Dan prosvetnih radnika: Iz ugla nastavnika

Stanje prosvetnih radnika u Srbiji je tema od velike društvene važnosti. Iako su prosvetni radnici ključni akteri u oblikovanju budućnosti nacije, suočavaju se s mnogim izazovima, uključujući niske plate, nedostatak resursa, administrativne prepreke i zahtevnu radnu sredinu. Prosvetari u našoj zemlji zarađuju primetno manje nego njihove kolege u komšiluku. Za razliku od prosvetnih radnika u Hrvatskoj i u Crnoj Gori, prosvetari u našoj zemlji zarađuju manje od republičkog proseka.

„Stanje prosvetnih radnika u Srbiji je loše po više stavki. Prvo materijalno, jer zaista radimo ne za platu, nego za socijalnu pomoć”, kaže profesorka fizike Nevena Jacić.

Takođe, Nevena se osvrće na izazove koji se tiču obrazovnog sistema i dece. Generacijski jaz je evidentan.

„Ja sam se čudila kada su moji roditelji pričali za moju generaciju, ali današnja deca nemaju nikakvu motivaciju, interesovanje, radne navike, imaju previše prava, a premalo obaveza”, navodi Jacić. Ovaj izazov, prema njenim rečima, može biti ozbiljna prepreka za unapređenje obrazovnog sistema.

Kao nastavnica fizike i starešina petog razreda, Nevena se suočava s nizom izazova u svakodnevnom radu.

„Ima mnogo izazova sa kojima se u svakodnevnom radu kao prosvetni radnik nosim. Konkretno, sada sam starešina petog razreda, a predajem fiziku od šestog, tako da mi je izazov da godinu dana držim odeljenje na okupu i stvari pod kontrolom”, kaže Jacić.

Jedan od glavnih izazova je i nedostatak poštovanja od strane dece. Kako navodi Nevena, izazovi su najveći što deca nemaju nikakvog poštovanja, čast izuzecima, a roditelji još manje. Ovaj nedostatak poštovanja otežava rad prosvetnim radnicima, koji se često suočavaju sa neprijatnim situacijama.

Na pitanje kako se prosvetni radnici nose sa izazovima u današnjem obrazovnom sistemu, Nevena Jacić opisuje situaciju koja nije ohrabrujuća: „Nažalost loše, jer je većina prosvetnih radnika ili na zalasku svoje karijere, prošli su silne reforme, promene ministra, zakona i umorili su se da se nose sa bilo čime, dok mlađe generacije mahom su na određeno, zastrašeni, uplašeni, tako da previše ne komentarišu.“

Kako Jacić objašnjava, sve se svodi na priču, nesolidarnost i na nejedinstvo. Nedostatak energije i optimizma među prosvetnim radnicima čini da se mnogi izazovi rešavaju na individualnom nivou, bez adekvatne podrške kolega.

Kako bi se podigla svest društva o značaju prosvetnih radnika i njihovom doprinosu, Nevena Jacić navodi da svi koji komentarišu prosvetu, a da nemaju ni dan radnog staža u prosveti, trebalo bi provesti dva zadnja meseca, pred kraj školske godine u prosveti i suočiti se sa decom, ocenama, roditeljima, papirologijom.

Nevena takođe ističe značaj prosvete za društvo.

„Svi treba da imaju svest o tome da je prosveta, kao i što je porodica, gradivna ćelija jednog društva i da bez toga o bilo čemu drugom je nemoguće razgovarati“, zaključuje Nevena Jacić.

Boom 93 nedavno je sproveo anketu „Kakav je položaj prosvetnih radnika u društvu?” , a rezultati pokazali su da sugrađani smatraju da je položaj prosvetnih radnika u našem društvu nepovoljan. Naime, smatraju da zanimanje prosvetnog radnika nije dovoljno cenjeno, i da prosvetne radnike učenici, ali i njihovi roditelji ne uvažavaju dovoljno. Međutim, isto tako većinom smatraju da se ni sami prosvetni radnici ne bore dovoljno za svoja prava.

Dan prosvetnih radnika u Srbiji obeležava se 8. novembar, odnosno Mitrovdan, nepouzdan dan rođenja Vuka S. Karadžića. Po Ujedinjenim nacijama Svetski dan prosvetnih radnika je 5. oktobar i on se svake godine obeležava širom sveta.

Ideja o danu nastavnika začeta je u Indiji, 1962. UNESKO 1994. godine prepoznaje značaj obeležavanja datuma te vrste. Dan prosvetnih radnika prihvaćen je širom sveta, u preko 100 zemalja. Međutim, dan obeležavanja se razlikuje od zemlje do zemlje. Svuda je uzet datum vezan za bitan momenat od značaja za nacionalnu prosvetu konkretne sredine.

Otuda je u Srbiji kao Dan prosvetnih radnika prihvaćen Mitrovdan, za koji se veruje da je dan rođenja Vuka Karadžića.