Javna debata: Šta donosi novi Zakon o elektronskim medijima?

Izmena seta medijskih zakona trebalo je da bude završena do kraja 2021. godine, što znači da se sa ovim izmenama kasni dve godine.

„Zakon o javnom informisanju i medijima je krovni zakon iz koga proističu Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima. Izmene i dopune ova tri zakona predviđene su Akcionim planom za primenu Medijske strategije, koja je doneta 2020. godine. Prvo moramo da kažemo da je svima jasno da je došlo do ozbiljnog kašnjenja u primeni Medijske strategije i već sada deluje skoro sasvim izvesno da će vrlo teško biti realizovano sve ono što je zacrtano tim ambicioznim Akcionim planom, koji je usvojen 2020. godine”, rekao je na debati Saša Mirković, profesor Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum, bivši državni sekretar i pomoćnik ministra u Ministarstvu kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.

„Što se tiče ZJIM, ovo je već druga radna grupa koja radi na izmenama i dopunama ovog zakona. Naime, prva radna grupa bila je formirana leta 2021. godine, tada u Ministarstvu kulture i informisanja, dok je ministarka bila Maja Gojković. I ne samo ministarka nego je bila i prva potpredsednica Vlade. Ovo ističem zato što se pokazalo da čak iako je ključna osoba u Ministarstvu u Vladi visoko pozicionirana, to ne mora ništa da znači niti da doprinese poboljšanju statusa medija, medijskih radnika i novinara, niti ubrzanju procesa izmena i dopuna medijske regulative, ako ne postoji politička volja i ako ne postoji konsenzus unutar vladajuće elite da nešto iskreno zaista treba promeniti na tom polju”, rekao je Mirković.

Radna verzija Nacrta Zakona o elektronskim medijima (ZEM) predstavljena je početkom aprila 2023. godine. Član Radne grupe za izradu izmena ovog zakona bio je Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Kako je Veljanovski istakao na debati, ZEM neće pretrpeti samo izmene, već će to biti nov zakon.

„Mi sada radimo zakone, jer imamo Medijsku strategiju. Kada smo pre dvadeset i tri godine počeli da radimo na zakonima nismo imali nikakvu medijsku strategiju, ali nekako imam utisak da smo tada bili spremniji da u naše medijske zakone implementiramo standarde razvijenog sveta, demokratske Evrope i da smo se regulatornog okvira za medije, koji je nastao u Evropi, držali mnogo čvršće, uz napomenu da, bez obzira što naša zemlja nije članica Evropske unije, jeste članica Saveta Evrope, a najveći broj dokumenata koji pripadaju regulatornom okviru za medije u Evropi se i donosi u okviru Saveta Evrope, kao i, naravno, najvažniji dokument – Evropska konvencija o ljudskim pravima, čiji član 10 jeste regulatorni okvir za medijska zakonodavstva svih zemalja”, istakao je Veljanovski kao jedan od fenomena.

Drugi fenomen na koji je ukazao tiče se toga da ni ono što je dobro u postojećim zakonima nije ostvareno, a da se sada pravi ambiciozniji, a jedan od ciljeva jeste bolje predstavljanje pred evropskim institucijama.

„Mislim da je naša Medijska strategija potpuno zaparložena, da je osujećena, da je zaustavljena. Imamo dva paralelna toka. Jedan je da u medijske zakone ipak uspevamo da upišemo nekakve standarde i dobre namere, ali da se zapravo u praksi to u nedovoljnoj meri ostvaruje. Sad smo takođe pred tim paradoksom da menjamo zakone koji u svojim dobrim odredbama nisu ni polovično ostvareni, pravimo zakone koji će biti mnogo ambiciozniji od njih, ali naša ukupna atmosfera, naša vlast, naša politička elita nije spremna to da podrži. Moram odmah da kažem svoj stav da ja shvatam da mi radimo nove medijske zakone da bismo se bolje predstavili i pred svojom, a pre svega pred međunarodnom javnošću, a ne da bismo krucijalno menjali stanje kod nas koje nikakvo dobro”, rekao je Veljanovski.

Jedan od ključnih faktora za stanje na medijskoj sceni jeste Regulatorno telo za elektronske medije, koje, umesto da obezbedi da mediji budu nezavisni, radi suprotno od toga. To pokazuje i Akcioni plan za primenu Medijske strategije, u kome se, prema rečima Veljanovskog, od 30 zadataka koji se odnose na izmene ZEM, njih 20 odnose na REM.

„Dvadeset od trideset zahteva se odnosi na REM, jer je na razne načine, raznim istraživanjima, a možemo se pozvati i na neke međunarodne izveštaje, postalo potpuno jasno da to telo koje treba da bude nezavisno regulatorno telo, koje treba da u naš sistem u praksi implementira standarde demokratskog sveta, evropskog iskustva i evropskog regulatornog okvira da to telo to ne radi u dovoljnoj meri i da ne radi dovoljno dobro i da mi imamo problem”, kaže Veljanovski.

Glavni razlog zbog koga se zakoni ne primenjuju jeste nedostatak političke volje.

„Pošto u poslednje vreme govorimo mnogo o tome da je potrebna neka politička volja da se zakoni ostvaruju, mislim da moramo sebi da razjasnimo i da nemamo više nikakvih iluzija – ne samo da ne postoji volja da se zakoni ostvare nego, naprotiv, postoji volja, vrlo izražena, da se ne ostvare. I to je naš veliki problem”, istakao je Veljanovski.

Advokat i stručnjak za medijsko pravo Miloš Stojković suštinu problema vidi u izostanku demokratske evolucije društva kao celine i smatra da su mediji i medijska scena samo refleksija toga.

„Da imate demokratsku kulturu, ne bi moglo da dođe do toga da predsednica Saveta jednog nezavisnog regulatornog tela komunicira sa delom javnosti tako što kaže ’Neće da može’, objašnjavajući zašto Savet ne želi da radi svoj posao. Konkretno pričam za dodelu pete dozvole, ali, generalno, ’neće da može’ je lajtmotiv kad god se pokrene neka škakljiva tema. Kada se prikazuju slike odrubljenih tela u prajmtajmu na svim nacionalnim televizijama, onda se priča o tome da postoji interes javnosti da se vidi kakva su zverstva određene kriminalne grupe radile. Tada se interesi maloletnika stavljaju u pedeset peti plan. Zanemaruju se pravilnici koje je REM doneo, zanemaruje se zakon. Kada treba da se odluči o dozvoli postojećih emitera kako bi se produžilo njihovo delovanje na medijskoj sceni, onda svi rokovi važe. Za 21 dan se izdaju dozvole. Kada više ne postoji taj interes, onda ne postoje rokovi. Kada se javljaju i uživo se uključuju osuđeni ratni zločinci u program, to se pravda novinarskom slobodom i znatiželjom novinara, koji kaže: ’Intervjuisao bih Hitlera ako je to u interesu javnosti’”, navodi Stojković, ilustrujući samo neke od situacija iz kojih se vidi da REM svoj posao ne radi onako kako bi trebalo.

I sam REM sprovodio je monitoring medija od 2010. godine, u kome je konstatovao da postojeći emiteri i nacionalne stanice, kako kaže Stojković, ne ispunjavaju sve zakonske i programske obaveze, na koje su se obavezale svojim programskim elaboratom.

Televizije koje godinama unazad ne poštuju propise ipak su ponovo dobile nacionalne frekvencije.

„Predsednica Saveta u tom trenutku kaže da ne postoji prethodnih 16 godina i da su svi u istoj poziciji i da oni gledaju budućnost. A tu budućnost u ovih nepunih godinu dana koliko oni imaju dozvole možemo da vidimo. Budućnost je povratak u prošlost, odnosno povratak u stanje koje je postojalo i pre dodeljivanja dozvole. Ništa se tu nije bitno promenilo. Eventualno je Hepi Parove zamenio za gledanu emisiju, koja zapravo predstavlja otvorenu propagandu jedne strane u oružanom sukobu u Rusiji. I o tome ima monitoringa. S druge strane, druga nacionalna televizija je nastavila sa jeftinim rijaliti programom prisilnog okruženja, koji je obilovao nasiljem, pornografskim sadržajima, svim vidovima diskriminatorskog govora itd.”, rekao je Stojković.

Dve ključne izmene na kojima je profesor Veljanovski insistirao kao član Radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima jesu:

• isključivanje institucija države iz skupine ovlašćenih predlagača koji predlažu članove Saveta REM-a, pre svega Nadležnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije i Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine i
• biranje novog sastava Saveta REM-a nakon donošenja zakona.

Veljanovski navodi kako postoji otpor kada je u pitanju resetovanje Saveta REM-a.

„Ono što je krucijalno – da neko ko treba sada sve to da primenjuje može da bude u novom sastavu koji više garantuje da će to biti primenjeno, e tu sad imamo otpor. Mi se već u toj našoj stručnoj radnoj grupi, kad smo se izjašnjavali o tome, nas dvoje smo se izjasnili da to treba dosledno da se sprovede do kraja i da se resetuje”, rekao je Veljanovski.

Ne samo da postoji otpor, već se oni koji i sami ne poštuju evropske standarde sada na njih pozivaju.

„U celom zakonodavnom okviru Evrope nezavisna regulatorna tela treba da budu nedodirljiva, autonomna potpuno. Sad se oni koji su protiv toga da se resetuje Savet REM-a pozivaju na to. Ja im odgovaram da smo tako i pravili naše odredbe zakona. Pravili smo ih za idealnu, za demokratsku situaciju, gde će se znati šta to znači i zašto ti ljudi treba da budu neprikosnoveni. Ali, ako oni ne rade ono što treba da rade, ako ne ostvaruju to što piše u zakonu, onda ne može da se ostvari ta njihova neprikosnovenost. Najbolji trenutak da se to stanje promeni jeste trenutak donošenja novog zakona”, smatra Veljanovski.

Od dvadeset zadataka, usvojeno je 18, a dva navedena, koja su i ključna – nisu usvojena.

„Kad se to bude predstavljalo u Evropi, 18 od 20 je dobar skor. To je 96,73%. Nažalost, to možda i prođe u Evropi jer su oni nekad previše pedantni oko brojki i kvantitavnih pokazatelja. Poenta je da dve ključne izmene nisu usvojene. Zašto nisu usvojene, to je prilično jasno. Ako biste usvojili reset, onda biste makar indirektno morali priznate da ovaj Savet prvo nije dorastao zadatku, a drugo, nije radio svoj posao kako je trebalo da radi i da je jedan od odgovornijih, ako ne i najodgovorniji činjenica zašto sektor elektronskih medija izgleda ovako kako izgleda”, smatra Stojković.

Iako je nada da će se nešto nakon donošenja zakona promeniti mala zbog nedostatka volje vlasti, u novom zakonu ima pozitivnih promena, počev od onih načelnih.

Pooštreni su kriterijumi po kojima se biraju članovi Saveta REM-a. Rade Veljanovski objašnjava da za članove Saveta mogu biti birani „nastavnici i naučni saradnici koji imaju najmanje 10 godina radnog iskustva u struci, na fakultetima na kojima se studira novinarstvo, komunikologija i mediji u oblastima i naučnim disciplinama u vezi sa novinarstvom, ukoliko ti fakulteti postoje najmanje 20 godina. Mi znamo da u Srbiji imamo 12 fakulteta na kojima se studira novinarstvo, od kojih neki od juče postoje. Ove kriterijume u ovom trenutku niko od članova saveta ne ostvaruje”.

Izmene se tiču i mera koje REM može da izrekne emiterima.

„Mere koje su do sada bile su opomena, upozorenje, privremena zabrana emitovanja dela programa i na kraju oduzimanje dozvole. Ja sam predložio jednu međumeru između privremene zabrane emitovanja programa i oduzimanja dozvole, a to je privremena zabrana emitovanja programa u celini. Ona ne može da bude od 1 do 30 dana, kao što je privremena zabrana emitovanja dela programa, jer je to mnogo teža mera, nego do sedam dana, sa idejom da možda bar na jedan dan neko ko definitivno, stalno i pored upozorenja, ponavlja krupne greške, a te su greške sada mnogo bolje definisane – šta je teško, a šta je naročito teško kršenje zakona. Za naročito teško kršenje zakona kad nekome izreknete meru da mu ekran bude taman ceo dan, to je velika stvar”, kaže Veljanovski.

Kao jedan od prekršaja uveden je odabir sagovornika koji su pred domaćim i međunarodnim sudovima pravosnažno osuđeni za ratne zločine, naveo je Veljanovski.

Još jedna pozitivna izmena koju je Veljanovski naveo jeste da, ako Skupština pokrene proceduru izmene nekog člana Saveta, Savet o tome može da se izjasni samo ako je pokrenuta inicijativa za smenu tri člana, budući da, ako se pokrene inicijativa za smenu celog Saveta, kako kaže, bespredmetno je da se ceo Savet o tome izjašnjava.

Kao glavni zaključak kada je u pitanju novi ZEM jeste da, ako on ne bude podrazumevao izbor novog Saveta REM-a, koji će nove odredbe morati da sprovodi, do suštinske promene neće doći, uprkos kvalitetu izmena.

Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.