Dr Dražilović: Poenta vegana je i etički aspekt

„Sada se još više ušlo u taj način ishrane, pa i života. Veganska ishrana se zasniva na hrani biljnog porekla, to su žitarice, voće povrće. Mi to imamo u našem postu, ali je on jedan period u godini. Odnosno sreda i petak, i oni posni periodi”, rekao je doktor Dražilović.

Danas, više od pola veka nakon osnivanja prvog veganskog društva, ovom pokretu je priključeno između 550 i 950 miliona svetske populacije. Veganska ishrana postaje trend u svetu, evidentno je, ako uzmemo u obzir da je devedesetih godina u vreme osnivanja ovog praznika veganski način ishrane upražnjavalo par miliona ljudi, dok ih je danas oko sto puta više.

Poenta je da vegani ne jedu meso, ribu, morske plodove, jaja, mleko, mlečne proizvode, med, ne nose krzna, vunu, kožu. Kako doktor navodi, ovde nije ishrana samo, nego je tu i način života bez ubijanja životinja. To je novija verzija vegeterijanstva.

Međutim, iza ove nesvakidašnje ishrane krije se nešto sasvim značajno, veliko i vredno poštovanja. Veganska ishrana jeste zapravo način života. Ovde se ne radi samo o izbacivanju proizvoda životinjskog porekla, već o celokupnom pogledu na svet i shvatanju stvari.

Upitali smo doktora Dražilovića zašto je dobro postati vegan?

Nakon celog moralno-filozofskog stava i pogleda koji vegani zastupaju, postavlja se pitanje da li je veganska ishrana dobra ili loša po zdravlje? Na ovo pitanje ne može se dati tačan odgovor nikada, jer je zdravlje kompleksan pojam na koji utiče bezbroj faktora pored ishrane (način života, genetičke predispozicije itd).

Doktor Dražilović navodi da sada postoji taj naučni stav da hrana životinjskog porekla sadrži holesterol. Ukoliko se favorizuje ta hrana, misli se na mesa, žumace iz jajeta, masna mlaka i svi ostali mlečni proizvodi, onda se unosi više holesterola koje naš organizam ne može da neutrališe, još ako nismo dovoljno aktivni, i to može da šteti zdravlju.

„Poenta je da imamo i taj etički aspekt. Imamo taj duhovni aspekt, a to su neki principi koje neko usvoji i pridržava se toga. Veganstvo nije karakteristično za nas, mada u nekim zemljama i veganstvo i vegeterijanstvo je zastupljeno, ali tu je drugačija kultura, drugačiji izbor hrane”, rekao je doktor.

Ne možemo izvaditi ishranu iz konteksta i samo posmatrati njen uticaj na organizam. Međutim, postoji par činjenica o kojima se zasigurno može govoriti.

Ishrana bi trebalo da bude kompletna i balansirana, kako bi naš organizam dobio u dovoljnim količinama sve materije potrebne za pravilno i efikasno funkcionisanje. S obzirom na to, izbacivanje hrane životinjskog porekla predstavlja problem, jer naše telo nije sposobno da proizvede aminokiseline, i jedini način na osnovu kog možemo do njih doći jeste hrana koja ih sadrži.

Određena hrana biljnog porekla sadrži neke amino kiseline, ali nikada nije slučaj da se u jednoj biljci nalaze sve koje su nam potrebne. Kombinacijom različitih biljnih vrsta, žitarica i gljiva, može se dobiti izbalansirana ishrana sa svim esencijalnim amino kiselinama, a bez unosa hrane životinjskog porekla.

Na današnji datum, 1. novembra 1994. godine prvi put je obeležen dan vegana. Ovaj izbor godine obeležavanja veganske ishrane nije nimalo slučajan. 1944, pedeset godina pre prvog zvaničnog dana vegana, osnovano je prvo vegansko društvo, na čelu sa britanskim aktivistom i borcem za prava životinja Donaldom Votsonom. Donald Votson, njegova žena i njihovi sledbenici, stvorili su tada celu ideologiju veganizma i definisali sam pojam i filozofiju koja se iza njega krije.