske države u regionu Sahela i na Filipinima bili su aktivniji ove godine.

Islamska država se od aprila navodno proširila u istočnom Maliju blizu granice sa Nigerom.

Do rasta grupe ovde došlo je usred tekućih političkih i bezbednosnih previranja koja pogađaju sahelske zemlje, a koje su ekstremisti jedva dočekali da iskoriste.

Između jula i oktobra, Islamska država je objavila izveštaje i slike na kojima se vide „vojne kampanje" koje je grupa navodno sprovodila od maja da bi se „borila protiv kriminala" i „sprovodila pravdu".

Njihov propagandni materijal zalagao se za Šerijat u graničnim oblastima između Malija i Nigera, ponašajući se kao de fakto vlast.

U Nigeru, posle julskog puča u zemlji, Islamska država je preuzela odgovornost za niz napada sa masovnim žrtvama protiv vojske na zapadu zemlje.

U jednom napadu početkom oktobra, stradalo je oko 60 vojnika, što je navelo nigerijsku vladu da proglasi tri dana žalosti.

• Zašto je Indonezija na meti Islamske države
• Talibani, Islamska država i Al Kaida - u čemu je razlika
• Ko je novi lider Islamske države

Od 2014, Islamska država dobija zakletve na vernost od militantnih grupa i iz Jugoistočne Azije.

Ogranci grupe u regionu uglavnom su aktivni na ostrvima na južnim Filipinima gde postoji muslimanska većina u uglavnom hrišćanskoj zemlji.

Od jula su ogranci grupe preuzeli odgovornost za 20 napada ove godine, za razliku od sedam 2022. godine.

Islamska država je takođe preuzela odgovornost za napad na katoličku misu na južnim Filipinima 3. decembra, izvan perioda kojim se bavi naša statistika, i uputila je poziv za regrutaciju u regionu.

Šta znamo o liderima Islamske države?

Grupa je nedavno pretrpela teške gubitke u redovima svog vođstva.

Islamska država je izgubila tri različita lidera za nešto više od godinu dana, od kojih su svi poginuli u Siriji između februara 2022. i aprila 2023. godine.

Posle smrti Abu Bakr Al Bagdadija u američkom napadu 27. oktobra 2019. godine, grupu je predvodio Abu Ibrahim Al Hašimi Al Kuraši, potom Abu Al Hasan Al Kuraši i nakon njega Abu Al Husein Al Kuraši.

Ove vođe nisu u srodstvu - nadimak „Al Kuraši" odnosi se na vezu sa plemenom Kuraiš proroka Muhameda iz Meke.

Od samoproglašenja „kalifata" u junu 2014. godine, nastavili su da nazivaju svoje lidere „kalifima", od kojih je prvi bio Al Bagdadi.

U avgustu 2023. godine, Islamska država je predstavila novog lidera, Abu Hafs Al Hašimi Al Kurašija, ali se malo zna o njemu i tek se očekuje od njega da održi prvi liderski govor.

Islamska država je takođe izgubila neke od vodećih komandanata, naročito u Siriji i Iraku, uglavnom u koalicionom napadima koje je predvodila Amerika.

U avgustu je mozambijska vojska saopštila da je ubila šefa Islamske države u zemlji, ali grupa retko komentariše takva ubistva, sem u slučaju „kalifa" i portparola.

Kakav je uticaj rata u Gazi?

Veruje se da su vojne operacije protiv Islamske države i konkurencija rivalskih grupa u nekim zemljama, uključujući Somaliju, Sahel, region oko jezera Čad i Siriju, ključni faktori za pad aktivnosti grupe.

Gubici lidera - i relativna anonimnost aktuelnog vođstva - takođe se smatraju krupnim faktorom.

Ali i dalje ima na stotine napada Islamske države, naročito u Africi, a grupa nastavlja da operiše u mnogim zemljama iskorišćavajući političke, bezbednosne i socijalne ranjivosti.

Rat u Gazi bi Islamska država i druge ekstremističke grupe mogli da dožive kao jednu takvu „priliku" i da traže načine da iskoriste sukob kako bi preusmerili bes protiv neprijatelja.

Veruje se da je od početka rata koji je izbio posle napada Hamasa na Izrael 7. oktobra u kom je stradalo 1.200 ljudi (a još 240 uzeto za taoce) pa do sada u Gazi stradalo skoro 20.000 ljudi a ranjeno više od 52.000.

I dok je Al Kaida pozvala muslimane da učestvuju u borbi uz palestinske militante, reakcija Islamske države, objavljena u nedeljnim novinama grupe Al Naba, nije hvalila palestinske grupe niti je pozvala muslimane da podrže Hamas.

Grupa je prethodno optuživala Hamas za tlačenje njenih pristalica u Pojasu Gaze.

Umesto toga, Islamska država se usredsredila na pokretanje osvetničkih napada širom sveta, u koje spadaju i oni protiv arapskih vlada koje optužuje da „štite" Izrael.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]