Najbolji glumci i glumice predstava na 16. Smotri dramskih amatera „Živka Matić“ - drugi deo (FOTO+VIDEO)

Predstava „Bila je to ševa“: Nataša Rokvić i Dejan Milošević

Četvrte večeri 16. Smotre dramskih amatera Pomoravlja i Podunavlja „Živka Matić“ Pozorište „Kastelum“ iz Kostolca izvelo je predstavu „Bila je to ševa“, u režiji Fuada Tabučića.

Najbolja glumica predstave je Nataša Rokvić, koje je tumačila ulogu Julije, ali i ćerke Romea i Julije, Lukrecije. Ona je i jedina glumica u ovoj predstavi. Najbolji glumac je Dejan Milošević, koji je tumačio ulogu Romea, kao i monaha Lavrentija. 

„Nisu te nagrade osnovni motiv bavljenja amaterskim pozorištem, ali naravno da su značajne. To je neka vrsta satisfakcije, svakako“, rekla je za Boom 93 nakon predstave Nataša Rokvić.

Dejan Milošević navodi da rade nešto da bi to bilo lepo, da bi to uspelo, da bi se ljudima svidelo, a, ako se još tu podvuče neka nagrada, to prija i čini ih zadovoljnim.

Nataša Rokvić rekla je da joj nije bilo teško da tumači više likova jer su predstavi prišli igrajući se.

„Kad shvatiš šta je režiser hteo da kaže time i kad te on izmaltretira da ti to naučiš i uradiš onako kako je on to zamislio, posle sve ide lako – uživali smo“, kaže Dejan Milošević.

Nataša Rokvić istakla je kako je ne samo komedija kao žanr već pozorište generalno važno, ali joj se čini da je sve manje zastupljeno, naročito kod mlađih generacija.

„Sve manje mladih ljudi viđam u publici i žao mi je. Mislim da to nije dobro. Uopšte nije važan žanr. Važno je doći u pozorište. Pozorište svakako obogaćuje, kao i svaki vid kulture“, rekla je Rokvić.

Dejan Milošević osvrnuo se na narodnu izreku „hleba i igara“.

„Dajte narodu malo igara kad je neka ružna situacija da se nasmeje. Ako smo mi to danas uradili, ako se publika nasmejala, ispunili smo sve ono što smo radili, ono što smo vežbali, što smo naučili i drago mi je ako smo uspeli u tome“, kaže Milošević.

Ova komedija prikazuje kako odnos Romea i Julije izgleda posle trideset godina braka, kada su okruženi svakodnevnim problemima i kada se bore sa svojom buntovnom ćerkom tinejdžerkom.

Sa glumcima smo razgovarali o tome koliko je čest slučaj da bračni parovi, obuzeti različitim životnim problemima, zaboravljaju na ono najbitnije – ljubav.

„Neću da kažem 100%, jer verovatno nije baš 100, ali u velikom procentu mislim da se to pretvori u neku mašinu, pa se zaboravi na ljubav, a ona stvarno jeste najbitnija. Kad je ona tu, ovo se drugo rešava, a mi to bacimo negde tamo i stavimo fokus na neke druge stvari, a to je sve naopako“, rekla je Rokvić.

Pitali smo glumce kako bi zamislili Romea i Juliju u 21. veku, u vreme društvenih mreža.

Nataša Rokvić rekla je kako je u predstavi vreme uopšteno i da su je napravili tako da se vidi šta se dešava trideset godina nakon romantike i balkona itd. Prema njenim rečima, danas ne bi bilo balkona, već bi bilo mobilnih telefona i poruka. 

„Možda bi se uradilo tako da se malo te poruke i ti telefoni izbace. Možda će nekad biti i balkona da ne budemo ograničeni kao terasa, nego da budemo na terasi i balkonu iz ljubavi“, kaže Milošević.

Predstava „Ruženje naroda“: Nemanja Radivojević

Peta takmičarska predstava je „Ruženje naroda“ u izvedbi Teatra „Resava“ Centra za kulturu „Sveti Stefan despot srpski“ iz Despotovca. Režiju potpisuju Miroljub Ivanović i Nemanja Radivojević.

Za najboljeg glumca predstave žiri je proglasio Nemanju Radivojevića, koji je tumačio ulogu Jezdimira Kuštrimovića.

Ženskih likova u predstavi nije bilo.

„Ova predstava ima svoju specifičnu prirodu. Ona govori o jednom vrlo tragičnom delu naše istorije i o podelama koje su kod nas Srba, nažalost, večne. Nikad nije lako igrati ovu predstavu. Svaki put je novi izazov jer je ona jedan ambis u koji, kada upadneš, samo padaš. Prosto je nemoguće da dotakneš dno. Uvek je nakon ove predstave teško, bar meni, da se saberem, da se opet nađem jer ući u ta stanja o kojima govore likovi u toj predstavi vrlo je teško“, kaže za Boom 93 Nemanja Radivojević.

Kako kaže, on je u ovoj predstavi tumačio drugu ulogu, ali je ulogu Jezdimira igrao zbog toga što je glumac koji ga inače tumači imao zdravstvenih problema.

Kada je u pitanju nagrada, Radivojević ističe da je pojedinačna nagrada pojedinačno za glumce ništa ako cela ekipa nije uspela da zada jedan određeni ritam.

„Pojedinac sam nikako ne može da uspe da dostigne određeni nivo i bude kvalitetan ako ta ekipa koja stoji iza njega nije kvalitetna. Ja imam tu veliku sreću da su sa mnom ovde delili daske moji prijatelji pre svega, pa onda isto tako i kolege glumci“, kaže Radivojević.

Jedna od dominantnih tema predstave jesu podele unutar srpskog naroda, koje dovode do destruktivnosti, mržnje i bratoubilaštva.

„Možemo uvek da se srpski narod na kraju, kada više nema na šta da se podeli, podeli na Zvezdu i Partizan. Podele su, nažalost, postale jedna prikolica našeg naroda, koju nezahvalno vučemo kroz istoriju za sobom bez mogućnosti da je pustimo. Ta podela sama sa sobom nosi našu istoriju na jedan specifičan način. Mislim da ne postoji čovek koji bi mogao da objasni konkretno zbog čega su te podele nastale, da li se i u kojim formama prenose dalje kroz generacije, ali očigledno je da ih ima. I danas ih imate. Možda nisu četnici i partizani, ali su neke druge podele. Dok postoje poslednja dva Srbina na svetu, biće i podela“, smatra Radivojević.

Prema njegovim rečima, ljudi u zatvorskoj ćeliji prikazani u predstavi isto su što i životinje.

„Ja bih voleo da se ljudi duboko posle ove predstave zapitaju o tome kakve su borbe životinja u kavezu i da sa tim mišljenjem publika izađe iz ove sale i onda ode u svoj dom gde nije tako i, eventualno, na svoje probleme gleda blaže. Predstava ne govori samo o tome da se Srbi dele. Ona govori i o likovima koji su u ovom komadu postavljeni tako da su svi grešni, da svi, počev od sveštenika, imaju svoje repove. Dosta je teško odrediti se i reći: ’Voleo bih da ljudi to vide’. Ja bih voleo da ljudi osete kiseli i gorak ukus kad izađu posle ovakve predstave. Ovakva predstava treba da bude nauk. Pogledaš je jednom i ne ideš narednih pet godina da gledaš takvu predstavu. Treba da bude tako, sad ne znam koliko smo uspeli da to donesemo na taj način”, kaže Radivojević.

Radivojević smatra da je položaj amaterske pozorišne umetnosti bolji nego što je bio ranijih godina.

„Sad ima više festivala, ima više amatera, ljudi se više druže i putuju. Poenta amaterizma i jeste ta da se slični ljudi iz različitih gradova ujedinjuju oko nekih ideja kao što je ovaj festival. Mi u Despotovcu imamo festivale na kojima isto tako razmenjujemo program sa drugim pozorištima. Smatram da je pojava tih manjih festivala, manjih u smislu da nisu profesionalni i da nisu najjača amaterska pozorišta iz države, doprinela da se manja amaterska pozorišta ohrabre, rade jake komade i uđu u neku jaču priču“, zaključuje Radivojević.

Intervjue sa najboljim glumcima i glumicama ostalih takmičarskih predstava možete pročitati na LINKU. 

Nagrađeni glumci dobili su na poklon grafiku Milene Pavlović Barili.

Najbolji glumac, najbolja glumica i najbolja predstava festivala biće proglašeni večeras, 29. novembra. U njihovu čast Slovačko pozorište „VHV“ SKUD-a „Heroj Janko Čmelik“ Centra za kulturu Stara Pazova izvešće predstavu „Kovači“.

Ovogodišnji žiri čine Aleksandar Volić, reditelj i dramski pedagog iz Beograda, Violeta Marković, predsednica Udruženja likovnih umetnika Srbije i viši muzejski vodič u Galeriji „Milena Pavlović Barili“, i Ljiljana Panić, profesorka u Beogradu.

Selektor festivala je Radiša Dragojević.

Smotra dramskih amatera Pomoravlja i Podunavlja „Živka Matić” organizuje se u čast proslavljene srpske glumice, za čiju karijeru su bile značajne radijske i televizijske uloge. Njenoj slavi posebno su doprinele uloge u serijama „Građani sela Luga” i „Ljubav na seoski način”. Smotra je prvi put organizovana 2008, godine, na desetogodišnjicu smrti ove glumice.

Projekat „Supermarket kulture”, koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da afirmiše kulturne vrednosti i stvaralaštvo, da predstavlja stvaraoce i umetnike, ali i da obrađuje ključne teme od značaja za položaj kulture i umetnosti u društvu i našoj lokalnoj zajednici, da pruži podršku i istakne važnost kulturne politike za budućnost našeg društva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.