Izdavači: Neistina da su sajmovi van centara, i Njujorški u Menhetnu, ne – u preriji

„Primer planskog nestanka Beogradskog sajma knjiga sa urbanističke mape glavnog grada, kako navodi UPIS, pokazuje svu upornost vlasti i nezasitog investitorskog lobija u pokušaju da se falsifikatima, manipulacijama, demagogijom, ukratko – političkim potezima na ivici kriminala, izbriše postojanje prošlosti i budućnosti i pravo na kulturni kontinuitet“, anavode izdavači.

UPIS, kao esnafska izdavačka institucija, posebno naglašava nedopustivu ignoranciju donosilaca političkih odluka i njihovog sprovođenja na nivou republike i grada, a u ime arhitektonske i inženjerske struke, koja nije ni konsultovana, da se izmeštanjem Beogradskog sajma, 66 godina tradicije Međunarodnog beogradskog sajma knjiga – „baci na poljanče za pikanje fudbala“.

Nemušti planovi različitih nivoa prikazuju se građanima samo zarad zamućivanja suštinskih ideja koje stoje iza njih, smatra UPIS.

Razgraničavanje parcela hale 1 Beogradskog sajma od ostatka prostora pokušaj je da se sve druge hale sajma odvoje od prve, iako su jedinstvena arhitektonska celina, te da se time legalizuje i njihovo rušenje.

Priče oko toga da su svi važni sajmovi (knjiga) van centara gradova, pa i samih gradova, čista su neistina.

„Pariski Salon knjige je u centru prestonice, Londonski sajam je vraćen u Olimpiju – srce Londona, Pekinški sajam knjiga je takođe, posle neuspešnih godina „provoda“ na livadi vraćen u okvire centralnih prstenova grada… Da, postoje i sajmovi knjiga van gradova, ali iz potpuno drugih razloga tamo postavljeni i tehnički i logistički savršeno organizovani – Lajpcig, Teheran, Kairo…“.

Ali, kako navodi UPIS, valja primetiti da je Beogradski sajam knjiga jedan od najvažnijih među već pomenutim u Evropi (dugo je bio odmah iza Frankfurtskog), i da je taj argument softverski izuzetno važan.

„Ako bismo prešli na druge kontinente, samo bismo proširili iste primere: Njujorški sajam knjiga održava se u srcu Menhetna, ne u preriji, a sličan je slučaj i sa Kanadom – Kvebek i Torontom, kao i azijskim sajmovima knjiga“.

UPIS smatra, kako se ističe u saopštenju, da su stručnjaci različitih vrsta u svom protivljenju ovom razaranju kulturnog nasleđa izrekli već dovoljno argumenata.

„Naš zadatak je da podsetimo javnost na čitaoce koji nisu samo kupci knjiga, već naslednici duhovnih vrednosti koje im izdavači donose. Čitaoci i posetioci upravo završenog Sajma knjiga su se kroz medije vrlo jasno izjasnili protiv rušenja i preseljenja ovog Sajma.

U demokratski uređenoj državi, njihov glas, čak i bez ikakvog obrazloženja, bio bi dovoljan da ga nadležni organi poštuju i dosledno primene.

Kao jedan od najmasovnije posećenih sajmova u toku godine, Međunarodni beogradski sajam knjiga, na mestu na kojem je, kolevka je održavanja naših estetskih, kulturoloških i civilizacijskih vrednosti. Ne treba da bude i njihov grob.

Časni posao izdavača je da stvaraju knjige, a ne da učestvuju u njihovom uništavanju“, ističe se u saopštenju koje je potpisao Upravni odbor UPIS.

„Podrška izdavaštvu, ne kozmetičke promene“

UPIS je uputio i otvoreno pismo Ministarstvu kulture povodom izostajanja mera kulturne politike u izdavaštvu.

Početkom ove godine, pre nego što su raspisani konkursi za podršku savremenoj kulturi, održan je sastanak predstavnika izdavačkih grupacija i Ministarstva kulture. Iako su izdavači, na osnovu analize stanja u kulturi i neophodnih mera kulture politike, predložili i obrazložili obuhvatan program kulturne politike u izdavaštvu, Ministarstvo kulture je, umesto suštinskih, unelo samo kozmetičke promene u konkurse namenjene podršci izdavaštvu i književnim programima, saopštio je UPIS.

Pre nego što se u narednim nedeljama raspišu konkursi za podršku kulturi u 2024. godini, UPIS je zato podsetio na zahteve izdavačke zajednice, jer su oni, kako se navodi, u najboljem kulturnom i društvenom interesu.

Povodom otkupa knjiga, izdavači zahtevaju da budžet za Otkup knjiga bude udvostručen, jer je postojeći budžet prevaziđen i nedovoljan, kao i da sastav Кomisije za Otkup knjiga proširi na 7 članova različitih orijentacija i oblasti.

„Predlažemo da se Кomisija proširi ljudima koji su stručnjaci – iz oblasti književnosti za decu, humanističkih nauka, srpske i svetske književnosti, kao i iz likovne i grafičke oblasti (oprema knjige).  Zahtevamo transparentno objavljivanje spiska kandidata za članove Кomisije, kako bi se na vreme ukazalo na eventualne propuste ili sukob interesa. Zahtevamo da rad Кomisije bude javan i da rabat za Otkup bude umanjen sa 40 na 30 odsto“, dodaje se.

Izdavači su preporučili i da otkup knjiga bude organizovan dva puta u toku jedne godine.

„Zahtevamo ravnomernost u raspodeli sredstava koja mora važiti za čitavu teritoriju Srbije, bez favorizovanja bilo koje političke posebnosti, ideološke orijentacije ili geografske celine“.

UPIS zahteva i da se obezbede dodatna sredstva Ministarstva koja će pokrivati učešće na međunarodnim sajmovima, pre svega na sajmovima knjiga u Frankfurtu i Bolonji svake godine, uz mogućnost još jednog svetskog sajma godišnje, odabranog po aktuelnoj potrebi. „Zahtevamo da se obezbede sredstva za nacionalni štand Srbije i obavezno učešće na regionalnim sajmovima knjiga: Zagreb, Podgorica, Sarajevo, Banjaluka.“

Udruženje profesionalnih izdavača Srbije obavestio je Ministarstvo kulture da će, zajedno s drugim asocijacijama izdavača, pisaca i prevodilaca, organizovati rad neformalne nadzorne grupe sačinjene od predstavnika izdavača. Nadzorna grupa će pratiti proces rada komisija zaduženih za pojedine konkurse koje raspisuje Ministarstvo kulture i izveštavati o rezultatima usvajanja naših predloga.

Rad ove grupe odnosiće se na sve javne aktivnosti i konkurse koji su vezani za izdavaštvo, zaključio je UPIS.