Šta se desilo sa fontanama u gradu?

Kada je Grad Požarevac rešio da rekonstruiše vodovodnu mrežu, niko od građana nije bio obavešten da će ukloniti jedinu javnu fontanu u gradu.  Nakon tog saznanja ubrzo su počele kritike kako je uništen simbol grada. Fontana je za neke simbol okupljanja maturanata, a nekima velika kanta za smeće, koju niko nije čistio.

Stariji sugrađani pamte da je pored nje radilo još pet fontana u gradu. Toga se seća i ahitekta u penziji Saša Isaković, koji kaže da su nakon zatvaranja tih fontana građani Požarevca bili razočarani, jer je to bilo mesto okupljanja mladih. Isaković objašnjava i zašto su fontane pretvorene u velike žardinjere.

Rekonstrukcijom Tabačke čaršije sredinom šezdesetih, kada su srušeni svi lokali i podignute stambene zgrade, postavljeno je šest fontana sa prskalicama. Bile su popločane mozaikom plavo-belih keramičkih pločica.Te fontane koristile su vodu iz Vodovoda, odnosno vodu za piće. Grad je vremenom, sedamdesetih godina, došao na ideju da zatvori fontane kako ne bi trošili vodu za piće. Zatrpane su zemljom i posađeno je cveće.

Početkom 2003. godine, tadašnje javno preduzeće “Direkcija za igradnju” i čelnici opštine Požarevac došli su na ideju da obnove jednu od fontana. Odlučeno je da to bude fontana u središnjem delu, u koju su ugradili pumpe sa savremenim odvodom i prečišćavanjem. Preko starih postavljene su nove pločice i mlaznice.

Kako se približavao završetak radova, odredili smo i datum puštanja u rad fontane, te se sasvim slučajno poklopilo da to bude 1.avgust, datum rođenja Zorana Đinđića, navodi Isaković, koji je u to vreme bio direktor Direkcije za izgradnju. Naručili smo slova i postavili ih na granitnu ploču zajedno sa tim datumom. Tog dana je fontana puštena u rad.

Sledeće godine su  fontanu počeli da koriste maturanti osnovnih i srednjih škola, te je i do danas bila njihovo mesto okupljanja.

To je po meni razlog zašto je fontana trebalo da ostane na tom mestu i da radi i dalje, s tim što je trebalo samo da se renovira, postave nove mlaznice i sve ostalo što je potrebno. Fontana je bila pokrivena granitom, skupocenim materijalom, koji do danas ostao skoro bez većih oštećenja.

Inače, u vreme kada je fontana izgrađena, postojala je ideja da se pokrenu privatnici u gradu i naprave po jednu fontanu na mestu gde su nekada bile. Međutim, niko nije hteo.

Komentarišući radove u Tabačkoj čaršiji, Isaković smatra da je centar trebalo ograditi na mestima gde se izvode radovi.

Tu su kamioni, bageri kopaju, a građani tu prolaze. Može svašta da se desi, ko će da odgovara. To je stvar građevinske inspekcije koja treba da kontroliše. Nedostaje i građevinska tabla sa projektom kako će to da izgleda, ko je investitor. Niko građane nije pitao za rušenje fontane, nisu pitali decu, generacije i generacije maturanata koji fontanu koriste kao mesto okupljanja i slave završetak škole.