BBC News
Izbori u Srbiji 2023: Ponavljanje i poništavanje glasanja, šta treba da znate
Dok je ponavljanje izbora dobro poznat scenario, poništavanje izbora u Srbiji ne postoji u sudskoj praksi Ustavnog suda, jedine instance u zemlji koja o tome može da odluči.
Glasanje na beogradskim izborima je završeno, ali neki od učesnika ne prihvataju ishod.
Najsnažnija opoziciona grupacija Srbija protiv nasilja organizuje proteste ispred Republičke izborne komisije, a nositeljka liste Marinika Tepić štrajkuje glađu sa zahtevom da se poništi čitav izborni proces.
Opozicija tvrdi da je vlast dovodila birače iz inostranstva koji bi odlučivali o lokalnim pitanjima u glavnom gradu što bi, kako navode, uz nepravilnosti poput kupovine glasova i pritiska na birače koje su utvrdili međunarodni posmatrači, bilo dovoljno da se ponište izbori u Beogradu.
Procedure pokazuju da su na stolu dve opcije: ponavljanje izbora na određenim biračkim mestima uz proglašenje konačnih rezultata, kao i poništavanje izbornih rezultata, uz raspisivanje novih izbora.
Dok je ponavljanje izbora više puta isproban recept, poništavanje izbora postoji u pravnoj teoriji, ali ga do sada nije bilo u sudskoj praksi, kaže Marijana Pajvančić, redovna profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
„Ulica ne rešava puno toga, sve se mora završiti pravnim postupkom, a najviša instanca do koje se može ići je Ustavni sud Republike Srbije", kaže Pajvančić za BBC na srpskom.
- Protest opozicije zbog sumnji u izbore u Beogradu, EU i SAD traže istragu o nepravilnostima
- Izbori u Beogradu: Naprednjaci imaju prednost, a šta kaže doktor Nestorović
- Zašto su važni izbori u Beogradu
Šta je ponavljanje glasanja?
Kada se na biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja ili ako je glasanje na tom biračkom mestu poništeno zbog nepravilnosti, organizuje se ponavljanje glasanja.
Rešenje o sprovođenju ponovnog glasanja na biračkom mestu donosi Republička izborna komisija, u roku od tri dana od dana kada je na zvaničnom veb sajtu objavljeno rešenje kojim je konstatovano da se na tom biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja, odnosno da je glasanje na tom biračkom mestu poništeno, navodi se na sajtu Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
U Srbiji je ovo dobro poznata praksa, koja se dešavala u prethodnim izborni ciklusima, podseća Bojan Klačar, direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), za BBC na srpskom.
„Do ponavljanja glasanja dolazi ukoliko se utvrdi opravdanost prigovora birača ili članova biračkog odbora o sprovođenju izbora na određenim biračkim mestima", dodaje.
Takođe, kako pojašnjava, RIK i lokalne izborne komisije mogu po službenoj dužnosti da donesu odluku o ponavljanju glasanja, ukoliko uoče da izbori nisu sprovedeni u skladu sa svim propisima.
„Na primer, ako zapisnik nije valjano popunjen, ili ga nisu potpisala najmanje tri člana biračkog odbora, ili ukoliko u glasačkoj kutiji postoji veći broj listića nego što je bilo registrovanih birača", kaže Klačar.
Ukoliko birači i stranke smatraju da RIK i lokalne izborne komisije, kao što je Gradska izborna komisija (GIK) u Beogradu, nisu na odgovarajući način odgovorile na prigovore, mogu da se obrate višim instancama.
„Učesnici izbora koji nisu zadovoljni radom GIK-a, mogu da se žale RIK-u, a dalje i Upravnom sudu", kaže Pajvančić.
Kako dodaje, viša instanca za žalbe na rad lokalnih izbornih komisija su viši sudovi.
„Nažalost, sve to može da se otegne u nedogled", ističe Pajvančić.
Šta je poništavanje izbora?
Kada su učesnici izbora nezadovoljni radom Upravnog suda i Viših sudova, najviša instanca kojoj mogu da se obrate je Ustavni sud.
Profesorka Pajvančić kaže da Ustavni sud može da poništi pojedine faze izbornog postupka, ali i celokupne izbore.
„Kada postoji sumnja da su izborne povrede bitno uticale na rezultat glasanja, pred Ustavnim sudom je moguće pokrenuti odlučivanje o izbornom sporu", pojašnjava.
Kako dodaje, Ustavni sud u tom slučaju ima obavezu da hitno postupa.
Pajvančić ocenjuje da bi grupa od 25 narodnih poslanika bila najefikasnija u pokretanju izbornog spora.
„Oni imaju status ovlašćenih predlaganja, pa bi Ustavni sud morao hitno da reaguje", kaže.
Kako dodaje, to mogu da učine i odlazeći poslanici, podsećajući da „njihov mandat traje sve dok se ne formira nov skupštinski sastav".
Stručnjakinja smatra da „postoji osnov za poništavanje čitavog izbornog procesa".
„U svim fazama izbora, od kandidovanja do glasanja, iznete su sumnje da je bilo nepravilnosti", dodaje.
Pogledajte video: Čemu se nadaju stanovnici najvećeg i najmanjeg mesta u državi
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]