Aleksandar Bogdanović, borac za zaštitu životne sredine – slučaj reke Pek

Zabrinuti građanin, kako sebe naziva Aleksandar Bogdanović, pokušao je da se izbori sa institutcijama i dobije adekvatne informacije o samom događaju. Ono što mu je bilo bitno da sazna je: šta se desilo, ko je odgovoran za pomor ribe i koje mere su preduzete. Nailazio je na mnoge prepreke, a glavna prepreka je ta što više nije meštanin sela. I pored toga Aleksandar je učinio sve što je u njegovoj moći da dobije informacije o akcidentu pomora ribe u reci Pek. 

„Moj aganžman u oblasti zaštite životne sredine je skroman i uglavnom vezan za priobalje Peka u ataru sela Braničevo. Mada, imajući u vidu da niko ništa i ne pokreće, može se zaključiti da ipak jeste važan“, objašnjava Aleksandar.

Počinje ozbiljnije da se angažuje avgusta 2022, nakon drugog akcidenta koji se dogodio tog leta. Za slučaj pomora ribe u reci Pek kaže da je to „kap koja je prelila čašu“. Tada je Bogdanović prijavio slučaj resornom Ministarstvu preko aplikacije gReact. Međutim nadležne institucije već su bile na terenu i prikupile uzorke. Ono što je nedostajalo je informacija o rezultatima ispitivanja za kojom je tragao Aleksandar. 

„Važno je bilo da saznamo šta se desilo i ko je odgovoran.“

Ministarstvu zaštite životne sredine 26. septembra 2023, šalje zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Višemesečna borba, za koju je imao pravnu podršku iz Beograda, završava se saznanjem ko je odgovoran, ali ne i kakvi su rezultati analize. Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja biva odbijen. U odgovoru koji je dobio od Ministarstva detaljno je objašnjen razlog zašto mu nije omogućen pristup, a to je da se u tom trenutku vodio postupak protiv „CoolFood“ d.o.o. Beograd, pogon „Hladnjača“ Braničevo. 

Objašnjava da je ovo samo njegov „mali doprinos“ i da „ozbiljnije bavljenje zaštitom Peka zahteva veće resurse, mnogo vremena i više aktivnih ljudi iz sela dužinom čitave reke.“  Uz to kaže „izazov je sačuvati se dovođenja u vezu zaštite reke sa bilo kakvom političkom opcijom. Najveća prepreka je to što već dve decenije ne živim u Braničevu i nisam uvek prisutan na terenu. Povremen angažman, ne može dati zadovoljavajuće rezultate i zato je važno da se što više meštana angažuje.“

 „Ima zainteresovanih“, kaže, „ali svi moramo još malo da se potrudimo.“

Uzevši u obzir dužinu toka reke zagađenje se ne može posmatrati samo lokalno. Ističe da su zagađivači veliki privredni sistemi, poput rudnika u Majdanpeku, zatim lokalna privreda, kao što se pokazalo u slučaju pomora ribe, ali i meštani priobalnih sela. 

Tako se 2020, po prvi put Braničevo našlo na mapi Eko straže kao lokacija gde će se sprovesti akcija čišćenja „Zavrni rukave“. Ovu akciju u selu Braničevu organizovala je Bogdanovićeva sestra Aleksandra.

Događaju se prve godine priključilo oko 30 meštana, najviše mladih i dece, dok naredne 2 godine broj učesnika počinje da opada. Akciju je podržala i lokalna samouprava odvoženjem prikupljenog smeća od strane lokalnog komunalnog preduzeća. Dok je Turistička organizacija Golupca dala svoj doprinos najavom događaja na svojim društvenim mrežama.

Meštani podržavaju sve što Aleksandar čini, mada ima i onih koji nisu upoznati sa akcijom čišćenja „Zavrni rukave“, ali ga nazivaju „Čuveni Aca“. 

U razgovoru sa majkom deteta koje je učestvovalo u čišćenju reke saznajemo da je Aleksandar takođe organizovao razne izložbe. Smatra da je sve što radi jako značajno, a posebno deci u selu.

Takođe smo od meštana čuli da sva ta borba „nema nekog efekta, s tim da se smeće i dalje baca“, a u to smo se uverili i sami.

Ono od čega Aleksandar nikad neće odustati je to „da se bori za čistiji Pek jer je pored njega proveo detinjstvo.“ A uz sve ovo trudi se da organizuje događaje za svoje meštane. 

Koliko mu je stalo do svog rodnog mesta govori i to da nalazi vremena da se posveti i starim zaboravljenim pričama Braničeva. 

Na svom sajtu „Moje Braničevo“ beleži priče, fotografije i filmove. 

„Sve ono što vremenom bledi i nestaje.“

Ostaje da se nadamo da ni njegov „mali doprinos“ u podizanju svesti o zagađenju reke Pek neće vremenom biti zaboravljen. 

Jer kako kaže u svojoj priči o „Zlatnom Peku“:

„Zlatno grumenje ne daje vrednost Peku već biljke i životinje u njemu. Važno je čuvati obale Peka i njegov živi svet. Ostaviti čistu reku je najlepša priča za buduće generacije. Briga o Peku je briga o sopstvenoj budućnosti.“

Piše Dijana Aleksandrović, dopisnica Boom93 iz Velikog Gradišta