Kritika filma ''Anatomija pada'': Slojevit triler o tragičnom intelektualnom rivalstvu

Prvi utisak je od uvodnih momenata pa nadalje, u ovoj kriminalističkoj drami kompleksnih relacija među protagonistima i velikih turbulencija u njihovim privatnim i profesionalnim sudbinama, koji će ubrzo doneti smrt supruga glavne junakinje, jeste iritirajuće ponavljanje instrumentalne verzije hita repera 50 Cent pod nazivom ‘’P.I.M.P.’’. Tokom istrage i rekonstrukcije gde se nastoji otkriti da li je supruga ubila svog muža ili je možda slučajno pao ili počinio samoubistvo, čujemo ovu zaraznu melodiju nebrojeno puta, pa nam u drugom delu ove dvoiposatne sudsko-kriminalističke hronike počne da nedostaje kada potpuno nestane.

Kroz film Žistin Trije povremeno provejava šabrolovski duh, iako stari majstor verovatno ne bi preterivao (najviše što je na tom nekom planu otišao je u filmu ''Violeta Nozijer'' sa Izabel Iper) sa beskrajnim izveštajima iz sudnice. Dakle, jedna od mana filma je što je predug baš u tim segmentima, te da autorki rediteljska i dramaturška ekonomičnost nije jača strana.

Za uži krug posvećenika, koji će se pre svega naći u intelektualno potentnijem i obrazovanijem auditorijumu, najjači adut ove priče o bračno-porodičnom rasulu, jeste kreativno rivlastvo između uspešne spisateljice Sandre Vojter i njenog muža Semjuela Maleskog, jer tokom priče vidimo da na tom polju posebno varniči jer je ona uspešna i izdaje knjigu za knjigom, dok je on u inspiraciji potpuno jalov i atrofiran iako je, što svesno, što nesvesno, priželjkivao neku kolibu nedaleko od Grenobla gde bi, nešto dalje od grada i ljudske gužve, pokušao da napuni stvaralačke baterije. 

Za širu publiku emotivni zamajac biće sudbina njihovog sina Danijela, kojem je poprilično oštećen vid nakon nesreće koja se dogodila (a za koju Sandra uglavnom krivi Semjuela), i sav bolni teret koji će mu se natovariti zbog roditelja koji su, mahom, u svojim sebičnim svetovima.

I zaista, ako ćemo i o valorizaciji glumačkih  interpretacija, izvrsnu Sandru Hiler u ulozi majke i supruge, povremeno nadmašuje jedino mali Majlo Mačado Graner u liku Danijela, koji otkriva svet i odrasle kroz traume koje mu priređuju najbliži, otac i majka. Dodatni stres izaziva u njemu suđenje majci i primisao da je ona ipak možda naudila njegovom ocu.

Iako Sandra Hiler blista i iako njena junakinja ima odgovor gotovo na svako pitanje, što u sudnici, što van nje, negde suštinski spisateljica je odbojan lik, a film nošen pre svega paćeničkim i ucveljenim gardom svoje junakinje, u znaku takve sumnjive energije i poriva, dobija zaista mračne i mutne valere. 

Zato što kroz rekonstrukciju tragičnog slučaja u planinskoj kolibi može koristiti čitav arsenal audio materijala i interpretacija koji služe istrazi, Žistin Trije obilato upotrebljava takve mogućnosti za rediteljske intervencije koje formiraju prilično intrigantan i lucidan stil u građenju psihološkog aspekta ovog trilera. Sekvenca sa psom kome je dečak dao aspirine (a taj detalj je jako bitan u formiranju tužne slike propadanja njegovog oca i prekomerne upotrebe lekova) zastrašujuće je efektna, uzbudljiva i duboko emotivna. Na kraju, taj dečak i taj pas su jedina bića gde možete pronaći čistotu i iskrenost u ovoj storiji prepunoj prekomerne slobode, raznih izdaja i  izneveravanja partnera, otimanja kreativnih ideja i nezdravog rivlastva koje tako i završi.

‘’Anatomija pada’’ na 36. ceremoniji dodele EFA nagrada u Berlinu ukupno je pobedila u pet kategorija. Osim priznanja za celokupno ostvarenje i glavnu glumicu, film je nagrađen za najbolju režiju, scenario (koscenarista je Artur Arari) i montažu.